Direktno sa njive do stola: kako Farmit monetizuje tražnju za lokalnom hranom

U vremenu u kojem potrošači sve više i detaljnije preispituju poreklo hrane koju jedu i njen uticaj na zdravlje i životnu sredinu, modeli koji skraćuju lanac snabdevanja postaju sve relevantniji i - popularniji. Upravo na toj promeni navika potrošača izgrađena je ideja domaćeg startapa Farmit, koji nastoji da digitalno poveže proizvođače i kupce, fokusirajući se na lokalnu, sezonsku i održivu proizvodnju. Njihov slogan "Znam šta jedem", zapravo, provocira i racionalni i emocionalni deo u ljudima, budući da raste broj kupaca nezadovoljnih hranom koju jedu i koja im se nudi, naročito ako je preplate.

Ako ste jedna od onih generacija koja dobro pamti ukus domaćeg paradajza sa sela, malog, a iznutra sočnog i slasnog, onda ste verovatno digli ruke od paradajza koji nalazimo u supermarketima - naoko privlačnog, ali bezukusnog. Na tapetu su i jaja, meso, mlečni proizvodi, voće. Ipak, traženje alternative takođe je izazovan proces, jer su komercijalizacija i industrija uzele danak kvalitetu hrane, smanjujući broj zdravih i priuštivih opcija.

Domaći paradajz odlikuju intenzivan miris, bogat i sladak ukus, sočna tekstura i tanja kora u odnosu na industrijski uzgajan plod / Farmit

Lokalno, transparentno i održivo

Ideja za Farmit je nastala još na fakultetu, iz potrebe da se prevaziđe jaz između grada i sela, ali i iz želje da se koncept "lične farme" iz digitalnog sveta prenese u stvarni život. "Hteli smo da ljudima omogućimo direktan odnos sa hranom koju jedu i farmom sa koje ta hrana dolazi", kaže za Bloomberg Adriju suosnivač i direktor Farmita Sava Pavlović.

Takođe, inspiracija im je bila igrica FarmVille, u okviru koje igrači "imaju svoju farmu", prate šta se dešava na njoj i osećaju povezanost sa proizvodnjom hrane. "Hteli smo da tu emociju prenesemo u stvarni svet", dodaje Pavlović.

Platforma funkcioniše po principu pretplate - korisnici biraju pakete, a organizaciju nabavke, kontrole kvaliteta i dostave preuzima Farmit. Iza jednostavnog korisničkog iskustva, međutim, stoji složen operativni sistem koji kombinuje poljoprivredu, logistiku i tehnologiju, što znači da kupci dobijaju redovne isporuke voća, povrća, jaja i zimnice direktno od malih proizvođača, dok farmeri dobijaju stabilniji i predvidljiviji plasman.

"Ovo je model koji je namenjen obema stranama - kupcima olakšava pristup kvalitetnoj hrani, a proizvođačima donosi sigurnu prodaju i održivije poslovanje", objašnjava Pavlović.

Sava Pavlović / Farmit

 

Od 20 adresa do mreže proizvođača

Iako Farmit danas ima više stotina korisnika i mrežu od preko 50 proizvođača, početak je bio znatno skromniji - i operativno zahtevan. Prve isporuke tim je radio lično, na svega dvadesetak adresa, gradeći poverenje na modelu "isporuka po isporuka". Ali upravo taj spor rast pokazao se kao ključan za razumevanje korisnika i standardizaciju kvaliteta, što danas predstavlja osnovu poslovnog modela srpskog startapa.

Za razliku od klasičnih "marketplace" platformi, koje su samo posrednici i ne kontrolišu ceo lanac (selekciju proizvođača, kvalitet, pakovanje i logistiku), Farmit je svoj model gradio obrnuto - prvo kroz poverenje, a onda skaliranje.

 

Rušenje mita i građenje brenda

Jedan od čestih izazova u digitalizaciji poljoprivrede jeste pretpostavka da proizvođači pružaju otpor novim modelima. U slučaju Farmita, iskustvo je drugačije. Razlog za to je, kako navode, vrlo konkretna vrednost koju nude: sigurniji plasman i pošteni uslovi saradnje. Za proizvođače koji su navikli na rad sa velikim lancima i posrednicima, direktan odnos sa kupcima donosi veću kontrolu i stabilnije prihode.

"Naš tip biznisa je prilično kompleksan jer u sebi spaja više industrija – poljoprivredu, logistiku, IT i marketing. To znači da postoji veliki broj operativnih detalja koji moraju da budu savršeno usklađeni, a samim tim je i verovatnoća greške u početku bila visoka. Upravo su te operativne složenosti bile naš najveći izazov. Međutim, kako vreme prolazi, kroz iskustvo i kontinuirano unapređenje procesa postajemo sve efikasniji, pa tako stvari koje su nam ranije bile problem - danas su standardizovane i mnogo jednostavnije za upravljanje", ističe Pavlović.

Kada je reč o kapitalu, koji je često jedan od najvećih kamena spoticanja za mlade preduzetnike, Farmit je sredstva obezbedio kroz kombinaciju privatnih investitora, porodičnih fondova (tzv. family office struktura) i akceleratora. Takav miks finansiranja tipičan je za startape u ranoj fazi razvoja. Za razliku od velikih kompanija koje se oslanjaju na bankarske kredite ili tržište kapitala, mladi biznisi bez dugog poslovnog "track recorda" (istorija rasta i poslovanja) uglavnom dolaze do novca kroz takozvani rizični kapital.

Većina proizvođača je navikla na rad sa velikim lancima i preprodavcima, gde su često u nepovoljnom položaju / Farmit

 

Da li prihodi prate trend i može li 'green' postati standard

Farmit ostvaruje prihode primarno kroz model pretplate, odnosno kroz direktnu saradnju sa korisnicima koji redovno naručuju svoje pakete na kućnu adresu. Pored B2C segmenta, sve više razvijaju i B2B modele saradnje - sa kompanijama i restoranima, gde, kako kažu, vide veliki potencijal za rast.

"Kroz ove kanale želimo da domaći, kvalitetni proizvodi budu još dostupniji i rasprostranjeniji. Naš poslovni model je zasnovan na povezivanju proizvođača i krajnjih korisnika, uz dodatnu vrednost u vidu selekcije, kontrole kvaliteta i logistike, kroz koju ostvarujemo prihod", ističe Pavlović.

Slični koncepti u Evropi i SAD poslednjih godina beleže rast, posebno u segmentu "farm-to-table" pristupa i direktne distribucije hrane. Platforme poput HelloFresha ili Riverford Organic Farmersa popularizovale su pretplatnički model isporuke hrane, dok su kompanije kao što je Misfits Market dodatno razvile logistiku i kontrolu kvaliteta kao svoju ključnu konkurentsku prednost.

Međutim, za razliku od klasičnih "meal kit" servisa, koji nude unapred definisane obroke, modeli poput Farmita bliži su konceptu direktne distribucije svežih namirnica sa farmi, gde je fokus na poreklu, sezonalnosti i transparentnosti. Dakle, ključna vrednost ovakvih platformi globalno nije samo u prodaji hrane, već u kontroli lanaca snabdevanja - od selekcije proizvođača do isporuke krajnjem korisniku. 

Postoje tri paketa "Izaberi gajbicu" - sa povrćem, a cene za nedeljnu isporuku idu od 2.390 RSD za malu, do 3.290 RSD za veliku gajbicu / Farmit

 

Svetski primeri dobre prakse pokazuju da Farmit sledi globalne tendencije, ali za razliku od velikih tržišta - gde su ovakvi modeli već dostigli značajan obim - u Srbiji i regionu oni su i dalje u fazi razvoja, što otvara prostor za dalji rast i prevazilaženje logističkih i operativnih prepreka.

Istovremeno, dalji napredak zavisi i od podizanja svesti među potrošačima i proizvođačima o prednostima ovakvih modela. Na pitanje Bloomberg Adrije u kojoj meri kupci u Srbiji sve više vrednuju "green" i lokalno poreklo hrane, iz Farmita kažu da kod kupaca primećuju izraženiju svest o tome da kvalitet nije samo u ukusu, već i u procesu proizvodnje, kao i u činjenici da hrana koju konzumiraju nije prešla hiljade kilometara pre nego što je stigla do njih.

Osim toga, ESG i održivost danas svakako igraju važnu ulogu u razgovorima s investitorima i partnerima, posebno kada su u pitanju međunarodni fondovi i veće kompanije. Ipak, Farmit taj faktor ne smatra presudnim.

"'Green' komponenta je nešto što se očekuje i što može da otvori dodatna vrata u smislu partnerstava i finansiranja. Međutim, iz našeg iskustva, to nije odlučujuće samo po sebi. Investitori, pre svega, gledaju održiv i skalabilan biznis model, dok održivost dolazi kao dodatna vrednost koja može ubrzati rast i diferencirati brend na tržištu. U našem slučaju, 'green' komponenta nije nešto što smo naknadno dodali - ona je prirodni deo našeg modela."

 

Projekcije do 2036. godine

"Za 10 godina vidimo tržište kao znatno transparentnije, digitalizovanije i direktnije povezano. Kupci će sve više želeti da znaju odakle dolazi njihova hrana, kako je proizvedena i kakav uticaj ima na njihovo zdravlje i okolinu. Verujemo da će se lanac snabdevanja značajno skratiti, uz mnogo jaču direktnu vezu između proizvođača i krajnjih korisnika, a da će modeli poput našeg postati standard, a ne izuzetak. Takođe, očekujemo da će lokalna proizvodnja i sezonalnost imati mnogo veću ulogu nego danas, uz podršku tehnologije koja omogućava bolju organizaciju, predvidljivost i kvalitet", zaključuje Pavlović.