.webp){kind=icon}
U ECB se čelnici u poslednje vreme dele na dve čvrsto podeljene frakcije. Prvi tabor je onaj koji zagovara dalji rast kamatnih stopa zbog uporne inflacije, posebno bazne inflacije koja se ne spušta očekivanim tempom. Drugi tabor veže se za loše makroekonomske podatke poput sentimenta u proizvođačkim i uslužnim granama, industrijskog izvoza Nemačke i pada fabričkih narudžbina. Prvi tabor zasada pobeđuje.
Dizanje kamatnih stopa nije jedini kanal zatezanja ECB, već je tu i istiskivanje viška likvidnosti. Ono se sprovodi kroz smanjeno reinvestiranje obveznica evropskih dužnika po dospeću i puštanje na dospeće kreditnih TLTRO aranžmana. Ali taj proces deluje polako, a višak likvidnosti u evrozoni je i dalje na 3,7 biliona evra, odnosno daleko iznad pretpandemijskih dva biliona evra.
Dosada su Nemačka i Francuska najviše učestvovale u kvantitativnom zatezanju, odnosno ECB nije njihove obveznice reinvestirala, štiteći tako države s visokim javnim dugom poput Italije, Španije i Portugala. Ali u septembru i oktobru na dospeće dolazi dug Italije, Španije i Portugala od oko 100 milijardi evra, što bi moglo da stvori pritisak na spredove njihovih obveznica i da poskupi zaduživanje.
Opširnije
Evro pao posle odluke ECB, obveznice skočile
Kriva prinosa italijanskih državnih obveznica okrenula se naniže, što može biti znak usporavanja ekonomije.
14.09.2023
Otporna inflacija naterala ECB da digne kamate na rekordne nivoe
Od početka ciklusa monetarnog stezanja, u koji je ECB ušla kasnije u odnosu na Fed, cene zaduživanja u evrozoni su porasle za 450 b. p.
14.09.2023
Recesija se širi Evropom, ali u Adria regionu nema razloga za paniku
Zemlje u Adria regionu neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini.
11.09.2023
BDP evrozone skoro stagnirao u drugom kvartalu zbog pada izvoza
Ekonomija evrozone je jedva porasla u drugom kvartalu, pošto su novi podaci koji pokazuju loš učinak izvoza primorali na smanjenje ukupnih stopa rasta u regionu.
07.09.2023
Do dodatnog podizanja kamatnih stopa neće doći, barem ne u ovom ciklusu zatezanja, s obzirom na već spomenute negativne makroekonomske podatke, ali i prema rečima Lagarde, slabljenje tržišta rada kao i uslužni sektor, koji su do sada bili prilično stabilni.
Međutim, tu postoji i određeni rizik. Cena nafte raste već nekoliko meseci zahvaljujući smanjenju proizvodnje Saudijske Arabije i Rusije. Ako se i ostale članice OPEC+ odluče na sličan scenario, tada možemo očekivati zadržavanje visokih cena nafte i ponovno prelivanje na ostale kategorije proizvođačkih i potrošačkih cena. Takav scenario zahtevao bi dodatno podizanje kamatnih stopa ECB.
Smanjenje kamatnih stopa već sredinom 2024. godine je i dalje vrlo verovatan scenario. Pojedine zemlje evrozone već su u tehničkoj recesiji, rast kreditiranja preduzeća i domaćinstava usporava, a kamatne stope na kredite će dodatno rasti, što će posledično oslabiti privredni rast. Kako bi ponovno dovela do rasta ekonomija, ECB će morati da smanji kamatne stope naredne godine kako ne bi došlo do sunovrata privrede.
Isto tako, centralni bankari su na kraju dana i menadžeri, odnosno odgovaraju za poslovni rezultat centralne banke kojom upravljaju. ECB nikako ne odgovara da plaća visoke kamate za višak likvidnosti koji poslovne banke deponuju po visokim depozitnim stopama, stoga je ECB u interesu da što pre stvori uslove za rezanje kamatnih stopa.
(Ažurirano videom.)
