Manje od dve godine nakon što su se države obavezale da će do 2030. godine utrostručiti globalne kapacitete za obnovljive izvore energije, novi izveštaj pokazuje da je to obećanje već ozbiljno ugroženo.
Planovi koje su zemlje same definisale za razvoj tehnologija poput vetroelektrana i solarnih panela nisu ni približno dovoljni da ispune dogovor postignut na klimatskom samitu COP28 u Dubaiju 2023. godine, upozorava klimatski istraživački centar Ember. Ugovoreni cilj o obnovljivoj energiji deo je šireg kompromisa koji uključuje postepeno smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
Prema proceni Embera, svet bi do 2030. mogao da dostigne 7,4 teravata kapaciteta iz obnovljivih izvora, što je više nego dvostruko u odnosu na 2022. godinu, kada je bilo instalirano 3,4 teravata. Međutim, za ispunjenje obećanog cilja potrebno je 11 teravata.
Opširnije
Može li Srbija da napaja data centre zelenom energijom
Povećana potrošnja struje u digitalnoj infrastrukturi pokreće pitanje energetske održivosti i domaćih kapaciteta iz OIE.
02.07.2025
Gubici zbog krađe vetra broje se u milionima
Sve intenzivnija izgradnja vetroelektrana otkriva da iskorišćavanje vetra ima svoje izazove, posebno kada se elektrane nalaze blizu jedna drugoj.
15.06.2025
Tržišta zatvaraju oči pred klimatskim pretnjama, investitori snose posledice
Ulaganja koja štete životnoj sredini i dalje donose veći prinos od održivih alternativa.
16.05.2025
Može li Srbija da dostigne 45 odsto OIE u proizvodnji struje do 2030.
Značajan korak na putu ka ovom cilju je otvaranje solarne elektrane 'Petka' i vetroparka 'Kostolac', koji će ove godine biti na mreži.
16.05.2025
"Postoji ozbiljan raskorak između velikih obećanja datih na COP-u i stvarnosti energetskog planiranja", kaže Katye Altieri, analitičarka za električnu energiju u Emberu. "Nacionalni ciljevi šalju signale tržištu, a izgleda da su mnoge zemlje zaboravile koliko su ti signali važni."
Ember procenjuje da će svet do 2030. dostići 7,4 teravata kapaciteta iz obnovljivih izvora | Depositphotos
Ova saznanja bacaju svetlo na ključni problem međunarodnih klimatskih pregovora, koji će gotovo sigurno dominirati samitom COP30 u brazilskom gradu Belemu: zemlje znaju da održe velike govore jednom godišnje, ali su loše u sprovođenju svojih obećanja.
Od samita u Dubaiju prošle godine, malo je znakova da svet ozbiljno napušta fosilna goriva. Povećanje udela obnovljivih izvora trebalo je da smanji potrebu za eksploatacijom nafte, gasa i uglja, ali to se još ne događa dovoljno.
Zemlje obećavaju jedno, planiraju drugo
Prema Emberu, od samita u Dubaiju samo su 22 zemlje izmenile svoje ciljeve u vezi sa obnovljivim izvorima energije, a većina tih zemalja su članice Evropske unije. EU je među glavnim zagovornicima dogovora o obnovljivoj energiji i već je usvojila nove zakone kako bi ostvarila cilj smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. u odnosu na 1990.
Neke članice G20, poput Kine i Južnoafričke Republike, najavile su ambicioznije planove do kraja godine, dok druge, uključujući Kanadu, Rusiju i Tursku, to još nisu učinile i verovatno i neće pre narednog samita u Belemu u Brazilu.
Sjedinjene Američke Države do sada nisu postavile cilj za obnovljive izvore do 2030. godine, a kako sada stvari stoje, verovatno i neće. Predsednik Donald Trump najavio je povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma i ukidanje većine klimatskih politika koje je uveo Joe Biden, uključujući Zakon o smanjenju inflacije (engl. Inflation Reduction Act).
Altieri napominje da bi Kina sama mogla značajno doprineti ostvarenju globalnog cilja, ali to neće biti dovoljno da se nadoknadi zaostatak drugih zemalja.
Jedan od retkih pozitivnih primera je Indija. Iako nije formalno ažurirala svoje ciljeve, njen plan za 500 gigavata kapaciteta bez fosilnih goriva do 2030. godine usklađen je s globalnim ciljem utrostručenja. Izveštaj iznenađujuće navodi i da je Saudijska Arabija na dobrom putu da ostvari svoj deo cilja.
Samo su 22 zemlje ažurirale svoje ciljeve u vezi sa obnovljivim izvorima | Bloomberg
Ključne odluke očekuju se na COP30 u Brazilu
Samit COP30 koji će se održati u novembru u brazilskom gradu Belému dolazi tačno 10 godina nakon Pariskog sporazuma i trebalo bi da označi prelazak iz faze dogovaranja pravila u fazu njihove primene.
UN će neposredno pre samita objaviti procenu nacionalnih klimatskih planova i kolika je trenutna udaljenost od cilja ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Brazil će imati važnu ulogu u usmeravanju pregovora, uključujući i ubrzanje energetske tranzicije.
Prema Altieri, nije potrebno mnogo da bi se tranzicija ka čistoj energiji pokrenula snažnije, ali je ključno da ciljevi budu jasno definisani, ne samo po pitanju količine obnovljive energije već i potrebne infrastrukture, kao što su elektroenergetske mreže i sistemi za skladištenje energije.
"Nije poenta u tome da se ciljevi postavljaju samo da bi postojali na papiru", kaže Altieri. "Ekonomski temelji za prelazak na čistu energiju već postoje, i to u svakoj zemlji na svetu."
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...