Ciklični vremenski fenomen koji na jednom kontinentu može izazvati poplave, a na drugom sušu, ponovo se pojavio.
El Ninjo nastaje kada atmosfera reaguje na dugotrajno zagrevanje površine Tihog okeana iznad uobičajenih vrednosti. Američki centar za klimatska predviđanja (CPC) saopštio je 11. juna da su se takvi uslovi ostvarili.
U CPC-u takođe očekuju da će El Ninjo jačati tokom godine. Postoji 63 odsto verovatnoće da preraste u veoma snažan događaj, neformalno poznat kao super El Ninjo, tokom 2027. godine. Ako se to dogodi, mogao bi da postane jedan od najjačih El Ninja otkako se vode merenja, odnosno od 1950. godine.
Opširnije
Klima je počela da određuje cenu hrane
Suše, toplotni talasi i poplave više ne znače samo slabiji rod, nego i skuplju hranu, nestabilnije cene i inflaciju s kojom se sve teže nose potrošači, proizvođači i centralne banke.
05.06.2026
Bezos obećao 10 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena, podelio tek četvrtinu
Do kraja decenije fond mora raspodeliti još više od sedam milijardi dolara.
31.05.2026
Veliki problem preti Svetskom prvenstvu, mogući su prekidi utakmica i zdravstveni rizici
Navijači bi mogli biti izloženiji riziku od samih igrača, upozoravaju stručnjaci.
31.05.2026
Klima je počela da određuje cenu hrane
Suše, toplotni talasi i poplave više ne znače samo slabiji rod, nego i skuplju hranu, nestabilnije cene i inflaciju s kojom se sve teže nose potrošači, proizvođači i centralne banke.
05.06.2026
Iako El Ninjo nastaje u Tihom okeanu, njegovi efekti osećaju se širom sveta i utiču na poljoprivredu i energetska tržišta. Povratak El Ninja dolazi u osetljivom trenutku za globalnu ekonomiju, koja se već suočava sa energetskom krizom, nestašicom đubriva i inflatornim pritiscima povezanim sa ratom na Bliskom istoku.
Šta je El Ninjo
Peruanski ribari su prvi put primetili El Ninjo još u 17. veku, kada su u pojedinim godinama oko Božića zabeležili neuobičajeno tople vode u Tihom okeanu. Taj prirodni fenomen nazvali su "El Niño de Navidad", odnosno "Božićni dečak", prema Isusu Hristu.
Tokom El Ninja pasati, vetrovi koji inače duvaju od istoka ka zapadu i guraju toplu vodu Tihog okeana prema Aziji, slabe ili čak menjaju smer. Naučnici još uvek ne znaju šta tačno pokreće takvu promenu, ali ona dovodi do pomeranja tople vode ka američkom kontinentu i zagrevanja velikih delova centralnog i istočnog Pacifika.
Dodatna toplota menja atmosferu iznad okeana. Zbog toga se pomeraju putanje oluja i menjaju obrasci padavina u različitim delovima sveta.
Bloomberg
Koliko često se pojavljuje El Ninjo
El Ninjo nema unapred određen ciklus pojavljivanja. Najčešće se javlja na svakih dve do sedam godina, a njegova snaga i trajanje razlikuju se od jednog događaja do drugog. Poslednji El Ninjo zabeležen je tokom 2023. i 2024. godine.
El Ninjo je deo šireg klimatskog ciklusa u Tihom okeanu poznatog kao južna oscilacija El Ninjo (ENSO). Taj ciklus smenjuje faze El Ninja, njegove hladnije faze La Ninje i neutralnog perioda između njih.
Tokom La Ninje pasati koji duvaju od istoka ka zapadu jačaju, gurajući toplu vodu još dalje ka zapadnom Pacifiku. Zbog toga se istočni deo Tihog okeana hladi i beleži temperature niže od uobičajenih.
Ogromna veličina Tihog okeana, koji prekriva oko trećine Zemljine površine, daje ENSO-u izuzetno snažan uticaj na vremenske prilike širom sveta. Slični klimatski obrasci postoje i u Atlantskom i Indijskom okeanu, ali njihov uticaj ne dostiže iste razmere.
El Ninjo i La Ninja obično dostižu vrhunac između decembra i januara, iako njihove posledice mogu trajati mesecima nakon toga.
Bloomberg
Šta je 'super El Ninjo'
Naučnici El Ninjo prate merenjem temperature površine mora u Tihom okeanu, najčešće u području poznatom kao Ninjo 3.4. Prema kriterijumima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), El Ninjo nastupa kada temperatura površine mora u tom području najmanje pet uzastopnih preklapajućih tromesečnih perioda bude za najmanje 0,5 stepeni Celzijusa viša od dugoročnog proseka.
O snažnom El Ninju govori se kada odstupanje dosegne najmanje 1,5 stepeni, dok se vrlo snažan El Ninjo, koji se često neformalno naziva super El Ninjo, zabeleži onda kada temperatura bude najmanje dva stepena iznad proseka.
Naziv super El Ninjo nije zvanični meteorološki termin koji koriste organizacije poput američke NOAA-e ili Svetske meteorološke organizacije (World Meteorological Organization). Taj izraz se poslednjih godina ustalio u medijima i javnosti kako bi opisao vrlo snažan El Ninjo.
Raste vjerojatnost snažnog ili vrlo snažnog El Niña | Bloomberg
Vrlo snažni El Ninjo događaji retko se javljaju. Od 1950. godine zabeleženo ih je tek nekoliko, a poslednji se dogodio tokom 2015. i 2016. godine. Što je El Ninjo snažniji, to je veća verovatnoća pojave ekstremnih vremenskih prilika poput poplava, suša i toplotnih talasa. Ipak, čak ni vrlo snažan El Ninjo ne garantuje da će se takvi događaji zaista dogoditi.
Kako El Ninjo utiče na vreme
Toplota koju El Ninjo postepeno oslobađa iz Tihog okeana u atmosferu često podiže globalne temperature na nove rekordne nivoe. Naučnici očekuju da bi 2027. mogla da bude jedna od najtoplijih godina otkako postoje merenja, a mogla bi da nadmaši i 2024, koja je prema podacima NOAA bila za 1,5 stepeni Celzijusa toplija od predindustrijskog proseka.
El Ninjo ne utiče podjednako na sve delove sveta. Njegovi efekti se najpre osećaju u tropskim područjima, a zatim se šire ka Australiji, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, i Africi.
Australija, jugoistočna Azija, severni delovi SAD i Kanada tokom El Ninja najčešće beleže više temperature i manje padavina, što povećava rizik od suša i šumskih požara. U Indiji može da poremeti monsunske kiše. Sa druge strane, jug SAD, Čile, Argentina i delovi istočne Afrike često imaju više padavina nego inače, zbog čega raste opasnost od poplava.
Tokom godina obeleženih El Ninjom sezona uragana u Atlantskom okeanu često je mirnija nego inače. Razlog je nagla promena brzine ili smera vetra, što otežava razvoj tropskih oluja i uragana i može da ih oslabi pre nego što dostignu punu snagu.
Kako cikličko zagrijavanje Tihog oceana utječe na vremenske prilike diljem svijeta | Bloomberg
To, međutim, ne znači da uragani koji se ipak formiraju ne mogu da izazovu veliku štetu. I dalje mogu biti veoma razorni, ali njihov manji broj obično smanjuje ukupne posledice po stanovništvo, infrastrukturu, kao i naftna i gasna postrojenja u Meksičkom zalivu.
Od juna do novembra u Atlantskom okeanu u proseku se formira oko 14 imenovanih oluja. Meteorolozi olujama dodeljuju ime kada brzina vetra dostigne najmanje 63 kilometra na čas. NOAA ove godine očekuje između osam i 14 takvih oluja, delimično i zbog uticaja El Ninja.
Sa druge strane, tokom godina obeleženih El Ninjom aktivnost tajfuna u Tihom okeanu obično raste. Toplije more obezbeđuje više energije tim tropskim olujama, zbog čega se u Aziji povećava rizik od štete koju izazivaju tajfuni.
Zašto su promene povezane s El Ninjom važne
El Ninjo je jedan od najpažljivije praćenih klimatskih signala na svetu jer mesecima unapred može da pruži naznake o olujama, riziku od suše, poljoprivrednim prinosima i potražnji za energijom.
Energetske kompanije koriste ENSO prognoze kako bi procenile buduću potrošnju energije za grejanje i hlađenje. Više temperature povećavaju potrošnju električne energije zbog intenzivnijeg korišćenja klima-uređaja, što može da optereti elektroenergetske mreže i poveća rizik od nestanka struje. Istovremeno, manjak padavina smanjuje proizvodnju električne energije iz hidroelektrana.
Promene povezane sa El Ninjom pažljivo prate i trgovci sirovinama jer mogu da utiču na poljoprivredne useve, rudarsku proizvodnju, naftnu i gasnu industriju, kao i pomorski saobraćaj. Na primer, suša može da snizi vodostaj Panamskog kanala, koji povezuje Atlantski i Tihi okean, što usporava prolazak tereta kroz jedan od najvažnijih svetskih pomorskih koridora.
El Ninjo može da ima i pozitivne i negativne posledice, ali posmatrano kroz istoriju, globalni ekonomski gubici nadmašivali su koristi koje su pojedini regioni ostvarivali zahvaljujući tom klimatskom fenomenu.
Naučnici sa Dartmouth Collegea analizirali su ekonomske posledice koje su se osećale još pet godina nakon završetka El Ninja i procenili da je događaj iz 1997. i 1998. prouzrokovao gubitak od čak 5,7 biliona dolara globalnog BDP-a.
Kako El Ninjo utiče na proizvodnju hrane
Neke poljoprivredne kulture mogu da imaju koristi od El Ninja. Na primer, veća količina padavina u američkoj saveznoj državi California pogoduje uzgoju avokada i badema.
Međutim, mnoge ključne poljoprivredne kulture, uključujući pirinač, pšenicu, palmino ulje, kafu i šećer, uzgajaju se u područjima koja tokom El Ninja često beleže više temperature i manje padavina. Zbog toga raste rizik od slabijih prinosa i poremećaja u snabdevanju hranom.
Pored uticaja na kopnu, El Ninjo može da poremeti i ribarstvo. Topla voda koja se tokom El Ninja širi ka istočnom Pacifiku sprečava podizanje hladnije vode bogate hranljivim materijama iz dubina ka površini mora. Zbog toga se smanjuje količina fitoplanktona, koji predstavlja važan izvor hrane za mnoge vrste riba.
Neke vrste, poput inćuna uz obalu Perua, tada se povlače u hladnije i dublje delove mora, što ih čini težim za ulov. Istovremeno, tropske vrste mogu da se pojave u područjima koja su im inače previše hladna za opstanak.
Slabiji poljoprivredni prinosi, manji ulovi ribe i uginuća stoke izazvana ekstremnim vremenskim prilikama mogu da ugroze globalnu sigurnost snabdevanja hranom i podstaknu rast cena hrane na svetskom tržištu.
Bloomberg
Da li klimatske promene utiču na El Ninjo
Naučnici još uvek raspravljaju o tome kako klimatske promene utiču na učestalost i snagu El Ninja. Raniji klimatski modeli upućivali su na mogućnost da bi se taj prirodni fenomen mogao javljati češće kako se planeta zagreva. Međutim, veći deo 21. veka obeležili su uslovi povezani sa La Ninjom, što pokazuje koliko toga o ENSO ciklusu naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti.
Deo stručnjaka takođe upozorava da bi sve topliji okeani mogli otežati precizno određivanje snage El Ninja i La Ninje. Budući da se ti fenomeni procenjuju na osnovu odstupanja temperature mora od dugoročnog proseka, postoji mogućnost da se El Ninjo preceni, a La Ninja potceni ako se ne uzme u obzir opšte zagrevanje okeana poslednjih decenija.
Sve veći broj naučnika slaže se da toplija planeta može pojačati mnoge posledice El Ninja. Više temperature mogu dodatno produbiti sušu u područjima koja su već suva, dok topliji vazduh može zadržati više vlage. Zbog toga oluje i obilne kiše tokom El Ninja mogu doneti još intenzivnije pljuskove i veći rizik od poplava nego što je to bio slučaj u prošlosti.
.webp){kind=icon}
