Kineska imperija - Xi gradi imperiju uz Trumpovu velikodušnu pomoć

Kineski lider Xi Jinping posetom Hanoju započeo je u ponedeljak svoju prvu ovogodišnju posetu inostranstvu, čime je naznačio da Kina prelazi sa reči na dela. Pošto je komunistička partija na martovskim konklavama definisala sve od razvoja privrede do uređenja unutrašnjih prilika i geopolitičkih prioriteta, konačno je došlo vreme za realizaciju velikih strateških ambicija.

Još pre nego što se lider zajedno sa harizmatičnom prvom damom Peng Liyuan ukrcao na državni avion, kojim će se do kraja nedelje pored Vijetnama odvesti još u Kambodžu i Maleziju, nagovestio je tradicionalnim uvodnim člankom objavljenim u kineskim i vijetnamskim medijima glavnu temu i svrhu turneje: ograničavanje regionalnog uticaja SAD i negativnih efekata carinskog rata Donalda Trumpa.

 

Jaklič: Poverenje u Kinu jača

"Naše države moraju odlučno štititi trgovinski sistem, stabilne svetske industrijske i lance snabdevanja, kao i otvoreno i kooperativno međunarodno okruženje", rekao je Xi, prema izveštaju agencije Xinhua, čime je odbacio carinski protekcionizam i jasno stavio do znanja da će, inače već mesecima unapred najavljena, južnoazijska turneja biti namenjena učvršćivanju ugleda Kine kao predvidljive države i ključnog trgovinskog partnera sa domaćim tržištem neizmernog obima i potencijala, te nacionalnom valutom koja na račun dolara koji slabi dobija na ugledu.

"Trenutno je poverenje u kinesko rukovodstvo veće", rekao je za Bloomberg Adriju ekonomista i predavač Marko Jaklič o neočekivanoj zameni uloga i imidža svetskih konkurenata, koju je pokrenula Trumpova carinska zabluda. Azijske države u koje se uputio Xi su, naime, centralno bojište Trumpovog ekonomskog, pa i bilo kog drugog potencijalnog rata.

"Trenutno je poverenje u kinesko rukovodstvo veće", rekao je ekonomista i predavač Marko Jaklič za Bloomberg Adriju o neočekivanoj zameni uloga i imidža svetskih konkurenata, koju je izazvala Trumpova carinska zabluda. Azijske države u koje se uputio Xi su, naime, centralno bojište Trumpovog ekonomskog, a potencijalno i nekog drugog rata. Ono što je za Putina Ukrajina, to je za Xija jugoistočna Azija. Kineski predsednik svojom posetom u stvari sprovodi reči predstavnika Ministarstva spoljnih poslova izrečene početkom marta, koji je naglasio da će se Kina boriti protiv SAD u "carinskom, trgovinskom ili bilo kom drugom ratu". A najsurovije za njen ekonomski napredan azijski region.

Godine 2024. bilateralna robna razmena između Kine i Saveza država Jugoistočne Azije (ASEAN) dostigla je 982 milijarde dolara, što predstavlja godišnji rast od 7,8 odsto, kaže kolega novinar Tian Dongdong iz ekonomske redakcije agencije Xinhua. "Kina i države ASEAN-a su već petu godinu zaredom najveći trgovinski partneri, čime je udruženje država od 2023. preteklo SAD i EU kao najveće kinesko izvozno tržište", kaže on, pri čemu dominira izvoz i uvoz elektromehaničkih proizvoda, hemikalija i tekstila.

Tako i ne čudi da je Trump upravo Vijetnamu i Kambodži namenio carinske stope od 46, odnosno 49 odsto, čime pokušava da oslabi Kinu i njenu izvozno orijentisanu privredu. "Veliki dobitnik geopolitičkih sukoba između SAD i Kine je upravo Vijetnam", smatra ekonomista i predavač Mojmir Mrak, koji kaže da "nije slučajno što je zemlja visoko na Trumpovom spisku carina, jer je Kina veliki deo proizvodnje alocirala u tu državu, odakle izvozi po svetu, čime izbegava američka trgovinska ograničenja".

 

 

Na pragu valutnog rata?

Dok Trump, prema oceni Jakliča, sve više gura SAD u geoekonomsku i geopolitičku izolaciju, kinesko političko rukovodstvo nastoji da iskoristi ekonomsko "samodestruktivno ponašanje" SAD. Pored odbrane važnih tržišta i proizvodnih baza u azijskom zaleđu, ključno za Kinu je i neočekivano slabljenje dolara, što ta zemlja pozdravlja, jer ta valuta simbolizuje monopolistički svetski poredak koji ona smatra nepoželjnim.

Zato je važan aspekt jačanja ekonomskog i geopolitičkog uticaja azijskog carstva u regionu širenje trgovine denominirane u juanima. Kolateralna šteta Trumpovog carinskog rata je gubitak reputacije američkog nacionalnog duga, odnosno obveznica kao sigurne investicije i posledično slabljenje kursa dolara, koji su donedavno tokom geopolitičkih potresa pružali sigurno sklonište. Trumpov gambit koji ima za cilj da carinama pokrije rastući američki nacionalni dug jednostavno se nije isplatio, a dešava se upravo suprotno. Za uzajamne carine (osim na kinesku robu) uveden je moratorijum, a dolar "trenutno nije popularna valuta", naveli su u svojoj analizi analitičari Bloomberg Adrije.

Ono što je za Putina Ukrajina, to je za Xija jugoistočna Azija. Kineski predsednik svojom posetom zapravo sprovodi reči predstavnika ministarstva spoljnih poslova izrečene početkom marta, koji je naglasio da će se Kina boriti protiv SAD u "carinskom, trgovinskom ili bilo kom drugom ratu".

"Vrednost dolara je u poslednjim mesecima u poređenju sa korpom vodećih valuta smanjena za 4,2 odsto, a u poređenju sa evrom za pet odsto. Tako je kurs skliznuo na nivo koji nismo videli sve od američkih izbora", napisali su.

Valutni rat će u značajnoj meri biti određen Trumpovim carinskim pritiskom na Kinu. Trump je državama BRIKS-a, kojima nezvanično predsedava Kina i koje su sebi zadale dedolarizaciju trgovine, već više puta zapretio ekonomskim pustošenjem i carinama od 100 odsto. To se pak sve od najave uzajamnih carina odražava u snižavanju kursa juana, kojim upravlja Narodna banka Kine (PBOC). Uprkos tvrdnji da neće pribegavati agresivnijim devalvacijama renminbija u odnosu na dolar, Narodna banka Kine (PBOC) prošle nedelje je, radi zaštite izvoza, spustila kurs na najnižu vrednost u poslednjih 18 godina.

Strategija koja odgovara namerama Xijeve azijske turneje: ojačati izvoz na alternativna tržišta, jer je on centralni pokretač ekonomskog rasta, čime Narodna Republika pokušava da se zaštiti od gubitka američkog tržišta i slabe domaće potrošnje, a istovremeno ojača položaj svoje nacionalne valute u svetskoj trgovini. "Devalvacija juana ne može značajno ublažiti tenzije sa SAD, jer sama po sebi nije dovoljna da neutrališe efekte američkih carina. Ipak, može unaprediti trgovinske veze Kine sa ostalim partnerima, pošto slabija valuta povećava konkurentnost ekonomije", ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije.

 

 

Xijeva dvostruka igra

Očekuje se da će Xi potpisati brojne ekonomske i trgovinske sporazume sa zemljama koje nisu samo geografski blizu Kine, već će zbog Trumpovog preusmeravanja fokusa sa Evrope na Aziju u budućnosti imati znatno važniju geopolitičku i geoekonomsku ulogu.

Države koje posećuje su takođe ključni regionalni partneri u inicijativi "Pojas i put" (BRI). Samo sa Vijetnamom je Xi već juče potpisao 45 sporazuma, između ostalog i o saradnji u oblasti izgradnje železnica, trgovine poljoprivrednim proizvodima, kao i digitalne i zelene ekonomije.

Tako Narodna Republika pokušava jednim potezom ubiti dve muve, smatra Igor Rogelja, predavač političke ekonomije i sinolog na Univerzitetskom koledžu u Londonu. "BRI je platforma za internacionalizaciju kineskih državnih preduzeća, a ono što je razlikuje od sličnih projekata jeste upravo geopolitička dimenzija", smatra stručnjak. Naglašava da Peking ovim pristupom nastoji "da ekonomijom upravlja sa strateškom vizijom i da pretvori određene kineske slabosti - poput prekomernih kapaciteta, nedovoljne internacionalizacije, prevelike domaće štednje i dolarskih rezervi - u pokretače ekonomskog razvoja i političkog uticaja na partnere unutar projekta", napominje analitičar u osvrtu na način na koji Kina koristi svoju ekonomsku snagu za učvršćivanje regionalne dominacije.

U ovom kontekstu, Xi planira da kroz turneju iskoristi nestabilnost i podele u globalnoj zajednici nastale zbog Trumpovih carina, predstavljajući Kinu kao pouzdanog partnera i zaštitnika svetske trgovine koja se odvija prema pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). Regrutovanje saveznika u rasplamsalom ekonomskom sukobu je u punom jeku. "I dok je Kina na određen način nestabilna autokratska država, i SAD su sada autokratske, ali pod Trumpovim vođstvom bez razumnog pristupa", interpretira Jaklič neočekivanu prednost koju je Vašington nedavnim akcijama omogućio Pekingu.

Kineski predsednik Xi Jinping otpočeo je sedmicu dugo planiranom turnejom po jugoistočnoj Aziji, koja se pretvorila u svojevrsnu bitku za ključne tačke globalnih lanaca snabdevanja. Poseta Vijetnamu, Maleziji i Kambodži dolazi nakon što je Donald Trump uveo Kini dodatne carine od 125 odsto, a ostalim zemljama sveta odložio primenu carina za 90 dana. Za Bloomberg Adria TV govori Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka i direktorka Instituta za azijske studije.   "Uloga Vijetnama među 10 članica ASEAN-a koje će Xi Jinping na ovoj turneji posetiti je to što je ta zemlja kineski sused, a osnov kineske spoljne politike je dobrosusedska politika. Kina je najveći trgovinski partner svake od 10 članica ASEAN-a, a njena trgovina sa Vijetnamom je prošle godine iznosila oko 260 milijardi dolara. U političkom smislu, među njima postoji bliskost jer je Kina prva država koja je priznala nezavistan Vijetnam", rekla je Mitrović.     Vijetnam je danas važan trgovinski partner i investiciono područje za kineske kompanije zato što Kina, koja je još od prvog Trumpovog mandata na udaru trgovinskih sankcija, nastoji da izmesti proizvodnju i tako kroz izvoz, indirektno, nastavi da masovno izvozi na američko tržište. Vijetnam pak, koji se našao između dve vatre, nastoji da očuva svoj položaj i strateški bitne dobre odnose sa Kinom, ali i da, kao takav, ne bude na meti Vašingtona, kazala je Mitrović.   Američka administracija je najvišim carinama ciljala zemlje u koje bi Kina mogla da izmesti proizvodnju da bi zaobišla carine. Kako dodaje, Xijeva turneja je osmišljena da bi Kina formirala front ugroženih zemalja, predstavljajući se kao stabilan ekonomski partner, za razliku od Amerike.

  

Azija pod pritiskom velikih sila

Iako se čini da su azijske države čvrsti kineski trgovinski partneri, u očima SAD možda čak i saveznici ili vazali, njihova pozicija i interes su nijansirani, a odnosi puni tenzija.

Ne samo da ih brine otvoreno jačanje kineskog regionalnog ekspanzionizma podstaknuto manje ili više prikrivenim nacionalizmom, koji aktivno podstiče upravo Xi (teritorijalni sporovi u Južnokineskom moru), već te države ne žele potpuno da se odreknu ni ekonomske ni bezbednosne saradnje sa SAD. Čak i geopolitički patuljci igraju svoju igru zaštite ekonomskih interesa i uravnotežavanja rizika (hedž) koje stvara Trumpovo resetovanje svetskog poretka.

Uprkos Xijevoj nameri da privuče regionalne partnere trgovinskim i razvojnim podsticajima kako bi nadigrao Trumpa, suočava se sa značajnim izazovom, s obzirom na to da azijske zemlje strahuju od scenarija u kojem bi, uz ograničen pristup američkom tržištu i obezvređen juan, bile preplavljene jeftinim kineskim proizvodima.

Ove zabrinutosti potkrepljuju stvarni ekonomski pokazatelji: prema novinaru Tianu, Kina već ima trgovinski disbalans sa Vijetnamom - kineski izvoz za 60 odsto premašuje uvoz, a sa ukupnom razmenom vrednom 260 milijardi dolara pozicionirala se kao dominantan trgovinski partner ove važne zemlje u azijsko-pacifičkom regionu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar