Strogo kontrolisana turska lira spremna je za potres, bez obzira na ishod izbora u nedelju između predsednika Recepa Tayyipa Erdoğana i opozicionog kandidata Kemala Kiliçdaroğlua.
Koliko bi ozbiljan mogao da bude očekivani pad valute - i koliko brzo će se ona i druga turska imovina kasnije stabilizovati - zavisiće od toga da li će rezultat dovesti do promena politike koja će privredu vrednu 900 milijardi dolara postaviti na put održivijeg rasta. Na prvi pogled tržišta se zasad čine smirenim, ali odmah ispod površine se vidi da su van kontrole: volatilnost i troškovi zaštite od rizika su naglo porasli, neki ogranci za trgovanje hartijama od vrednosti su obustavili transakcije, a čak i hedž fondovi koji inače preuzimaju rizik, sada ostaju van priče.
"Mučim se da pronađem pravi scenario", rekao je Viktor Szabo, investicioni direktor u Abrdnu u Londonu. "Tržišta žele da vide političku stabilnost i ortodoksne makroekonomske politike. Velika pobeda Kiliçdaroğlua bi nas približila tržišno pozitivnom ishodu."
Opširnije
Izbori u Turskoj neće ispuniti sve želje Zapada
Ankete sugerišu da su svi ishodi mogući: Erdogan bi mogao da produži vladavinu i u trećoj deceniji ili da izgubi predsedničku funkciju.
03.05.2023
Erdoğan se javno obratio prvi put otkako mu se slošilo
Turski predsednik Recep Tayyip Erdoğan u četvrtak se pojavio u javnosti prvi put za dva dana.
27.04.2023
Izgledi za Erdoganov reizbor nisu sigurna opklada
Izbori su zakazani za 14. maj.
07.04.2023
Predizborni skup čelnika Stranke pravde i razvoja Recepa Tayyipa Erdoğana | Bloomberg
Predsednik već dve decenije, Erdoğan je od 2018. pojačao neortodoksne politike, uključujući rezanje kamatnih stopa kako bi podstakao rast čak i kad je inflacija skočila, te mikroupravljanje deviznim kursom. Strani ulagači su prepolovili svoje udele u turskim akcijama u proteklih pet godina na ispod 30 odsto deonica i poseduju manje od jedan odsto državnih obveznica denominiranih u lirama.
Čak i u tržišno favoriziranom scenariju, put povratka u mejnstrim ekonomiju biće kamenit, budući da su čvrsto upravljana tržišta prvo oslobođena, a zatim suočena s pronalaskom nove ravnoteže.
"Rizici izvršenja, gledano samo iz ekonomske perspektive, i te kako su visoki", rekao je Sebastian Kahlfeld, menadžer za portfelj u DWS Investmentu.
Evo kako grupa stratega s kojima je razgovarao Bloomberg vidi različite moguće ishode nedeljnog glasanja.
Opoziciona čistka
Pobeda Kiliçdaroğlua i opoziciona kontrola parlamenta smatraju se tržišno najpozitivnijim ishodom, iako s novim rizicima koje bi doneo preokret neortodoksnih politika.
Opozicioni savez obećao je povratak na politiku kamatnih stopa sličnu onima u drugim zemljama i imenovanje "autonomnog" šefa centralne banke, ističući time kontrast s Erdoğanom - koji je oterao tri guvernera od 2019. u potrazi za niskim troškovima zaduživanja.
"Postojaće velika očekivanja da će se Kiliçdaroğlu okrenuti ortodoksnijoj monetarnoj politici", rekao je šef odeljenja za korporativne dugove na tržištima u razvoju u Union Investment Privatfonds GmbH u Frankfurtu. To bi čak moglo da podstakne neke kratkoročne dobitke u lirama i smanji kreditne razlike, naveo je.
Predizborni skup čelnika Republikanske narodne stranke Kemala Kiliçdaroğlua | Bloomberg
Ispunjavanje takvih očekivanja predstavljaće ključni rizik. "Ako dođe do sporog i teškog preokreta u politici, volatilnost lire i promene na kreditnim tržištima mogu postati veće", rekao je Dergachev.
Analitičari JPMorgana i HSBC-ja očekuju da će lira pasti na oko 24-25 za dolar, sa sadašnjih 19,5. Trgovci opcijama vide 65 odsto šanse da lira bude na nivou od 23 za jedan dolar u roku od tri meseca.
Trošak zaštite od pada turske lire rekordno visok | Bloomberg
Lira bi mogla naglo da devalvira u periodu od objave izbornih rezultata do postavljanja ljudi iz opozicije u upravu centralne banke, rekao je Austerweil. Međutim, nakon što dosegne dno, ''i lokalne štediše i strani ulagači počeće da pretvaraju dolare u lire'', jer bi se od nove vlade očekivalo da odmah započne veliki niz povećanja stopa kako bi privukla strani kapital.
Cristian Maggio, šef za portfelj i ESG strategije u Toronto Dominion Banku, veruje da bi povratak ortodoksnom bio postupniji jer bi se rizik od eksplozije valute, koji bi takođe potisnuo privrednu ekspanziju, pokazao politički preskupim.
"Ukidanje svih ograničenja preko noći može biti katastrofalno", rekao je Maggio. ''Verovatno će prvo početi da dižu stope, takođe kako bi pružili podršku valuti – ne samo zbog snižavanja inflacije, a zatim malo po malo da smanjuju ograničenja trgovanja'' i šortovanje lire, kazao je.
Zadržan status kvo
Pobeda Erdoğana i njegove stranke uopšteno se smatra tržišno negativnom. Iako se pod ovih ishodom uglavnom podrazumeva nastavak neortodoksnih politika, on povećava rizik daljeg raskoraka cena imovine od ekonomske stvarnosti.
Dergachev iz Union Investmenta očekuje blagu reakciju na valutnim i kreditnim tržištima u ovom slučaju, jer nizak nivo stranog vlasništva ograničava negativnu stranu takvog scenarija. "Ključno pitanje biće da li će Erdoğan promeniti svoj stav o neortodoksnoj monetarnoj politici" ili će nastaviti s tim, rekao je.
Inostrani ulagači već šest godina prodaju imovinu u turskim lirama | Bloomberg
Mnoge od najvećih banaka na Wall Streetu predviđaju da će se sadašnje politike promeniti - čak i ako Erdoğan ostane na vlasti - jer nisu održive.
Drugi očekuju da Erdoğan nastavi svoju nekonvencionalnu politiku što je duže moguće. "Čini se da je politika niskih kamatnih stopa kamen temeljac političke agende predsednika Erdoğana i stoga je malo verovatno da će se promeniti ako on ostane na dužnosti", rekao je Ulrich Leuchtmann, šef odseka za valutne strategije u Commerzbanku.
Čak i ako bi se u nekom trenutku planirao zaokret u politici, Erdoğanov kredibilitet na međunarodnim tržištima i dalje je nizak, posebno nakon što je smenio poslednjeg guvernera centralne banke koji je bio naklonjen tržištu Nacija Ağbala.
"Održavanje statusa kvo značilo bi nastavak trenutne politike, koja je stavila Tursku u tesnu poziciju i dovela do širokog povlačenja sredstava međunarodnih investitora", rekao je Kahlfeld iz DWS Investmenta. U ovom scenariju postoji "malo nade za povrat investicija u akcije i hartije s fiksnim prinosom".
Podeljeni glasovi
Ishod se smatra negativnim na tržištu jer bi verovatno pogoršao političke napetosti. U scenariju u kojem parlament i šef države dolaze iz suparničkih frakcija, biće ključno ko će osvojiti predsedničku dužnost, kojoj su 2017. dodeljena široka ovlašćenja.
Podela bi mogla da dovede do povećane političke neizvesnosti, što bi onda možda izazvalo potencijalno "neuredno" i "veliko prilagođavanje" u valutnim i državnim spredovima, prema mišljenju ekonomista Morgan Stanleyja, uključujući Hande Kucuk i Alinu Slyusarchuk.
Erdoğan zadržava predsedničku poziciju, ali gubi parlament
Erdoğanovo držanje predsedničke pozicije i opozicija koja osvaja većinu u parlamentu bili bi "najgori mogući ishod" za tržišta, kaže Paul Greer, menadžer novca u Fidelity Investmentsu. "Takav scenario bi verovatno rezultovao ozbiljnom fragmentacijom politike i maksimizovao neizvesnost za ulagače."
Kiliçdaroğlu osvaja mesto predsednika, Erdoğanova stranka zadržava parlament
Za Nicka Stadtmilera, koji vodi odeljenje za proizvode u Medley Global Advisorsu u Njujorku, pobeda Kiliçdaroğlua "bila bi važnija za tržišta" nego to da li će opozicioni blok dobiti većinu u parlamentu. "Prevelika moć predsednika u turskom sistemu čini ga centrom kreiranja ekonomske politike", rekao je.
.webp){kind=icon}
