Miris sveopšteg trgovinskog rata u vazduhu

Američki predsednik Donald Trump počeo je da ispunjava svoje predizborno obećanje o uvođenju visokih carina zemljama sa kojima SAD beleže trgovinski deficit, izazvavši time burne reakcije širom sveta, koji se nalazi na ivici sveopšteg trgovinskog rata. Međutim, uvođenje carina na svu uvezenu robu iz Meksika i Kanade u poslednji čas je odloženo za mesec dana.

Inače, u utorak je trebalo da stupe na snagu carine od po 25 odsto na robu iz te dve susedne države, ali Trump je posle razgovora s meksičkom predsednicom Claudiom Sheinbaum i Justinom Trudeauom, kanadskim premijerom u ostavci, odluku odložio za 30 dana. Kako je ranije rekao, sankcije će biti na snazi sve dok se ne zaustavi priliv migranata i ilegalnog fentanila u SAD. Planirano je uvođenje carina od 10 odsto na kinesku robu i trebalo bi da u utorak stupe na snagu.

Tri pogođene zemlje, iz kojih je ukupno došlo više od 40 odsto robe koju su SAD uvezle prošle godine, ranije su najavile kontramere. Trump pak sličnim potezima preti Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji, što je već dovelo do komešanja na evropskim berzama i pada vrednosti akcija evropskih kompanije, budući da se, kako kažu pojedini analitičari, u vazduhu oseća miris sveopšteg trgovinskog rata.

Jim Lo Scalzo/EPA/Bloomberg

 

Sve poskupljuje

Kanada, Meksiko i Kina su tri najveća trgovinska partnera SAD, tako da se očekuje da ove mere u prvi mah direktno pogode i američka domaćinstva, jer bi mogle da dignu cenu uvozne robe. U pitanju je širok spektar artikala, od povrća i voća, preko piva, žestokih pića i živine, do drvne građe, čelika i automobila.

Prema prvim procenama američkih ekonomista, uvozne kompanije sa sedištem u SAD povećale bi cene kako bi apsorbovale bar deo dodatnih troškova. U najgorem slučaju, potencijalni ekonomski uticaj mogao bi da iznosi oko 835 dolara po osobi, ili 3.242 dolara za četvoročlanu porodicu, procenjuje ING na osnovu najnovijih kvartalnih podataka o trgovini.

"Uticaj se ne bi osetio odmah, ali će doći do smanjenja potrošačke moći na srednji i dugi rok", rekao je James Knightley, glavni međunarodni ekonomista u ING-ju.

Osim toga, analitičari ukazuju i da bi ove carine ugrozile proizvodnju automobila širom Severne Amerike i dovele do još viših cena, koje su već sada među rekordnim.

Bloomberg

 

"Sa 25 odsto (carine), apsolutno niko u našem poslu nije profitabilan na duge staze", rekao je za Bloomberg Flavio Volpe, predsednik Kanadskog udruženja proizvođača automobilskih delova.

Carine će toj industriji dodati 60 milijardi dolara troškova, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije AlixPartners, od kojih će se veći deo verovatno preneti na potrošače. Na kraju lanca snabdevanja za potrošače, prosečna cena novog automobila mogla bi da poraste za oko 3.000 dolara, kažu analitičari Volfe Researcha.

Kanadske carine na američko pivo

Koliko bi ove carine mogle da budu veliki udar na Kanadu i Meksiko, možda najbolje ukazuje podatak da SAD trenutno kupuju 83 odsto ukupne izvezene meksičke robe, kao i 76 odsto ukupnog kanadskog izvoza. Iako bi kanadski energenti imali nižu stopu carine, od 10 odsto, i to će se osetiti jer najnoviji zvanični trgovinski podaci za period između januara i novembra 2024. ukazuju da 61 odsto nafte uvezene u SAD dolazi iz Kanade.

Očigledno je da bi sve to moglo imati uticaja i na poslovanje američkih izvoznika.

Kanadski premijer u ostavci Justin Trudeau promptno je najavio kontracarine od 25 odsto na američku robu u vrednosti od 107 milijardi dolara, dok je meksička predsednica Claudia Sheinbaum obećala carinske i necarinske kontramere.

"Mi ovo nismo želeli niti tražili, ali ćemo odbraniti Kanadu i Kanađane", rekao je Trudeau na konferenciji za novinare na kojoj je saopšteno da će carinama biti artikli proizvedeni u SAD, kao što su pivo, vino, viski, voće i voćni sokovi, povrće, parfemi, odeća i obuća, kao i kućni aparati, sportska oprema, nameštaj, kao i svi ostali proizvodi od drveta i plastike.

Trudeau je odbacio Trumpovu tvrdnju da zajednička granica predstavlja bezbednosnu zabrinutost, rekavši da iz Kanade dolazi manje od jedan odsto fentanila koji ulazi u SAD. I meksička predsednica je odbacila optužbe da je meksička vlada u savezu s narko-kartelima, dodavši da i Vašington treba da učini više da obuzda priliv ilegalnog oružja u Meksiko.

"Problemi se ne rešavaju uvođenjem carina, već razgovorom", rekla je ona.

Ekonomisti procenjuju da bi ove carine naredih pet godina mogle da smanje BDP Meksika za 12,5 odsto, a Kanade za 7,5 odsto.

Kina još odmerava protivmere

Za razliku od lidera Kanade i Meksika, kineski predsednik Xi Jingping je duboko udahnuo pre nego što je njegova nacija objavila bilo kakvu konkretnu odmazdu.

Reakcija Kine – koja je došla usred jednonedeljnog praznika Lunarne nove godine – bila je blaža, kao što je bilo tipično u toku Trumpovog prvog mandata. Kinesko ministarstvo trgovine izdalo je saopštenje u kojem je izrazilo snažno "nezadovoljstvo" i obećalo "odgovarajuće protivmere", bez detaljnijeg objašnjenja, izuzev najave da će podneti žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Osim recipročnih carina, Kina ima mnoštvo mogućih odgovora, poput kontrole izvoza kritičnih minerala i ograničenja pristupa tržištu nekim američkim firmama.

Bloomberg Economics procenjuje da bi Trumpov početni namet mogao uništiti 40 odsto kineskog izvoza robe u SAD, ugrozivši 0,9 odsto kineskog BDP-a.

Za razliku od ranije, kada je Kina bila glavna Trumpova meta u trgovinskom ratu, Trump je sada napao i najbliže saveznike, a preti da će to učiniti i EU. To daje Kini priliku da ojača trgovinske veze s drugim zemljama i tako pomogne svojim izvoznicima da zadrže konkurentsku prednost.

Evropa traži kompas

I dok u evropskoj štampi pljušte zamerke na dokument "Kompas konkurentnosti", u kojem je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen sažela planove za smanjenje birokratije i podsticanje inovacija kako bi se zaustavio ekonomski pad EU i pomoglo privredi da se izbori sa američkom i kineskom konkurencijom, Trump preti carinama.

"I Ujedinjeno Kraljevstvo je van reda, ali mislim da se to može rešiti. Ali Evropska unija, to što su uradili je zverstvo", rekao je Trump, optužujući EU za preveliki suficit u trgovinskoj razmeni s SAD i najavljujući da će "definitivno" povećati carine na robu iz EU, i to "prilično uskoro". "Tretiraju nas veoma, veoma loše."

U ekonomskoj krizi i finansijski iznurena ratom u Ukrajini, EU bi i bez Trumpovih kaznenih carina teško pronašla "kompas" za ekonomski oporavak.

Bloomberg

 

Nemački kancelar Olaf Scholz je, dolazeći na neformalni sastanak lidera EU u Briselu, izjavio da je EU dovoljno jaka da reaguje na sve američke carine. Za razliku od francuskog predsednika Emmanuela Macrona, koji je rekao da ako je napadnuta, Evropa "mora da reaguje", Scholz je bio oprezniji, ističući da bi "cilj trebalo da bude saradnja između EU i SAD", te da će obe strane imati koristi od razmene dobara i usluga.

"Ako carinska politika sada to otežava, to bi bilo loše za SAD, ali loše i za Evropu", rekao je Scholz.

Ono što je očigledno jeste da Trump ovim potezima nastoji da suštinski promeni ekonomsku kartu sveta tako da ne samo smanji američki deficit već i napravi višak u trgovinskoj razmeni, kako sa Kanadom i Meksikom, tako i sa Kinom i EU. Kako kaže, time želi da spreči "iskorišćavanje Amerike".

Međutim, ovi potezi ubrzano vode u zaoštravanje sveukupnog trgovinskog rata u kojem se mogu očekivati i nove necarinske barijere, kao što su ograničenja uvoza i strože carinske procedure, potom dalji prekid dosadašnjih lanaca snabdevanja, ali i mogući ozbiljni poremećaji na globalnim tržištima roba, posebno u energetici, poljoprivredi i prerađivačkoj proizvodnji.

Američke carine Evropskoj uniji pogađaju i Srbiju

Budući da u EU odlazi 70 odsto srpskog izvoza, sve to će imati i negativan uticaj i na Srbiju, i to na dva načina. Kako objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić, jedan je posredan, jer ako SAD uvedu dodatne carine na robu iz EU, to će uticati na dodatni pad konkurentosti evropske privrede i njeno dalje usporavanje, a samim tim i smanjenje tražnje generalno za proizvodima iz Srbije.

 

 

Drugi problem je, objašnjava on za Bloomberg Adriju, to što bi EU mogla da uvede kvote za uvoz kao vid kontramere, što je bio slučaj 2018. kada je Amerika uvela carine na uvoz kritičnih metala, pa se taj kineski čelik i svi drugi metali, koji su hteli da idu Ameriku, počeli da se prelivaju u evropsku privredu.

"EU je tada da bi zaštitila svoju privredu, uvela su kvote na uvoz čelika, koja je pogodila i Srbiju iako je imala sporazum o slobodnoj trgovini. Mi verujemo da na sličan način, ukoliko se sada uvedu carine na veći asortiman robe iz EU, da će takođe EU pokrenuti neke kontramere, koje mogu takođe uključivati kvote na uvoz određenih proizvoda iz Srbije", kaže Stanić i ističe da u sagledavanju ovog problema „nije bitan naš direktan izvoz u Ameriku, nego naš izvoz u EU". S Amerikom nemamo toliko veliku robnu razmenu, već najviše tamo izvozimo usluge informacionih tehnologija.

Stanić ističe da bi ovim najviše bile pogođene firme iz metalske, automobilske i hemijske industrije, koje su najznačajnije izvozne grane i pokrivaju oko 60 odsto srpskog izvoza.