Trump carinama gradi globalnu ekonomiju 2.0 – šta nas čeka

Da li je svet izbegao sveopšti trgovinski rat u utorak u pet minuta do dvanaest? Prema rečima Katje Zajc Kejžar, šefice Katedre za međunarodnu ekonomiju i poslovanje Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, već se nalazimo usred carinskog rata, "koji se obično razvija u uzvraćanjem dodatnih carina”. Njene reči potvrđuju i jučerašnje kineske protivmere kojima su Amerikancima uvedene carine od 10 odsto.

Ali Donald Trump se u burnoj nedelji nije zaustavio na Narodnoj Republici Kini. Carine čekaju i Rusiju, a pre nekoliko dana uspešno je zapretio i Kolumbiji. On ih sa velikom sigurnošću predviđa i za Evropsku uniju i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Dva transatlantska partnera su prešla granicu, rekao je, jer se veoma loše odnose prema Americi, predsednik je povlađivao svom savezniku. Kazna? Carine, naravno, to će se definitivno desiti dok ceo svet strepi od njihovih posledica. "Krajnji rezultat carinskih ratova je smanjen obim međunarodne trgovine i smanjenje blagostanja za sve učesnike", predviđa ekonomista.

Istorija se ponavlja

Trump zaista voli carine, kako je sam rekao, pošto ih je redovno uvodio u svom prvom mandatu. Tako je u junu 2018. uveo carine od 25 odsto na više od 800 proizvoda iz Kine, uključujući solarne panele i belu tehniku. Peking je slično odgovorio carinama od 25 odsto na 128 proizvoda, uključujući soju i delove aviona.

Iako se čini da su Meksiko i Kanada izbegli najgore na mesec dana, već se od 2018. godine za njih primenjuju carine od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum. Od tada se to odnosi i na EU, što može biti zloslutna prognoza za nju i njene čeličane.

Usput, Trump se pri uvođenju carina poziva na bivšeg američkog predsednika i svog idola Williama McKinleyja, koji je u 19. veku već pokušavao da zaštiti i ojača američku privredu carinama. Trumpovo ugledanje na njega je takođe razlog zbog kojeg će najviši vrh u SAD, Denali, preimenovati u Mount McKinley."

Investitori nesigurni, Fed uzdržan

"Za investitora su ovi potezi veoma nepredvidivi, pa procenjujemo da je teško da se za njih dobro pripreme", kaže o neizvesnom uticaju carinskog rata na finansijska tržišta Aleš Lokar, šef upravljanja kapitalnim ulaganjima u Generali Investments.

"Može se očekivati da će carine malo povećati cenovne pritiske u američkoj privredi, što bi smanjilo verovatnoću da Fed snizi centralnu kamatnu stopu", kaže Bojan Ivanc, glavni ekonomista Privredne komore Slovenije, o uticaju carina na monetarnu politiku Federalnih rezervi SAD.

Delević: Siromašni će postati još siromašniji

Ako ništa drugo, Trumpova carinska oluja pokazuje da niko nije bezbedan, ona će uticati na svetsku ekonomiju. Kada carine na kinesku, meksičku i kanadsku robu stupe na snagu, to će uticati na 1,4 milijardi dolara u globalnoj trgovini. To je tri puta više od trgovine vredne 380 milijardi dolara koja je bila pogođena carinama tokom Trumpovog prvog mandata, prema proračunima Poreske fondacije.

Njihovo uvođenje neće ojačati ekonomsku moć SAD, naprotiv. "Carine su mehanizam za uspostavljanje trgovinskog bilansa, ali ne dovode do veće konkurentnosti lokalnih proizvođača, niti veće dostupnosti za potrošače", kaže o posledicama po američku privredu ekonomista Uroš Delević sa Univerziteta Grinič u Ujedinjenom Kraljevstvu.

On smatra da će Trumpove carine povećati ionako veliku nejednakost u američkom društvu, gde procenat stanovništva kontroliše 40 odsto nacionalnog dohotka. Njihov efekat može biti pozitivan ako su jedno vreme usmerene na pojedine sektore kako bi ih zaštitili od damping cena, što ovde nije slučaj, objašnjava on.

"Nejednakost ugrožava održivi rast BDP-a, što slabi ljudski kapital", ocenio je.

Alternativne mete

Pa ako to ne koristi SAD, zašto ih Trump uvodi s takvim žarom? Ekonomista i politikolog Bogomil Ferfila smatra da je to zato što ciljevi uopšte nisu ekonomski, već administracija teži drugim ciljevima.

 

Ovo je za suzbijanje ilegalne imigracije, kaže stručnjak. "Carine su Trumpov pokušaj da natera susedne zemlje da pooštre kontrolu granica i ograniče ilegalne prelaske", smatra on, o čemu svedoči moratorijum na kanadske i meksičke carine. Obe zemlje su zauzvrat najavile jačanje granične kontrole, kojom bi trebalo da se obuzda ilegalni prelazak granice.

Trump je rekao da će se u vezi sa desetoprocentnim povećanjem carina na kineski uvoz krajem nedelje čuti sa kineskim kolegom Xi Jinpingom. Očekuje se da bi u zamenu za povlačenje carina mogao da iznudi kineski pritisak na Rusiju i tako je zajedno sa Ukrajinom dovede do pregovaračkog stola. "Ne vidim ovo kao popuštanje", kaže geopolitički stručnjak Klemen Grošelj, "jer se radi o povećanju carina koje je Trump sam uveo tokom prvog mandata", dodaje on.

Trump pretnju carinama koristi i kao osiguranje za moguću kupovinu društvene mreže TikTok. Predsednik je rekao da očekuje da će Kina odobriti bilo koji dogovor koji bi SAD želele da sklope s TikTokom, jer bi inače protiv Kine uveli carine. Upozorio je da će, ako Kina blokira dogovor, uvesti carine od 25, 30, 50 ili čak 100 procenata.

Ranjiva Evropa

"Carine će negativno uticati na privredu EU, tu nema dileme", uveren je Lokar iz Generali Investments. "Ako budu između 10 i 25 procenata, što se očekuje, njihov uticaj na evropski BDP biće kroz smanjenje između 0,5 i 0,8 procenata", objašnjava. To može biti izuzetno rizično za EU u vreme kada se vlade u Francuskoj i Nemačkoj suočavaju s budžetskim, ekonomskim i političkim potresima."

"Uvođenje carina bi ozbiljno pogodilo izvozno orijentisanu privredu EU i dodatno produbilo nekonkurentnost, jer je rast evropskog BDP-a jedva pozitivan, pa bi je već smanjenje od pola procenta moglo gurnuti u recesiju", predviđa Lokar.

 

Premlaćivanje Kine

Delević je uveren da je glavni cilj globalnog carinskog rata koji vodi SAD slabljenje glavnog konkurenta. "Carine su očajan pokušaj ugrožavanja rastućeg tehnološkog napretka Kine, koji je država jasno prikazala sa četbotom DeepSeek", kaže ekonomista. 

Sa stanovišta slabljenja Kine, trenutak ne bi mogao biti bolje tempiran. Iako će azijski gigant godinu završiti sa predviđenim (približno) petoprocentnim rastom BDP-a, pritiska ih kriza na tržištu nekretnina i slaba domaća potrošnja. Ona iznosi 56 procenata, što je znatno manje od svetskog proseka od 76 procenata.

Centralna vlada u Pekingu je teško postigla postavljene ciljeve pomoću izdašnih fiskalnih i monetarnih mera u drugoj polovini godine, zbog čega su izvoz i prerađivačke delatnosti i dalje glavni pokretači rasta.

Rast kineskog BDP-a carine će ove godine, prema anketi Reutersa, smanjiti na 4,5 procenata, a sledeće godine čak na 4,2. Ne radi se samo o dodatnoj carinskoj stopi od 10 procenata koju uvode SAD, već i o do 45-procentnim carinama EU na kineske električne automobile. Prema procenama Bloomberga, dodatne američke carine uticaće na robnu razmenu između konkurenta u vrednosti od 525 milijardi dolara.

Kraj globalnog trgovinskog poretka?

Samovoljno uvođenje carina, prema oceni ekonomiste Ivanca, dovodi u pitanje i pravila Svetske trgovinske organizacije (STO). "Stiče se utisak da pravila STO više ne važe, da moć jače privrede, koja je ujedno i najveći svetski uvoznik, omogućava takvu politiku", upozorava i dodaje da je pravna valjanost takvih koraka upitna.

Zajc Kejžar dodaje da te carine donose odstupanje od svetskog ekonomskog poretka temeljenog na pravilima, u pravcu poretka zasnovanog na moći, odnosno transakcijskog poretka. Kina je stoga već pokrenula pravni postupak pred STO.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar