Nakon što je tokom svoje predizborne kampanje obećao uvođenje niza carina na uvoz u Sjedinjene Američke Države, predsednik Donald Trump je počeo s carinama od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika.
Takođe je tokom kampanje obećao podizanje carina na 60 odsto za robu uvezenu iz Kine, najveće svetske proizvodne nacije, i na 20 odsto za robu iz ostatka sveta. Njegova bi se ograničenja mogla pokazati najstrožim za američku spoljnu trgovinu od tridesetih godina 20. veka.
Koliko su radikalni Trumpovi predlozi carina
Neke američke carine već se približavaju ili čak premašuju nivoe koje su zamislili Trump i njegovi savetnici. Ali to se odnosi samo na odabrane kategorije robe. Nametnuti ih u celosti bilo bi veliko odstupanje.
Opširnije
Papić: Putin i Trump su najbolja stvar za Evropu
Nekoliko dana po završetku foruma primećena je volatilnost AI akcija. Evropske berze rade prilično dobro.
31.01.2025
Prvih 100 dana - nafta, oružje, kripto ili kako Trump obnavlja Ameriku
Analitičari predviđaju rast u energetskom, odbrambenom i bankarskom sektoru, Budler: Povratak industrije je upitan.
23.01.2025
Trump planira carine Kini od 10 odsto već u februaru, elita iz Davosa oguglala na pretnje
Podsetimo, Trump je u ponedeljak uveče najavio da će Meksiku i Kanadi uvesti carine od 25 odsto 1. februara.
22.01.2025
I Evropa i Kanada strahuju od Trumpovih carina
Trump planira da uvede carine Evropi, Kini, Meksiku i Kanadi. Carine za Meksiko i Kanadu biće 25 odsto i one bi mogle da stupe na snagu već od 1. februara.
21.01.2025
Trenutno, prema Kancelariji američkog trgovinskog predstavnika, prosečna trgovinski ponderisana carinska stopa za industrijsku robu – koja čini 94 odsto vrednosti američkog uvoza robe – iznosi dva odsto. Polovina industrijske robe ulazi u zemlju bez carine.
Trumpovi tarifni planovi doveli bi stope na najviše nivoe u poslednjim decenijama | Prosečni nivoi carina na robu prema različitim scenarijima/Bloomberg
Prema analizi Bloomberg Economicsa, Trumpovi tarifni predlozi izneti tokom kampanje doveli bi prosečne namete u SAD-u na nivo kakav nije viđen od početka 20. veka.
Šta Trump pokušava da postigne
Scott Bessent, Trumpov ministar finansija, dao je naznake o tome kako bi predsednik mogao primeniti nove carine tokom saslušanja pred Senatom početkom januara.
Bessent, bivši upravnik hedž-fonda koji je pomogao svom bivšem šefu Georgeu Sorosu da se kladi protiv valuta drugih zemalja, rekao je senatorima da bi Trump mogao koristiti carine na tri načina: da ispravi nepoštenu trgovinsku praksu (za koju je Trump rekao da će oživeti američku industriju), za povećanje prihoda saveznog budžeta (važno za finansiranje Trumpovih planova o proširenju poreskih olakšica iz 2017) i kao pregovarački alat u međunarodnim odnosima umesto sankcija, za koje Trump smatra da su previše korišćene.
Oživljavanje američke proizvodnje
Trump je govorio o korišćenju carina kako bi se revitalizovala proizvodnja i sprečilo da druge zemlje "potkradu" SAD zbog trgovinske neravnoteže. Predložio je kombinaciju carina i podsticaja, poput ubrzanog odobrenja dozvola, kako bi privukao kompanije da otvore pogone u SAD. Tokom svog prvog predsedničkog mandata uveo je nekoliko krugova carina na kinesku robu, čiji se učinci još uvek procenjuju.
Mnogi ekonomisti veruju da su te carine delovale kao porez na američke potrošače i usporile ekonomski rast SAD. Domaći proizvođači ne reaguju uvek brzo kako bi počeli proizvoditi robu koja je pogođena carinama, a ako zemlja koja ih uvodi nema alternativni domaći izvor, cene te robe mogu porasti.
No, Trump ne gubi entuzijazam.
"Oporavićemo kompanije", rekao je tokom intervjua s glavnim urednikom Bloomberga Johnom Micklethwaitom u Ekonomskom klubu u Čikagu u oktobru. "Još ćemo dodatno smanjiti poreze za kompanije koje proizvode u SAD. Zaštitićemo te kompanije jakim carinama."
Trump je govorio o korišćenju carina za oživljavanje američke proizvodnje/Bloomberg
Trump je rekao da je počeo da koristi carine kako bi obnovio američku ekonomiju tokom svog prvog mandata kada je pandemija kovida 19 pomrsila njegove planove. Njegov kandidat za ministra trgovine Howard Lutnick izrazio je uslove rasprave kao "poštovanje" nasuprot "nepoštovanju" tokom svog saslušanja pred Senatom, rekavši senatorima: "Američki saveznici i protivnici nas podjednako iskorišćavaju, ne poštuju nas i voleo bih videti kraj tome".
Povećanje prihoda
Prihodi od carina mogli bi pomoći u finansiranju Trumpovih obećanih poreskih olakšica. Trump želi produžiti smanjenja poreza na dohodak koja su odobrena 2017. tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, od kojih mnoga ističu krajem 2025. Čak je izneo predloge za proširenje tih poreskih olakšica, na primer, izuzimanjem napojnica i prihoda od socijalnog osiguranja od oporezivanja. Takođe namerava smanjiti stopu poreza na dobit na 15 procenata sa 21 odsto.
Očekuje se da će ove mere dovesti do gubitka državnih prihoda od 4,6 biliona dolara tokom deset godina. Ako se Trumpove carine potpuno sprovedu, mogle bi prikupiti između 2,5 i tri biliona dolara u istom periodu, prema procenama Bessenta. Yale's Budget Lab, nestranački istraživački centar za politiku, procenjuje da bi carina od 10 odsto za celu industriju i carina od 60 odsto na kinesku robu prikupila 2,6 biliona dolara u sledećih 10 godina. Međutim, računa se da bi odmazda drugih zemalja mogla smanjiti ukupnu globalnu trgovinu i time smanjiti taj prihod za čak četvrtinu.
Carine kao diplomatsko oružje
Trump je postao skeptičan prema sankcijama jer odvraćaju druge zemlje od korišćenja dolara, a carine vidi kao način sticanja pregovaračke prednosti, kaže Bessent.
Ponavljajući svoj plan za carine na uvoz iz Meksika i Kanade, Trump je naveo protok fentanila i "ljudi" preko njihovih granica u SAD, kao i njihove velike trgovinske suficite sa SAD.
Nedavni sukob s Kolumbijom oko repatrijacijskih letova s nelegalnim migrantima doveo je do pretnji carinama, zabranama putovanja, viznim ograničenjima i sankcijama. U jednom trenutku činilo se da je trgovinski rat između SAD i jednog od njegovih najbližih saveznika u Latinskoj Americi neizbežan. Tada je Trump povukao svoju pretnju nakon što je postignut dogovor dve zemlje. Bela kuća proglasila je pobedu rekavši da je Kolumbija "pristala na sve uslove predsednika Trumpa" i da će prihvatiti deportovane osobe u američkim vojnim avionima. Iz Kolumbije su, međutim, rekli da su se deportovani vratili kolumbijskim vojnim avionom.
Da li je Trumpov pristup nov
SAD je oporezivao uvoz tokom većeg dela svoje istorije pre nego što je uglavnom napustio tu politiku počevši od tridesetih godina dvadesetog veka, kada su vladini čelnici prihvatili ideju slobodne trgovine.
Veliki razlog za to bila je reakcija na Smoot-Hawleyjev zakon iz 1930. godine, koji je doveo do povećanja carina od otprilike 20 odsto. Taj je zakon trebao da pomogne u ublažavanju učinaka Velike depresije, ali je na kraju pogoršao situaciju. Nakon toga je počeo period globalne liberalizacije trgovine, koji je kulminirao osnivanjem Svetske trgovinske organizacije 1995. Tokom tog perioda, carine su postale neprihvatljive u Republikanskoj stranci.
Najizloženiji | Meksiko, Kanada i Vijetnam izgledaju ranjivi u trgovinskom ratu sa SAD/Bloomberg
One su se vratile tokom Trumpovog predsedničkog mandata 2017 - 2021, kada ih je koristio kako bi oživeo američku industriju i suprotstavio se onome što SAD smatra nepoštenom trgovinskom praksom Kine. Predsednik Joe Biden nastavio je tu praksu.
U još jednom od svojih prvih poteza po povratku na dužnost, Trump je naredio da se planina na Aljasci preimenuje u "Mount McKinley", odražavajući njegovo divljenje prema 25. predsedniku koji je "zagovarao carine kako bi zaštitio američku proizvodnju, podstakao domaću proizvodnju i proširio industrijalizaciju i globalni uticaj SAD".
.webp){kind=icon}
