Novi Hladni rat između SAD i Kine je već počeo

Predsednica Evropske centralne banke, Christine Lagarde, na panelu Saveta za inostrane odnose (engl. Council on Foreign Relations) u Njujorku 17. aprila tekuće godine, iznela je opšti stav o tektonskim promenama u domenu geopolitike, koje direktno utiču na strukturu globalne ekonomije: "Svedočimo fragmentaciji globalne ekonomije na blokove koji se međusobno nadmeću, gde svaki od datih blokova nastoji da privuče ostatak sveta bliže poziciji sopstvenih strateških interesa i vrednosti. Ova fragmentacija može voditi ka okupljanju oko dva bloka, na čijem su čelu dve najveće svetske ekonomije (Sjedinjene Američke Države i Kina)."

Gospođa Lagarde je nastavila sa opisom perioda stabilnog razvoja po završetku Hladnog rata, koji žitelji Zapadnog Balkana nisu osetili jer su bili u stanju etnonacionalnih ratova, te da je taj period sada, po svemu sudeći, završen, negativne posledice čega će, igrom slučaja, žitelji Zapadnog Balkana manje osetiti jer su ostali u stanju zamrznutih etničkih konflikata, samosprečeni da se do kraja integrišu u globalne politekonomske tokove.

Koliko je region Zapadnog Balkana samoizolovan u eho komori neostvarenih velikonacionalnih projekata 19. veka svedoči i činjenica da čitav ovaj nastup predsednice Evropske centralne banke nije uopšte propraćen od strane domaćih medija, njen govor, čak ni njegovi fragmenti, nisu prevedeni.

Možda je govor gospođe Lagarde umakao pažnji domaće, zapadnobalkanske, javnosti upravo zato što dolazi iz sfere ekonomije, dok su oni upućeni isključivo na sferu politike, kao da može postojati uspešna politička strategija koja nije podržana snažnim i postojanim ekonomskim rastom.

Razume se da je govor Winstona Churchilla od 5. marta 1946. godine u kome se po prvi put spominje termin "gvozdena zavesa" bio upečatljiviji i istoričniji, ali naše doba je doba cifara, što znači racio, razum pre svega, dok je Churchill živeo u razdoblju reči, konkurentskih ideala.

Gospodin Churchill je još uspeo i da tačno predoči granice, geopolitičke konture, novog svetskog odmeravanja snaga – "Od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadranu, gvozdena zavesa se spustila širom Kontinenta", dok savremena politika, rukovođena racionalnim, ne mitološkim, doživljajem stvarnosti ne trpi sličnu patetiku. Vrednosti figuriraju i u savremenim govorima, spominje ih uzgred i gospođa Lagarde, međutim, te demokratske vrednosti jesu trijumf razuma – dogovorna, redovna smena vlasti, kao lek od revolucija, to jest nagle i nepredvidive smrti politekonomskog sistema.

Bloomberg

 

Demokratija omogućava dugoročno ekonomsko planiranje, dok se građani odlučuju za ove ili one detalje zamršenog mozaika. Naše demokratske vrednosti su opet odlika našeg razuma, ne slepe eshatološke vere u spas koji donose neprimenljivi ideali. Ni Kina ne pati od bolesti ideala, njena neprivlačna, rigidna, totalitarna politička i ekonomska struktura proizvod je njenog civilizacijskog i istorijskog puta, koji se u budućnosti može, a i ne mora približiti našem, Zapadnom, političkom iskustvu.

Novi Hladni rat

Tako je i započeo novi Hladni rat, njegova dramatična manifestacija tek predstoji za koju godinu, verovatno u nekom pokušaju blokade, ne direktne invazije, Tajvana, ali je zapravo sukob već krenuo.

To se najbolje vidi u sferi ekonomije, pa je stoga tu i najavljen ili možda je bolje reći priznat, budući da su se uslovi za sukob već stekli. Naizgled podeljena Amerika, ne odstupa od zajedničke spremnosti za otpor kineskom izazovu. Sve vrednosne i geopolitičke razmirice demokrata i republikanca, kojima svedočimo u Ukrajini i odnosu prema Rusiji, zamiru kada na dnevni red dođe Kina. Videli smo kako Sjedinjene Američke Države (SAD) okupljaju koaliciju zemalja, koje su bitan deo lanca proizvodnje mikročipova, kako bi ograničile izvoz istih u Kinu i usporile njen tehnološki rast u ovom vitalnom domenu. Takođe smo bili svedoci infrastrukturnih utrkivanja američkih i kineskih kompanija u polju proširenja i kontrole nad mrežom protoka informacija u okviru svetskog interneta.

Najnovije vesti iz Vašingtona tvrde da je predsednički ukaz koji će regulisati ulaganja američkog kapitala u Kinu već spreman. Naime, Bela kuća je već obavestila Trgovinsku komoru SAD o opštim uslovima pripremljenog ukaza. Kompanije sa sedištem na teritoriji SAD biće u obavezi da državi prijave svaku nameravanu investiciju u kineske tehnološke kompanije, naročito one koje se bave proizvodnjom mikročipova.

Mere su ciljane i precizne, takoreći hirurške. Na isti način uzvraća i Kina, mada je njena retorika u domenu politike agresivna, možda čak i nešto napadnija nego što je ranije bila. U prethodnim mesecima, Kina je uvela niz ograničenja ili je sprovela inspekcijski nadzor nad poznatim američkim kompanijama u polju tehnologije kao što su Lockheed Martin, Raytheon i Micron, a drakonski je novčano kaznila ili sprovela pretres prostorija finansijskih kompanija Mintz i britanskog Deloitte. Kineski zvaničnici nisi krili da su ove mere odgovor na novi kurs američke politike prema Kini, koju u Pekingu nazivaju "tehnološkom blokadom".

Osim ovih, poprilično primitivnih udara na zapadne kompanije, svojstvene mnogim diktaturama, Kina priprema i suptilnije, ali bolnije mere. Kina obrađuje oko 60 odsto litijuma na svetskom nivou, 65 odsto kobalta i još oko trećine nikela i bakra, a ujedno je i jedan od najvećih eksportera retkih metala poput silicijuma. Kina kontroliše i tržište retkih elemenata koji se koriste u proizvodnji pametnih telefona, električnih kola i solarnih ploča, tačnije 80 odsto svetske proizvodnje itrijuma, terbijuma i neodijuma.

Bloomberg

 

Treba obratiti pažnju da je Evropi preko potreban litijum, metal koji je pronađen u zapadnoj Srbiji, a čija je najavljena eksploatacija izazvala seriju ekoloških protesta u državi. To se pitanje politikanstvom pretvorilo u borbu opozicije sa vlašću, a treba da bude oko toga koju i koliku će ekonomsku korist građani Srbije imati od datog rudnika, koliko će od toga prihodovati državni budžet i na šta će biti utrošen zarađeni novac. Na kraju će ta toliko poznata zapadnobalkanska politička nedoraslost omogućiti korporaciji bolje uslove, jer se rasprava vodila oko sasvim pogrešnih aspekata.

Teško da će Kina naglo uvesti ograničavajuće mere za izvoz ovih materijala, već će se pre služiti pretnjama da što više suzi ograničenja koja dolaze iz Vašingtona. Peking vrlo dobro razume da bi naglim prekidom izvoza retkih metala bio napravljen američko-evropski ujedinjeni front, onakav kakav je nastao protiv Rusije nakon invazije na Ukrajinu.

Premda, možemo pretpostaviti da je to samo pitanje vremena, jer je jasno da je prvi predsednik Kine posle Maoa koji drži sve uzde vlasti u svojim rukama stavio reintegrisanje Tajvana kao svoj najviši cilj (kako bi opravdao svoj imperatorski status pred nemirnom i još uvek uticajnom kineskom birokratijom). I kao što je Putin bio ubeđen da će energetska zavisnost Evrope od Rusije podeliti Zapadni blok i ako napadne Ukrajinu, Si je ubeđen da će ekonomske veze Evrope i Kine biti jače od američko-evropske povezanosti, što će biti testirano na primeru Tajvana.