Bidenova administracija je upozorila kompanije koje čekaju na finansiranje iz američkog zakona o čipovima i nauci (Chips and Science Act) da će novac doći sa velikim ograničenjima, uključujući ograničenja ulaganja u druge zemlje i ograničenje otkupa akcija.
Ministarstvo trgovine objavilo je pravila u utorak uoči dodele 39 milijardi dolara podsticaja, čiji je cilj da pomognu poslovanje fabrika poluprovodnika u SAD. Neki od najvećih proizvođača čipova, kao što je Intel Corp., lobirali su za paket finansiranja, koji je prošao prošle godine, ali sada shvataju posledice i rizike uzimanja gotovine.
To uključuje vraćanje novca ako projekti ne ispunjavaju određene programe ili ne budu završeni kako je planirano. Kompanije takođe moraju da ograniče finansiranje proizvodnje u "zemljama od interesa" – implicitno, Kini – na deceniju.
"Sumnjam da će mnoge kompanije morati da rade više nego što su mislile da bi dobile sredstva", rekla je sekretarka za trgovinu Gina Raimondo. "Moramo da vidimo finansijski model za svaki od ovih projekata i moramo da budemo sigurni da su ovi projekti održivi i finansijski isplativi i da će biti uspešni. Kompanije će morati da nam pokažu zašto ovi projekti ne bi bili mogući bez državnih investicija."
Nada u vezi sa zakonom o čipovima i nauci je da će revitalizovati američku proizvodnju čipova nakon decenija prelaska proizvodnje u Aziju. Bidenova administracija to takođe vidi kao priliku da sprovede neke od svojih prioriteta socijalne politike. Na primer, Bela kuća je rekla da kompanije koje prihvate novac moraju da obezbede čuvanje dece u blizini novih proizvodnih lokacija.
S druge strane, ograničenja dividende i otkupa za kompanije mogu biti teža pilula za gutanje. Intel i kolege kao što je Texas Instruments Inc. su se prilično oslanjali na takve taktike da bi investitori bili zadovoljni.
Američke kompanije nisu jedine koje će imati koristi od paketa finansiranja. Azijski proizvođači čipova kao što su Samsung Electronics Co. i Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. žele da prošire svoju proizvodnju u SAD, a zakon bi trebalo da im pomogne na njihovom putu - pod pretpostavkom da se prepreke ne ispostave kao preteške. Pored toga što će pokazati da su planovi proizvodnje komercijalno održivi, kompanije će morati da pokažu da postrojenja ne bi bila moguća bez javnog novca.
Kompanije koje dobiju više od 150 miliona dolara direktnog finansiranja takođe će morati da podele sa vladom SAD deo gotovinskih tokova ili prinosa koji premašuju njihove projekcije za dogovoreni prag.
Ovo su neke ključne odredbe i kako one mogu uticati na kandidate:
Nacionalna bezbednost
Kompanije će morati da vrate sva finansijska sredstva koja dobiju ako se "svesno angažuju u bilo kakvom zajedničkom istraživanju ili licenciranju tehnologije sa stranim entitetom od interesa koji izaziva zabrinutost za nacionalnu bezbednost". Oni takođe ne mogu da prošire svoje proizvodne kapacitete u jednoj od ovih "zemalja od interesa" tokom 10 godina, počevši od datuma kada dobiju novac.
Kina bi bila najveća meta ove odredbe. Bidenova administracija je nastojala da ograniči američke proizvođače čipova u izvozu tehnologije u azijsku naciju. To je izazvalo preokret za industriju poluprovodnika koja se već suočavala sa usporavanjem u protekloj godini.
Ipak, američke kompanije kao što su Intel i Micron Technology Inc. biće relativno slobodne od bilo kakvog tereta nametnutog ovim pravilom jer ne upravljaju naprednim proizvodnim lokacijama u Kini. To je suprotno azijskim proizvođačima kao što su Samsung, SK Hynix Inc. i drugi. Ipak, možda još uvek ima prostora za promene. Precizna definicija "značajnih transakcija" biće data kasnije, rekli su zvaničnici sektora za trgovinu.
Nagrade akcionara
Pravila idu dalje od zabrane kompanijama da koriste sredstva za dividende ili otkupe. Vlada će "zahtevati od svih kandidata da detaljno navedu svoje namere u pogledu otkupa deonica tokom pet godina". Moraće da pokažu da li nameravaju da ograniče ili prestanu sa praksom, a proces pregleda će uključiti sagledavanje koliko su se kompanije oslanjale na otkup akcija u prošlosti.
Proizvođači čipova kao što je Texas Instruments su pridobili investitore sa dugoročnim obavezama da vrate sav svoj višak gotovine akcionarima u obliku dividendi i otkupa. Drugi, kao što je Intel, već dugo nude izdašne dividende - iako je ta kompanija morala da smanji svoje isplate da bi sačuvala gotovinu za svoj plan izmena.
Mora da ti treba
Raimondo želi da kandidati objasne zašto im je potreban državni novac, a ne samo zašto ga žele. To bi moglo naterati kompanije sa dubokim džepovima da smisle obrazloženje koje bi se na kraju moglo pokazati kao teško za prodaju.
Dok neki proizvođači elektronskih komponenti već prijavljuju gubitak zbog pada prodaje pametnih telefona i računara, drugi nastavljaju da izveštavaju o velikoj profitabilnosti i snažnim finansijama. Čak i Intel, koji se bori, može imati teži slučaj prema ovim pravilima.
Glavni izvršni direktor Pat Gelsinger, jedan od najvećih zagovornika zakona u industriji, više puta je rekao da će Intelovi planirani projekti u Arizoni i Ohaju biti realizovani bez obzira na vladino finansiranje. Ipak, vreme i obim tih napora zavisiće od nivoa vladine podrške, rekao je on, i verovatno će to biti i razlog na koji će se pozivati pri podnošenju plana za finansiranje.
Taiwan Semiconductor Manufacturing Co., ili TSMC, takođe već širi svoju proizvodnju u SAD. Kompanija gradi fabriku u blizini nekih od Intelovih postojećih i planiranih objekata u Feniksu. I još je u jačoj finansijskoj poziciji: kompanija je prijavila skok neto prihoda od 60 odsto na 34 milijarde dolara prošle godine.
Due diligence
Odeljenje za trgovinu planira da zahteva prolazak kroz rigorozan proces, sa više koraka za prijavu i rad sa dužnom pažnjom (due diligence). To može produžiti rokove za projekte i dodati neizvesnost ko će i kada dobiti sredstva.
Kao deo procesa u pet koraka - sa nekoliko faza podnesaka kompanija i dužnom pažnjom Odeljenja za trgovinu — kompanije će morati da dostave informacije o nacionalnoj bezbednosti, finansijama, uticaju na životnu sredinu i drugim pitanjima. Odeljenje će takođe sarađivati sa spoljnim savetnicima, konsultantima i advokatima, rekao je zvaničnik trgovinskog odeljenja.
Vlada će početi da prima prijave od kraja marta. Još je prerano reći kada će biti dodeljene nagrade jer će to zavisiti od prijava i angažmana sa kompanijama, prema zvaničnicima.