Član odbora ECB kaže da stope i dalje moraju znatno da rastu

Evropska centralna banka (ECB) i dalje mora znatno da podigne troškove zaduživanja kako bi se izborila sa rekordnim porastom cena, čak i sa verovatnoćom da će evrozona pasti u recesiju, kaže član Upravnog saveta Mārtiņš Kazāks.

"Kamatne stope će i dalje znatno rasti", rekao je Kazāks za letonsku televiziju pre konferencije u Rigi, u čijem programu učestvuje i predsednica ECB Christine Lagarde. "Naravno da je neizvesnost veoma velika, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini. Druge centralne banke takođe podižu kamatne stope kako bi usporile inflaciju."

Ovi komentari dolaze posle niza javnih nastupa zvaničnika ECB, dok investitori i ekonomisti razmišljaju o dvostrukim izazovima rekordne inflacije i verovatnog ekonomskog pada u evrozoni od 19 zemalja, uglavnom zbog energetske krize koju je Rusija izazvala invazijom Ukrajine.

Deset od 25 članova Upravnog saveta govoriće u četvrtak, nekoliko dana nakon što su podaci pokazali da su potrošačke cene u oktobru porasle za 10,7 odsto - više nego što se očekivalo i pet puta više od zvaničnog cilja. Fokus je sada na tome šta će se preduzeti sledećeg meseca na završnom sastanku o politici 2022. godine, pri čemu su i "jastrebovi" i "golubovi" (zagovornici oštrije i mekše monetarne politike) saglasni s tim da su potrebna dodatna povećanja.

Bloomberg

 

Nisu u pitanju samo stope, koje su prošlog meseca udvostručene na 1,5 odsto u najagresivnijem ciklusu monetarnog pooštravanja u istoriji ECB, već i činjenica da i dalje zaostaju za onima u SAD. Zvaničnici takođe raspravljaju o tome kako smanjiti otprilike pet triliona evra (4,9 biliona dolara) obveznica kupljenih kao podsticaj tokom nedavnih kriza. Plan je da se na sastanku u decembru dogovori o tom procesu, poznatom kao kvantitativno pooštravanje.

Član Izvršnog odbora ECB Fabio Panetta upozorio je na neželjene posledice jer zvaničnici brzo podižu stope.

Govoreći na Konferenciji tržišta novca ECB, Panetta je rekao da je pravac monetarne politike jasan i da je dodatno prilagođavanje opravdano kako bi se inflatorna očekivanja zadržala usidrenim i sprečili efekti drugog kruga. Međutim, on je rekao da kalibracija stava ECB ne bi trebalo da se oslanja na jednostrani pogled na rizike.

"Moraćemo pažljivo da razmotrimo otpornost naše ekonomije, implikacije globalnih monetarnih prelivanja i novonastalih pretnji finansijskoj stabilnosti", rekao je on. "Zato hajde da vodimo računa o koraku u prilagođavanju naše monetarne politike, kako bismo mogli stabilno da nastavimo kroz trenutne šokove i vratimo ekonomiju na stabilnost cena i solidan rast."

Povećanje stopa će morati da se nastavi do 2023. godine, prema članu Upravnog saveta ECB Kazāksu.

"Jasno je da će kamatne stope morati da porastu mnogo više da bi se inflacija spustila na cilj od dva odsto u srednjem roku", rekao je on na otvaranju konferencije u Rigi. "Nema potrebe za pauziranjem na prelazu godine. Povećanje stope mora da se nastavi u narednoj godini - sve dok inflacija, posebno bazna, ne pokaže vidljivo usporavanje."

To je uprkos rastućim rizicima od ekonomskog pada u Evropi.

"Po mom mišljenju, recesija u evrozoni je osnovni scenario, ali zasada je verovatno da će biti relativno plitka i kratka", rekao je Kazaks. "I stoga nedovoljno da se slomi kičma upornosti inflacije."

Šef centralne banke Letonije Kazāks upozorio je da će krediti biti još skuplji - čak i nakon što je ECB završila uzastopno povećanje kamatnih stopa od 75 baznih poena.

"Kamatne stope će definitivno porasti", rekao je on letonskom TV kanalu LNT. "Za zajmoprimce kod kojih je euribor važan, to će postati skuplje."