Eskelund: Evropske kompanije postaju sve zavisnije od Kine

Evropske multinacionalne kompanije postale su sve zavisnije od Kine kako bi ostale konkurentne, poruka je jedne od ključnih poslovnih organizacija, dok lideri Evropske unije (EU) i Kine održavaju samit kako bi se pozabavili rastućim trgovinskim tenzijama.

"Da biste imali najbolji proizvod po najprivlačnijoj ceni, očigledno je da morate nabavljati komponente tamo gde ih dobijate po najboljoj ceni. A u mnogim, mnogim slučajevima to je upravo ovde, u Kini", rekao je Jens Eskelund, predsednik Privredne komore EU u Kini.

"Zapravo, vidimo da evropski biznis na mnogo načina postaje ne manje, već možda još više zavisan od Kine", rekao je on u intervjuu za Bloomberg TV u četvrtak. Više od četvrtine članica ove grupe sve intenzivnije prenosi proizvodnju u tu azijsku zemlju, dodao je.

Izjave su došle u trenutku kada se najviši predstavnici EU sastaju sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom u Pekingu, dok tenzije, od trgovine do rata u Ukrajini, bacaju senku na bilateralne odnose. Kineske restrikcije izvoza magneta od retkih zemnih metala zadaju udarac evropskim proizvođačima automobila, dok je uvođenje sankcija nekim kineskim bankama i kompanijama od strane EU, u okviru najnovijih mera protiv Rusije, izazvalo oštro nezadovoljstvo Pekinga.

Eskelund je ograničenja izvoza retkih metala označio kao "najhitnije pitanje" koje dve strane treba da reše u narednoj godini, mada je priznao da su očekivanja od "bilo kakvog velikog sporazuma" na samitu u četvrtak niska.

 

"Smatramo da je ovo jedna od stvari koje mogu doprineti obnovi poverenja. To jest, da se pronađe model u kojem će se razviti opštiji sistem licenci koji omogućava kontinuitet poslovanja za evropske kompanije", rekao je.

Mitrović: Kina fokusirana na rezultat, EU na diktiranje rešenja Samitu u Pekingu, na kom su se visoki predstavnici EU sastali sa kineskim predsednikom, održava se povodom 50 godina diplomatskih odnosa Kine i EU. Otvarajući samit, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je da su odnosi evropskog bloka sa Kinom "dostigli prekretnicu" i da je rebalansiranje bilateralnih odnosa od ključnog značaja. Na tu temu je za Bloomberg Adria TV govorila profesorka Fakulteta političkih nauka i predsednica Instituta za azijske studije Dragana Mitrović. Kako je navela, kineski pristup je "hajde da uradimo ono što je moguće i ostvarimo neki rezultat", dok je pristup EU onaj koji pokušava da nametne rešenja. "EU se zalagala za smanjenje obima proizvodnje u Kini i, samim tim, smanjenje kineskog izvoza, razrezali su izuzetno visoke uvozne carine na kineske električne automobile koji su veoma konkurentni u odnosu na one proizvedene u EU, a Kina se kroz direktne investicije takođe umešala u lanac proizvodnje električnih vozila u EU, pre svega kroz velika ulaganja u Mađarsku." Prema oceni Mitrović, strategija kineskih lidera je da se struktura privrede promeni, da se viškovi u proizvodnji smanje, a potrošnja poveća. Međutim, to nije cilj koji se može ostvariti preko noći, a ponajmanje po narudžbini EU. "Saradnja u oblasti ekologije je nešto čime obe strane mogu da se pohvale. Kada je u pitanju Zelena agenda, Pariski sporazum, Kina sprovodi takozvano ozelenjavanje svoje ekonomije kao strategiju koja podiže njenu konkurentnost, produktivnost i kvalitet proizvodnje, kao i života. Ekonomija EU je žrtva samonametnute ideologije zelene agende i teško je da se te dve koncepcije sretnu", rekla je Mitrović. Ceo intervju poslušajte u videu na početku teksta.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar