Kina poziva banke da ograniče izloženost američkim obveznicama

Kineski regulatori savetovali su finansijske institucije da obuzdaju svoje pozicije u američkim hartijama od vrednosti, navodeći zabrinutost zbog rizika zavisnosti od uspeha nekoliko dominantnih kompanija i tržišne volatilnosti, prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom.

Zvaničnici su pozvali banke da ograniče kupovine američkih državnih obveznica i naložili onima sa visokom izloženošću da smanje svoje pozicije, rekli su sagovornici, koji su tražili da ostanu anonimni jer govore o privatnim razmatranjima. Smernica se ne odnosi na državna kineska ulaganja u američke trezorske zapise.

Usmeno preneta nekim od najvećih banaka u zemlji tokom proteklih nedelja, ova smernica odražava rastuću zabrinutost među zvaničnicima da velika izloženost dugu američke vlade može banke izložiti naglim oscilacijama, rekli su sagovornici. Te brige nadovezuju se na slične stavove vlada i upravnika fondova širom sveta, usred rasplamsale rasprave o statusu američkog duga kao sigurnog utočišta i privlačnosti dolara.

Potez je predstavljen kao mera diverzifikacije tržišnog rizika, a ne kao deo geopolitičkog manevrisanja ili znak suštinskog gubitka poverenja u kreditnu sposobnost Sjedinjenih Američkih Država (SAD), rekli su sagovornici, dodajući da zvaničnici nisu naveli nikakav konkretan cilj u pogledu obima ili vremenskog okvira. Iako značajne tenzije i dalje postoje između Pekinga i Vašingtona, odnosi su se stabilizovali posle trgovinskog primirja prošle godine.

Američke obveznice su oslabile nakon ove vesti, pri čemu su prinosi blago porasli duž cele krive dospeća tokom popodnevnog trgovanja u Aziji. Dolar je neznatno oslabio u odnosu na glavne konkurentske valute.

Američki predsednik Donald Trump, koji je prošle nedelje razgovarao telefonom sa predsednikom Kine Xi Jinpingom, planira da se sastane sa kineskim liderom na predsedničkom samitu u Pekingu već u aprilu. Regulatorne smernice kineskim bankama u vezi sa američkim obveznicama date su pre prošlonedeljnog razgovora, rekli su sagovornici.

Bloomberg

Kineske banke su, zaključno sa septembrom, držale oko 298 milijardi dolara obveznica denominovanih u dolarima, prema podacima Državne uprave za devizne poslove. Nije jasno koliki deo toga čine američke obveznice.

Narodna banka Kine i Nacionalna uprava za finansijski nadzor nisu odmah odgovorile na zahteve za komentar.

Oprez Kine dolazi u trenutku kada svetski investitori sve više dovode u pitanje fiskalnu disciplinu Vašingtona. Zabrinutost je porasla usled Trumpove posvećenosti snažnom dolaru i kontinuirane nezavisnosti u pogledu Federalnih rezervi (Fed).

Prošlog meseca je jedan analitičar Deutsche Bank AG upozorio da bi upravnici novca u Evropi mogli odlučiti da smanje svoje pozicije kao odgovor na Trumpove pretnje uvođenjem carina i predloženu kupovinu Grenlanda.

Trump je krajem januara nagovestio da mu odgovara nedavni pad dolara, što je pomoglo da valuta sklizne na najniži nivo od početka 2022. godine. Niže kamatne stope i zabrinutost zbog rastućih fiskalnih rizika takođe su igrale ulogu.

Ipak, američki ministar finansija Scott Bessent rekao je prošle nedelje da je, "uprkos dominantnom narativu", tržište američkih obveznica prošle godine ostvarilo najbolji učinak od 2020. i zabeležilo rekordnu stranu tražnju na aukcijama.

Posle kratkotrajnog pada oko Trumpove najave carina u aprilu prošle godine, američki obveznici su nadmašili većinu svojih pandana na razvijenim tržištima, pošto su smanjenja kamatnih stopa Feda oborila prinose.

Iako su neki investitori govorili o "tihoj odjavi" ili prodaji američke imovine, na tržištu ima malo znakova panike zbog talasa prodaje američkih obveznica od strane stranaca ili široko rasprostranjenog gubitka poverenja u tradicionalno sigurno utočište. Pokazatelj volatilnosti američkih hartija od vrednosti, na primer, pao je na najniži nivo u poslednjih pet godina.

Strana ulaganja u američke obveznice porasla su na rekordnih 9,4 biliona dolara u novembru za više od 500 milijardi dolara u odnosu na godinu ranije, prema najnovijim zvaničnim podacima.

Ukupna državna i privatna ulaganja Kine u američke obveznice kontinuirano su opadala tokom protekle decenije. Nekada najveći poverilac SAD, Kinu su pretekli Japana 2019. i Ujedinjeno Kraljevstvo prošle godine. Zalihe ove azijske zemlje gotovo su prepolovljene u odnosu na vrhunac iz 2013. godine - pale su na 683 milijarde dolara u novembru, što je najniži nivo od 2008.

Neki analitičari navode da bi stvarni pad mogao biti manji, jer je Peking možda prebacio deo svojih ulaganja na kastodi račune u Evropi. Belgija, čija ulaganja, prema tržišnim analitičarima, uključuju kineske kastodi račune, zabeležila je četvorostruki rast svojih ulaganja u američke obveznice od kraja 2017. godine, na 481 milijardu dolara.

Svetska tržišta ove godine beleže nagle pomake, pri čemu je zlato naglo poraslo, a zatim zabeležilo najveći pad u četiri decenije, tržište japanskih državnih obveznica pretrpelo je slom od 41 milijardu dolara, dok su dolar i jen snažno oscilirali.

(Dodat deo o tržištima u petom pasusu.)