Xi zajedno sa Putinom protiv SAD, ali okleva u vezi sa gasom

Xi Jinping je iskoristio dvodnevne pregovore u Moskvi da se čvrsto poveže sa Rusijom protiv SAD. Ali kineski lider se uzdržao da Vladimiru Putinu ponudi nešto što je tražio: posvećenost kupovini mnogo više gasa.

Poseta Xija, njegova prva poseta Rusiji otkako je Putin napao Ukrajinu pre nešto više od godinu dana, označila je političku pobedu za oba lidera. Xi je video priliku da uzvrati SAD i ojača svoj imidž globalnog državnika nakon što je pomogao u posredovanju u saudijsko-iranskom sporazumu, dok Putin može da pokaže da ima podršku jednog od najmoćnijih svetskih lidera čak i kada SAD i njeni saveznici pokušavaju da ga izoluju.

Ipak, nedostatak napretka u vezi sa bilo kojim velikim energetskim sporazumima, ili specifičnostima u drugim oblastima ekonomske saradnje, pokazao je izvesno oklevanje Kine u pogledu izgleda previše blizu Rusiji. Xi želi da izbegne suočavanje sa strožim ekonomskim sankcijama koje bi mogle da nanesu štetu kineskoj ekonomiji, a da istovremeno zadrži Rusiju na strani kao partnera koji bi mogao da odbije SAD i njihove saveznike i pruži pokriće za zemlje koje ne žele da biraju stranu.

Ističući da veze Kine i Rusije "nisu vrsta vojno-političkog saveza tokom Hladnog rata", jedna od zajedničkih izjava izdatih nakon pregovora povukla je jasnije granice od dugačke zajedničke izjave prošle godine u kojoj se pozdravlja „bez ograničenja“ prijateljstvo između zemalja kada je Putin posetio Peking samo nekoliko nedelja pre invazije.

"Xijev plan je da uspostavi ravnotežu: Kina želi da Rusija opstane, ali ne želi da se posmatra kao podrška Rusiji", rekao je Dongshu Liu, docent specijalizovan za kinesku politiku na Gradskom univerzitetu u Hongkongu. "Problem je kada se rat razvije, ako Rusija produbi nepovoljan položaj i treba joj ekonomska i vojna podrška Kine da bi preživela, šta će Kina učiniti? Kina će tada morati da napravi jasan izbor."

Zajedničke izjave izdate nakon razgovora sadržavale su mnoge principe koje je Kina dugo zastupala u suprotstavljanju SAD. Dvojica lidera obećali su da će sprečiti „obojene revolucije“, pozvali su na istragu o eksploziji gasovoda Severni tok, izrazili su zabrinutost zbog planova SAD i Velike Britanije da sarađuju sa Australijom na podmornicama na nuklearni pogon i pozvali NATO da poštuje „različitost civilizacija“.

Sve veća asimetrija u ekonomskim odnosima bila je evidentna u izjavama o energetici. Putin je obećao da će Kini do 2030. isporučivati najmanje 98 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Iako je to šest puta više od onoga što je prodao Kini prošle godine putem gasovoda, i dalje je znatno ispod onoga što je Rusija isporučila Evropi na svom vrhuncu.

Ali Xi nije dao Putinu izričit pristanak, pa čak ni ukazao na minimalan napredak na glavnom gasovodu "Snaga Sibira 2", ključnoj vezi dok Moskva pokušava da proda više gasa na istoku, a izvozna infrastruktura je uglavnom okrenuta ka zapadu. Putin je nakon sastanka rekao da se razgovaralo o novom gasovodu, koji bi do Kine išao preko Mongolije i da su ugovoreni "skoro svi" parametri sporazuma. Zajedničke izjave su bile ipak daleko manje eksplicitne.

Putin traži način da Kini proda mnogo više gasa/Bloomberg

 

Iako bi taj gasovod mogao da snabdeva Kinu jeftinijom alternativom tečnom prirodnom gasu, Xijeva vlada ostaje fokusirana na obezbeđivanje raznovrsnosti snabdevanja – u suštini ne ponavljajući evropsku grešku prekomernog oslanjanja na Rusiju. I postoji mnogo zemalja koje trenutno žele da prodaju gas, uključujući SAD, Katar, Australiju i Turkmenistan, kaže Batt Odgerel, viši istraživački analitičar u Energy Policy Research Foundation, Inc.

"To je tržište kupovine za Kinu", rekao je on. "Ukoliko Rusija ne da izuzetno prijatnu ponudu, Kina može da čeka koliko želi. Dodatni gas iz Rusije nije potreban, posebno nakon ekonomskog pada izazvanog blokadom."

Do koje mere će Kina nastaviti balansiranje sa Rusijom biće jasno u narednim nedeljama. Očekuje se da će Xi uskoro održati svoj prvi razgovor od invazije sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi predstavio svoj nejasan predlog o prekidu vatre, koji su SAD i njihovi saveznici već odbacili.

"Mnoge odredbe mirovnog plana koje je predložila Kina su u skladu sa ruskim pristupima i mogle bi da se koriste kao osnova za rezoluciju kada Kijev i Zapad budu spremni za to", rekao je Putin u utorak u svojim najdetaljnijim komentarima o planu, govoreći u Kremlju zajedno sa Xijem.

John Kirby, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, u utorak je napao Xija jer je leteo "sve do Moskve" a da prethodno nije razgovarao sa Zelenskim.

Predlog o prekidu vatre

"Sada pogledajte, ako je on voljan da razgovara sa predsednikom Zelenskim i voljan je da dobije drugu stranu, i ako bilo koji budući potencijalni pregovori mogu da obuhvate ukrajinske poglede i perspektive", dodao je Kirby, "onda je to nešto što bi se moglo smatrati nepristrasnim".

Kineski dokument o prekidu vatre ima malo detalja i uglavnom se sastoji od širih spoljnopolitičkih stavova koje je Peking dugo zastupao. Dok je njegovo prihvatanje principa teritorijalnog integriteta dobilo pohvale u Kijevu, koji nastoji da vrati ruske snage nazad preko granice, poziv na prekid vatre koji bi zamrznuo snage na trenutnim pozicijama nije dobra stavka.

Sastanak Xi-Putin se takođe pomno prati u potrazi za bilo kakvim znacima da će Kina pružiti Rusiji otvorenu vojnu podršku. Dvojica su razgovarala o vojnoj saradnji, rekao je pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov, ne iznoseći detalje, prenosi Tass.

Depositphotos

 

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak da je alijansa videla neke znake da je Rusija zatražila smrtonosnu pomoć od Kine za rat u Ukrajini, ali "nismo videli nijedan dokaz da Kina isporučuje smrtonosno oružje Rusiji".

"Ovaj sastanak nije bio o konkretnom gasnom sporazumu ili čak ni o ratu u Ukrajini", rekao je Alexander Korolev, viši predavač na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju, koji je napisao Strateško usklađivanje Kine i Rusije u međunarodnoj politici. "Radi se o konsolidaciji kinesko-ruskog usklađivanja u kontekstu pogoršanja odnosa SAD i Kine".

Ruske bankarske rezerve

Ruska centralna banka poskupljuje obaveze za komercijalne zajmodavce u, kako ona naziva, "neprijateljskim" valutama tako što povećava obaveznu rezervu za strane tendere kao što su američki dolari i evri.

Monetarne vlasti su povećale iznos novca koji zajmodavci moraju da odvoje kao rezerve za "neprijateljske" valute na 7,5 odsto, dok su ga za ostale smanjile na 5,5 odsto, navodi se u saopštenju.

Promena će stupiti na snagu od prvog aprila i to je prvi put da je centralna banka diferencirala koeficijente. Ranije je uslov bio sedam odsto za sve strane valute. Odnos za obaveze u rubljama je četiri odsto.

Vlasti u Rusiji smišljaju nove mere kako bi obeshrabrile kompanije da koriste valute svojih protivnika koji su uveli sankcije zbog invazije Kremlja na Ukrajinu.

Cilj najnovijeg koraka je "stimulisanje promene strukture deviznih obaveza kreditnih institucija u korist valuta prijateljskih zemalja" i generalno omogućavanje daljeg pada udela stranih valuta u bilansima banaka, tvrde zvaničnici, a navodi se u saopštenju.

Valute „prijateljskih“ zemalja, uglavnom juani, donekle su prodrle u rešavanje problema trgovine i drugih delova ruske privrede. Ali juan i dalje zaostaje za udelom dolara i evra u bilansima banaka.

Druge zemlje koje Rusija smatra prijateljskim su Turska, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar