Evro pao posle odluke ECB, obveznice skočile

Evro je pao u odnosu na dolar posle odluke Evropske centralne banke (ECB) da opet poveća kamatne stope kako bi nastavila borbu protiv uporne inflacije, ali pojedini analitičari upozoravaju da su potezi centralne banke kontraproduktivni.

"ECB je povećala stope i evro je pao. Tako su tržišta rekla ECB da previše zateže i da su povećanja stope kontraproduktivna", napisao je Robin Brooks, direktor Međunarodnog instituta finansija (IIF) na X-u, društvenoj mreži koja je ranije bila poznata kao Twitter. "Evrozona je usred velikog negativnog šoka. Nikada nije trebalo da se evro vrati iznad pariteta. I dalje smatramo da EUR/$ treba da bude na 0,90..."

Evro je u odnosu na dolar pao i do 0,7 odsto u toku dana pošto je ECB povećala kamatne stope za 25 baznih poena. Pred kraj radnog dana u evrozoni, evro je trgovao za 1,0671 prema američkoj valuti. Kamatna stopa na depozite ECB sada će iznositi četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja će biti 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto.

U govoru posle odluke, predsednica ECB Christine Lagarde navela je da ne može da kaže da li će ECB zaustaviti niz povećanja, jer se centralni bankari oslanjaju na podatke kako dolaze.

Pre najnovije odluke ECB, analitičari iz J.P.Morgana predvođeni Meerom Chandan naveli su u analizi da veruju da će evro biti na 1,05 u odnosu na dolar do kraja godine, a uz to su upozorili da bi sa dodatnim slabljenjem ekonomije mogao da padne i na 1,02. Ipak, i oni sami su tada napomenuli da su njihove prognoze niže od konsenzusa.

Prema medijani, prognoza analitičara koje je prikupio Bloomberg očekuje se da će evro ipak porasti u odnosu na dolar u narednom periodu. Tako bi trebalo da trguje za oko 1,1 u prvom kvartalu naredne godine i da dođe do 1,16 2025. godine.

Pad prinosa na obveznice u evrozoni

Odluka ECB da poveća kamatne stope na rekordan nivo pomogla je i obveznicama koje su većinski rasle dok su im prinosi padali. Tako je, prema podacima Bloomberga, prinos na jednogodišnju državnu obveznicu Nemačke bio za dva bazna poena veći na 3,671 odsto dok je prinos na desetogodišnju obveznicu pao za 4,1 bazni poen na 2,61 odsto.

Istovremeno, prinos na dvogodišnje italijanske državne obveznice je pao za 7,2 bazna poena na 3,82 odsto, a prinos na desetogodišnje obveznice je bio 8,8 baznih poena niži na 4,359 odsto. Kriva prinosa u Italiji okrenula se naniže što može biti znak problema u ekonomiji. S druge strane, pozitivna kriva ukazuje na to da se u budućnosti očekuje rast.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar