Grčka Titan Group odlučan je da smanji emisije ugljen-dioksida (CO2) u skladu sa globalnim ciljevima, uvođenjem alternativnih goriva, materijala i tehnologija i u tome postiže rezultate, smanjivši emisije CO2 za 12 odsto u odnosu na 2020. godinu. Ova kompanija planira da delimično zameni fosilna goriva alternativnim i u svojoj cementari u Kosjeriću u Srbiji, a vrednost te investicije se za sada procenjuje na između pet i 10 miliona evra.
Vodonik neće biti deo miksa u toj cementari jer se uglavnom posmatra kao dopunsko rešenje, prvenstveno zbog visoke cene i pitanja dostupnosti, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Faidon-Kosmas Prokopios, direktor Grupe za nove tehnologije i dekarbonizaciju proizvodnje u Titan Grupi koji je polovinom marta u Beogradu učestvovao na trećoj H2 konferencija o vodoniku, u organizaciji Klastera za realizaciju projekata vodonika.
Podsetimo, u cementari u Kosjeriću, koja je u vlasništvu Titana od 2002, fosilno gorivo bi delimično bilo zamenjeno u proizvodnji klinkera čvrstim gorivom dobijenim iz komunalnog, komercijalnog i neopasnog industrijskog otpada (Solid Recovered Fuel - SRF). Titan je u drugoj polovini marta podneo Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u toku je javna rasprava i čeka se na ekološku dozvolu nakon čega bi se pristupilo realizaciji ove investicije.
Opširnije
Vodonik kao mogućnost za Srbiju i buduću rafineriju u Smederevu
Zeleni vodonik je vrlo važan resurs za sve zemlje, posebno u energetskoj tranziciji, i mada ima više izazova na tom planu, poput pitanja isplativosti, kompanija Energy China želi da razvija saradnju u toj oblasti globalno, uključujući Srbiju i Evropsku uniju, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Wang Xuan, generalni direktor beogradskog ogranka ove kompanije.
23.03.2026
Vodonik ima veliki potencijal u industriji, transportu i skladištenju energije - zašto ga ne koristimo?
Srbija i zemlje regiona prepoznaju značaj vodonika u energetskoj tranziciji, žele da budu deo tog procesa i sada čine prve korake na tom planu, poput mapiranja kadrova, pilot-projekata i izrade zakonskog okvira i strateških dokumenata.
17.03.2026
Evropa na ivici energetske krize - odgovori država članica
Izraelsko bombardovanje iranskog gasnog polja Južni Pars, najvećeg svetskog rezervoara gasa, i iranska odmazda raketiranjem energetskih postrojenja u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu izazvali su veliki skok cena nafte i gasa, naročito na tržištu Evrope, koja je na ivici velike energetske krize, druge u samo pet godina.
20.03.2026
Hoće li rat na Bliskom istoku ubrzati globalni prelaz na obnovljive izvore
U još nestabilnijem geopolitičkom okruženju nego 2022. godine, energetska sigurnost postaje prioritet, a zemlje koje smanjuju zavisnost od uvoza nafte i gasa otpornije su na spoljne šokove.
21.03.2026
Takođe, Titan je u januaru ove godine potpisao desetogodišnji ugovor sa Elektroprivredom Srbije (EPS) koji će mu omogućiti pristup oko pet miliona tona svežeg letećeg pepela iz termoelektrane TENT B. Taj pepeo biće korišćen kao mineralna komponenta cementa i betona.
Kako će se ugljen-dioksid transportovati do Tasosa
U okviru svoje strategije i plana rasta do 2029. "Titan Forward 2029", ova međunarodna kompanija, osnovana u Grčkoj početkom 20. veka, sprovodi u cementari Kamari kod Atine projekat "Ifestos", koji koristi tehnologiju hvatanja i skladištenja CO2 (carbon capture). Cilj je da se spreči da u atmosferu dospe oko 98,5 odsto emisija, odnosno emituje oko 1,9 miliona tona CO2 godišnje.
Prema navodima medija, uhvaćeni CO2 bi trebalo da se transportuje i skladišti u podmorskim gasnim poljima u regionu ostrva Tasos. Projekat se finansira grantom iz Inovacionog fonda EU u vrednosti od 234 miliona evra, a cilj je da se godišnje proizvede oko tri miliona tona cementa praktično bez emisija.
Na međunarodnom i evropskom planu, Titan podržava ciljeve konferencije COP21, održane u Parizu 2015, na kojoj je odlučeno da se globalno zagrevanje, odnosno povećanje temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Kompanija podržava i cilj klimatske neutralnosti Evropskog zelenog dogovora (EU Green Deal), plana Evropske unije da do 2050. ostvari nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte, kao i Klimatsku ambiciju 2050 Globalnog udruženja proizvođača cementa i betona (GCCA) koja predviđa da cementna i betonska industrija postane neto neutralna po pitanju emisija CO2 do 2050. godine.
TITAN Group
Takođe, Inicijativa naučno zasnovanih ciljeva (Science Based Targets, SBTi) zvanično je potvrdila da su planovi Titan Groupe za smanjenje emisija gasova staklene bašte u skladu sa naučnim standardima. Takva potvrda služi kao dokaz investitorima, kupcima i partnerima da kompanija ima realan i proveren plan za dekarbonizaciju.
- Kako vidite ulogu vodonika u energetskoj tranziciji, posebno kroz projekte, investicije i dugoročnu strategiju vaše kompanije? Koje su koristi u ekološkom i ekonomskom smislu?
Zeleni vodonik predstavlja strateški pokretač dekarbonizacije termičkih industrijskih procesa. Titn istražuje primenu vodonika kao dopunu drugim polugama dekarbonizacije, kao što su alternativna goriva, smanjenje udela klinkera i hvatanje ugljenika. Vodonik omogućava delimično razdvajanje od emisija CO₂ iz opsega 1 (direktne emisije) i povezanih troškova u okviru EU sistema trgovine emisijama (ETS). Sa ekološkog aspekta doprinosi smanjenju emisija; sa ekonomskog aspekta, njegova isplativost zavisi od cene električne energije i cene CO₂.
- Koji su ključni faktori koji će odrediti ekonomsku isplativost vodonika u narednim godinama?
Glavni pokretač troškova zelenog vodonika jeste cena električne energije za proces elektrolize. Pri trenutnim cenama električne energije iz mreže - čak i uz postojeće ugovore o kupovini električne energije - zeleni vodonik još uvek nije isplativo rešenje za primenu u velikom obimu u cementnoj industriji. Cena CO₂ predstavlja još jedan ključni faktor: samo znatno više cene ugljenika učinile bi vodonik danas konkurentnim.
Sa investicione strane, smanjenje kapitalnih izdataka (CapEx) usled tehnoloških unapređenja u elektrolizi može podstaći njegovu primenu. Međutim, čak i uz niže kapitalne troškove, operativni troškovi ostaju glavna prepreka široj upotrebi u proizvodnji cementa.
- Kakve projekte povezane sa vodonikom vaša kompanija trenutno razvija ili planira? Dokle se stiglo u realizaciji projekta od evropskog značaja H2CEM koji se odnosi na korišćenje vodonika kao goriva u procesu proizvodnje klinkera? Koji su sledeći koraci?
Titan Grupa je sprovela industrijska ispitivanja korišćenja zelenog vodonika kao pojačivača plamena u pojedinim pećima, trenutno sa učešćem ispod jedan odsto, uz planirano postepeno povećanje na jednom postrojenju tokom 2026. godine. Projekat H2CEM (projekat smanjenja emisija CO2), koji finansira Evropska unija preko grčke vlade, napreduje, ali se još uvek čeka na isplatu sredstava.
- Titan Grupa je najavila da joj je cilj da dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine. Kakvu ulogu će vodonik imati u ostvarivanju ovog cilja?
Titan Grupa je odlučno posvećena aktivnostima koje umanjuju uticaj klimatskih promena. Podržavamo cilj Pariskog sporazuma COP21 od 1,5 stepeni Celzijusa, kao i cilj klimatske neutralnosti Evropskog zelenog dogovora do 2050. godine, uz istovremenu podršku Klimatskoj ambiciji 2050. Globalnog udruženja proizvođača cementa i betona (GCCA).
Titan je takođe među prve tri cementne kompanije u svetu čije je ciljeve smanjenja emisija CO2 validirala inicijativa Science Based Targets (SBTi) kao usklađene sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.
Napredak je već vidljiv: tokom 2025. godine, Titan je smanjio emisije CO2 za 12 odsto u odnosu na2020. godinu i ostaje na dobrom putu da ispuni ciljeve za 2030. godinu koje je potvrdila SBTi. Naša klimatska strategija je integrisana u strateški plan "Titan Forward 2029".
Kao što je već navedeno, zeleni vodonik se trenutno posmatra kao dopunsko rešenje za dekarbonizaciju u okviru Titan Grupe, prvenstveno zbog visoke cene i ograničene dostupnosti. Kratkoročno, strategija dekarbonizacije Grupe fokusira se na alate kao što su povećanje upotrebe alternativnih goriva, smanjenje udela klinkera korišćenjem alternativnih cementnih materijala, unapređenje energetske efikasnosti i primena novih tehnologija, uključujući hvatanje, korišćenje i skladištenje ugljenika. Primer za to je projekat hvatanja ugljenika "Ifetsos" u našem postrojenju u Kamariju, u blizini Atine u Grčkoj.
Depositphotos
Vodonik bi u budućnosti mogao imati značajniju ulogu ukoliko dođe do značajnog smanjenja cena električne energije iz obnovljivih izbora i povećanja cena ugljenika, čime bi se poboljšala ekonomika proizvodnje zelenog vodonika. U takvim uslovima, vodonik bi mogao postati održiva opcija za dalju dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrijskih procesa.
- Vaša kompanija planira da delimično zameni fosilna goriva alternativnim gorivima u cementari u Kosjeriću. Kako napreduju ti planovi i koliko će biti investirano u to?
Studija procene uticaja na životnu sredinu za navedenu investiciju trenutno je u fazi javne rasprave, pri čemu je javni uvid počeo sredinom marta. Uvereni smo da će ovaj proces biti uspešno okončan. Nakon dobijanja ekološke dozvole, realizacija investicije će biti ubrzana. Iako je još uvek prerano precizirati ukupnu vrednost investicije, može se pretpostaviti da će iznositi između pet i 10 miliona evra, u zavisnosti od dostupnih tokova alternativnih goriva i njihovog kvaliteta.
- Da li planirate da počnete da koristite vodonik u cementari u Kosjeriću? Ako planirate, u kojoj meri i u kom delu proizvodnog procesa bi se primenjivao?
Trenutno ne postoje planovi za korišćenje zelenog vodonika u cementari u Kosjeriću.
.webp){kind=icon}
