Jugoistočna Azija kao glavno bojište trgovinskog rata, a ko pobeđuje

Verovatno jedna od ključnih posledica Trumpovog carinskog rata sa celim svetom jeste moćan rast ekonomsko-političkih akcija država jugoistočne Azije. Reč je o grupi od 10 država koje su u ekonomskom i političkom smislu povezane u Asocijaciju država Jugoistočne Azije (ASEAN) i po pravilu pokušavaju da balansiraju između SAD i Kine, koje već mnogo godina određuju njihovu sudbinu. Ovih dana u malezijskoj prestonici održava se 46. sastanak, koji u dinamičnim geopolitičkim uslovima brojni posmatrači ocenjuju kao najvažniji do sada.

Značaj ASEAN-a prepoznala je i Srbija. Srbija već nekoliko godina pravi strateške korake ka unapređenju svoje ekonomske saradnje sa zemljama ASEAN-a. Usled toga je, u septembru prošle godine, potpisala Instrument o pristupanju Ugovora o prijateljstvu i saradnji u jugoistočnoj Aziji, na Samitu ASEAN-a u Džakarti. Kao nastavak tog procesa,  Narodna skupština je predala zahtev da bude pridruženi član Interparlamentarne skupštine ASEAN-a koju čini deset zemalja osnivača.

"Ovaj potez je potrebno posmatrati pre iz ugla politike nego ekonomije, s obzirom na to da ova skupština nema zakonodavnu ulogu, njene odluke nisu obavezujuće i ne odnose se na upravljanje budžetom ASEAN-a. No, njena uloga je značajna usled toga što u okviru nje rade članovi svih skupština članica ASEAN-a te imaju uticaja na politiku ASEAN-a, programe koje se sprovode i komunikaciju koja se ostvaruje sa pridruženim članovima. Neki od prudruženih članova ove Interparlamentarne skupštine jesu Evropski parlament, Australija, Kanada, Kina, Indija, Japan, Rusija i Belorusija, tako da bi prihvatanje Srbije u ovu skupštinu bio dobar signal za dalje razvijanje političke i ekonomske saradnje sa zemljama ASEAN-a", objasnila je za Bloomberg Adriju Katarina Zakić, naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu i načelnica Centra za studije Pojas i put.

Šta je ASEAN

Asocijacija država jugoistočne Azije trenutno ima 10 zemalja članica: Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur, Tajland, Kambodža, Laos, Vijetnam, Brunej Darusalam i Mjanmar. 

ASEAN je danas jedna od bitnijih regionalnih organizacija, u kojoj živi preko 670 miliona ljudi, sa ukupnim BDP-om od 3,7 milijardi dolara, pa usled toga predstavlja jednu od najmoćnijih ekonomskih regionalnih grupacija na svetu. Zemlje članice, iako opterećene decenijskim sukobima i ratovima, uspele su tokom druge polovine 20. veka da prevaziđu većinu političkih sukoba i stvore dobru osnovu za sjajnu regionalnu saradnju.

Bloomberg

 

U pitanju je integracija čiji ekonomski značaj raste iz dana u dan,  pa je time i članstvo u njoj odlična prilika za unapređenje ekonomskog položaja bilo koje zemlje. U okviru same asocijacije, koja broji deset članova, postoje razvijene ekonomije poput Singapura, Indonezije i Malezije, ali isto tako i one koje su znatno manje ekonomski razvijene poput Mjanmara, Laosa ili Kambodže. Pored deset osnovnih članica ASEAN-a, pridruženi članovi koji imaju Ugovore o slobodnoj trgovini sa ASEAN-om su Kina, Japan, Južna Koreja, Australija i Novi Zeland, a koji zajedno čine veoma bitnu integraciju RCEP (Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo). Pored toga ASEAN ima ugovor o slobodnoj trgovini i sa Indijom, koja nije članica RCEP. Svi pomenuti ugovori i sporazumi govore de o ekonomskoj moći ove asocijacije.

 

Ekonomija iz senke

Odnosi država ASEAN sa velesilama su složeni, međutim, u osnovi jednostavni. "Za to se pobrinuo američki predsednik Donald Trump, koji je carinama do 49 odsto snažno opteretio dinamične i izrazito izvozno usmerene ekonomije azijskih zemalja u razvoju. Jasno je da je s jedne strane to učinio jer većina država ASEAN-a ostvaruje sa SAD znatan trgovinski suficit, a s druge zbog slabljenja Kine, pošto se radi o državama koje su ekonomski u velikoj meri zavisne od Kine."

Ekonomisti smatraju da one u vreme optužbi na račun prekomernih kineskih proizvodnih kapaciteta čak funkcionišu kao kineska ekonomija iz senke. "Nije slučajnost što je Vijetnam visoko na Trumpovom spisku carina, jer je Kina veliki deo proizvodnje premestila u tu državu, odakle izvozi po svetu, čime izbegava američka trgovinska ograničenja", rekao je o kineskoj praksi za platformu Bloomberg Adria ekonomista i predavač Mojmir Mrak.

Tokom 2024. godine dvostrana robna razmena između Kine i ASEAN-a dostigla je 982 milijarde dolara, što predstavlja godišnji rast od 7,8 odsto, kaže kolega novinar Tijan Dongdong iz kineske agencije Xinhua. "Kina i države ASEAN-a su već petu godinu zaredom najveći trgovinski partneri, čime je udruženje država od 2023. godine prestiglo SAD i EU kao najveće kinesko izvozno tržište", kaže on. Saradnja bi trebalo dodatno da se osnaži već trećim proširenjem sporazuma o slobodnoj trgovini koje je potpisano između članica i Kine.

 

Jugoistočna Azija - srce sveta

Snažnu geoekonomsku simbiozu, u okviru koje brojne države ASEAN-a rastu upravo na račun uloge posrednog izvoznika kineske robe, s druge strane ograničava strah od širenja kineskog uticaja (posebno u Južnokineskom moru), koji je podstaknut nacionalizmom predsednika Xi Jinpinga.

To je i razlog što države pokušavaju da održe dobre odnose sa Trumpovim SAD, koje inače ozbiljno ugrožavaju njihov izvozno usmeren poslovni model, ali koje su im s druge strane potrebne kao protivteža jačanju kineskih ambicija. Ako ništa drugo, onda će države na samitu, u okviru koga će se danas održati i trostrani sastanak sa Kinom i članicama Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), pokušati da zadrže neutralnu poziciju, što u izrazito crno-belom svetu Trumpa i Xija postaje sve teže. Domaćin, malezijski premijer Anwar Ibrahim, upravo zbog toga je već pre početka najavio da savez neće "birati strane".

Radi se o zahtevnom zadatku u regionu koji znatno jača svoju ulogu u svetskim lancima snabdevanja i samim tim na geopolitičkoj šahovskoj tabli sveta. To, između ostalog, odražavaju posete lidera svetskih sila, koji se sve više usmeravaju ka jugoistočnoj Aziji. Pre tri nedelje je na svojoj prvoj ovogodišnjoj turneji boravio kineski lider, koji je u svetlu američkog protekcionizma pozvao države da oblikuju "veliku azijsku porodicu". "Dok Vašington intenzivira svoj trgovinski rat, Peking se može pozicionirati kao poslednji zagovornik globalizacije i slobodnih tržišta", o kineskim namerama u vreme Trumpa, smatra politikolog Aleksander Purton iz tink-tenka Prague Geopolitical Collective. Ekonomista i predavač Matej Lahovnik ide još korak dalje kada kaže da će Trumpove mere verovatno ojačati saradnju između članica povezanih organizacija kao što su BRIKS i ASEAN, "što će se dugoročno odraziti na preraspodelu ekonomske moći".

 

Trump se inače još nije zaputio u region, ali je zato nedavno posetio zemlje Persijskog zaliva, koje će se u okviru saveta GCC pridružiti samitu, jer traže prilike za rudarske i tehnološke poslove, povezane sa čipovima i obnovljivim izvorima energije.

Malezijski premijer se zbog toga nada trgovinskom savezništvu između država ASEAN-a, članica GCC-ja, koje žele da diverzifikuju svoje privrede, koje zavise od nafte, putem investicija u inostranstvu, i Pekinga. "Pridruživanje savetu GCC je u skladu sa ranijim nastojanjima Malezije kao posrednice između islamskog sveta i istočne Azije, a istovremeno sprečava da Kina bude presudna u odlučivanju o investicijama", ocenjuje Purton.

Politikolog centra za politikološka istraživanja na Fakultetu za društvene nauke Marko Hočevar smatra da je upravo trostrani sastanak odraz toga "da se svet u poslednjih deset godina prilično promenio". Donedavno bilo bi nepojmljivo, kaže, da Saudijska Arabija ili Katar potpisuju unosne ugovore sa američkim kompanijama, u Kataru predsedniku SAD čak poklanjaju avion, a zatim deset dana kasnije zemlje učestvuju na sastanku o produbljivanju saradnje sa Kinom, koju SAD smatra glavnim rivalom.

Posrednička uloga Brisela

I dok u Kuala Lumpuru pored trgovinskih i bezbednosnih tema lideri raspravljaju i o građanskom ratu u Mjanmaru, nestabilnoj državi koja krije obilna bogatstva retkih zemalja, svoju regionalnu turneju sa posetom Vijetnamu započeo je i francuski predsednik Emmanuel Macron. "Macron dolazi u ime EU, koja u vreme zaoštrenih odnosa u međunarodnoj trgovini takođe želi da ojača uticaj u regionu", rekla je za britanski BBC šefica trgovinske politike u preduzeću Hinrich Foundation Debora Elms.

 

Prijatelji i rivali

Iako je ključna tačka sastanka jačanje trgovinskih veza u svetlu carina, koje su najviše pogodile upravo države ASEAN-a i Kinu i time predstavljaju zajedničku tačku konsenzusa, odnosi između država su sve samo ne prijateljski. "Nedavna pomorska konfrontacija između Kine i Filipina možda na samitu neće biti neposredno obrađivana, ali će verovatno obojiti sve rasprave o liberalizaciji trgovine", o naizgled sekundarnoj ulozi geopolitičkih tenzija na sastanku, smatra Purton. Zbog značaja Kine u regionalnoj trgovini neke države članice udruženja spor u Južnokineskom moru pokušavaju pragmatično da razdvoje od ostalih tema, ali poznavalac smatra da je to "zbog jačanja kineskog stava sve teže".

Članice će inače izraziti svoje zabrinutosti povodom Južnokineskog mora, ali će to činiti u skladu sa kodeksom ponašanja u spornoj oblasti, kroz koju kao tranzitnu zonu godišnje prolazi skoro trećina svetske trgovine, odnosno roba u vrednosti od 5,3 triliona dolara.

"Dok je kodeks pripremljen još 2002. godine, alternativni predlozi su ga ostavili u pravnoj neizvesnosti", centralni kamen spoticanja regionalnih "frenemy" (prijateljrival) odnosa u regionu, ističe Purton.

 

Može li Srbija da ostvari bescarinski sporazum sa ASEAN-om

Trgovinska saradnja Srbije sa deset zemalja osnivača ASEAN-a je zasad skromna. Srbija je u zemlje ASEAN-a prošle godine izvezla robu vrednu oko 109 miliona dolara, a uvezla uvoz 852 miliona dolara. U prvom tromesečju ove godine izvoz je bio 27 miliona dolara, a uvoz 235 miliona dolara.

100 miliona dolara, a uvezla je oko 900 miliona. Glavni srpski izvozni proizvod u zemlje ASEAN-a je bakar (i značajno manje cink) i bakar čini skoro 53 odsto izvoza, nakon toga slede električni motori i generatori, te na kraju drvo i proizvodi od drveta. S druge strane, Srbija najviše uvozi električne proizvode (telefoni, poluprovodnici i diode, sigurnosni uređaji), potom lignit (sirov ili prerađen iz Indonezije), te prirodnu gumu.

Bloomberg Mercury

 

"Bescarinski režim se može ostvariti sa ASEAN-om nakon potpisivanja Ugovora o slobodnoj trgovini, s tim da on u načelu nikada nije skroz slobodan, već se tokom pregovora za određeni broj proizvoda obezbedi bescarinski režim. Potrebno je napomenuti da ASEAN ima sa malim brojem zemalja potpisan Ugovor o slobodnoj trgovini. Dodatni način da se ostvari bescarinski režim jeste da neka zemlja postane punopravna članica ASEAN-a. Osnivački princip ASEAN-a je bio da članice mogu biti samo zemlje u Jugoistočnoj Aziji, i do sada se nije odustajalo od ovog principa, mada su pojedine zemlje izrazile zainteresovanost da postanu članice. Dodatno, postoji čitav set zahteva koji se postavlja pred zemlje koje bi postale partneri ili posmatrači, a ne punopravni članovi sa grupacijom ASEAN, koje dodatno ne podrazumevaju bescarinsku trgovinu sa datom zemljom", naglašava Zakić.

 

 

Svaka članica ASEAN-a ima svoju specijalnost i proizvode koje izvozi. Usled tog njihovog profilisanja, postali su poznati u svetskoj javnosti kao odgovorni snabdevači i pouzdani partneri. Tako su, recimo, Malezija i Vijetnam poznati po proizvodnji elektronskih uređaja, Filipini po tekstilu i prerađenoj hrani, Tajland po automobilima i hrani, a kod ekonomski razvijenijeg Singapura reč je o poluprovodnicima i biofarmaceutskim proizvodima.

Ono što još dodatno izdvaja manje razvijene zemlje ASEAN-a jeste i niža cena proizvoda u odnosu na one koje  poslednjih godina nudi Kina. Cena njihove radne snage je niža od kineske i to je razlog što sve veći broj inostranih investitora otvara svoju proizvodnju tamo i što se povećava njihov izvoz.