Dan pobede 9. maja, u znak sećanja na trijumf Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom 1945. godine, i dalje je najveći zvanični praznik u Putinovoj Rusiji i kamen temeljac njene ideologije. Ove godine, Moskva će ga ponovo proslaviti vojnom paradom na Crvenom trgu i Putinovim govorom pred vojnicima - i dalje, uprkos, kako su ruske vlasti nazvale, osujećenom napadu ukrajinskim dronom na Putinovu rezidenciju Kremlja prošle nedelje (Ukrajina negira umešanost).
Ipak, Rusija je retko kada bila tako daleko od bilo koje vrste pobede kao danas. Najveći Putinov problem je što ga se retko ko, osim njegove potisnute, poslušne populacije, više ne plaši.
Godinu i dva meseca nakon pune invazije na Ukrajinu, ruska vojska je u potpunosti u defanzivi. Nakon neuspeha prošle jeseni zbog kojih je izgubio delove osvojene teritorije u oblasti Harkov na severu i oblasti Herson na jugu Ukrajine, Putin je proveo je zimu ukopavajući se duž linije fronta od 1.000 kilometara, sa ofanzivnom akcijom ograničenom na neuspešnu kampanju raketnog udara za uništavanje energetske infrastrukture Ukrajine i direktne napade na ukrajinska utvrđenja u istočnom regionu Donbasa. Tamo je jedini manje-više značajan grad koji su osvajači uspeli da zauzmu bio mali Soledar. Iako su pod velikim pritiskom, ukrajinske snage u Bahmut, Marinka, Avdijivka i Vuledar se i dalje, u različitoj meri, drže.
Opširnije
Rusija u trci da zameni zapadnu tehnologiju da bi povećala izvoz gasa
Pokušaj proširenja izvoza LNG-ja.
04.05.2023
Kremlj: Sinoć sprečen atentat na Putina
Rusija je saopštila da je u utorak uveče sprečila napad dva drona na rezidenciju predsednika Vladimira Putina u Kremlju u Moskvi.
03.05.2023
Ruska nafta i dalje pokreće evropske automobile
Još u decembru, Evropska unija je zabranila skoro svaki uvoz sirove nafte iz Rusije sa mora. Dva meseca kasnije proširila je zabranu na naftne derivate, pre svega dizel.
29.04.2023
Rekordan izvoz ruskih naftnih derivata usred sankcija
Većina ruskog dizela završi u Turskoj, a izvoz jača i u severnu Afriku i Brazil.
27.04.2023
Ruska industrija porasla prvi put u godini zbog vojne proizvodnje
Sektori povezani sa vojnom proizvodnjom ostvarili su snažne rezultate usred rastućih troškova invazije na Ukrajinu.
27.04.2023
Stoltenberg: Finska u utorak postaje članica NATO-a
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će Finska 4. aprila postati 31. članica te vojne alijanse.
03.04.2023
Sada, Rusi čekaju ukrajinsku kontraofanzivu sa izvesnom strepnjom. Na Telegramu kruže glasine o planu za lansiranje rojeva trkačkih dronova, koje su kupili Ukrajinci u Kini, na ruske rovove. Ukrajinske trupe se gomilaju na više tačaka preproširenog fronta - verodostojna pretnja koja sugeriše da će pokušati da pređu široki Dnjepar da preseku glavno rusko osvajanje u ovoj kampanji, kopneni most ka Krimu. Igor Girkin, zvani Strelkov, veteran ruske kampanje protiv Ukrajine 2014, a sada nacionalistički kritičar Kremlja, upravo je prvi put u nekoliko reči predvideo da će Rusija izgubiti rat.
"Čak i za 'dostojanstven, nefatalni poraz' (u kojem neprijatelji odustaju od planova da potpuno razbiju Rusiju i likvidiraju njen suverenitet) moraćemo dugo i žestoko da se borimo", napisao je Strelkov u objavi na svom Telegram kanalu, koju je pročitalo skoro 800.000 pretplatnika.
Ne osećaju da stvari ne idu kako treba samo "ljute patriote" poput Strelkova. Procureli snimci, navodno privatnih razgovora u kojima su učestvovali istaknuti ruski biznismeni, otkrivaju bespomoćan bes ako ne na samu invaziju, onda na njeno neumešno rukovanje od strane Kremlja i na dugoročnu štetu nanetu međunarodnim vezama ruske poslovne zajednice.
Obični Rusi savesno govore anketarima da podržavaju takozvanu "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini. Uostalom, izražavanje suprotnog mišljenja moglo bi da košta, kao što pokazuju hiljade sudskih presuda protiv ratnih protivnika. Ali kada se postavljaju konkretnija pitanja, većina pokazuje nespremnost da donira čak i male količine novca vojsci i očekuje novi talas mobilizacije uskoro - znak pesimizma u pogledu napretka rata. Zajednički napori propagandne mašinerije i represivnog aparata nisu uspeli da ubede većinu Rusa da imaju stvarni udeo u invaziji: koncept ruskog egzistencijalnog rata protiv Zapada može biti privlačan na nekom nivou, ali ne i na ličnom.
Zvaničnici u ruskim regionima, posebno onima koji su bliski Ukrajini, takođe su sve zabrinutiji jer su napadi dronova, artiljerije i gerilaca iz Ukrajine sve učestaliji: prošle nedelje, dva voza su iskočila iz šina od bombi u oblasti Brjanska, a pogranični grad i sela su sada gotovo rutinski granatirani. U nekoliko takvih regiona, bezbednosni problemi su primorali da se otkaže parada za Dan pobede.
Čak i najaktivniji učesnici invazije, komandanti ruskih regularnih, poluregularnih i neregularnih snaga, teško da su ujedinjeni pred dosledno strašnim ukrajinskim otporom. Prošle nedelje, Jevgenij Prigožin, osnivač Wagnerove plaćeničke vojske, pojavio se u video-snimku dok su u pozadini leševi njegovih ljudi, preteći da će povući svoje snage iz Bahmuta ukoliko se ne povećaju zalihe municije koje dolaze od vojske. Vrhunski komandanti za koje je Prigožin rekao da su namerno ostavljali bez municije vojsku Wagnera i da će artiljerijski meci "pojesti utrobu naših boraca u paklu", režao je.
Iako je Prigožin povukao svoje pretnje - ali ne i retoriku - nakon što je očigledno dobio neka obećanja od redovne vojne komande, njegovi oštri napadi na generale ne odaju ustisak poverenja u rusku pobedu.
Na svetskoj političkoj sceni, Rusija je pogrešila u svojim naporima da izgradi podršku za antizapadnu koaliciju zemalja u razvoju u Aziji i Africi kako bi bila protivteža odlučnoj podršci Zapada Ukrajini. Ranije ovog meseca, Indija i Kina, navodni strateški partner Rusije, glasale su za rezoluciju Ujedinjenih nacija koja, između ostalog, opisuje Rusiju kao agresora i izražava zabrinutost zbog daljih ekspanzionističkih akcija sa njene strane. Iako je Kina kasnije negirala da podržava konkretan jezik, glasanje, nakon telefonskog razgovora kineskog lidera Xi Jinpinga sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, neće biti protumačeno u Kremlju kao prijateljski gest - pogotovo zato što vojna pomoć Kine ne dolazi i velike kineske kompanije nerado isporučuju Rusiji elektroniku koju više ne može da kupuje na Zapadu zbog sankcija.
Drugi potencijalni saveznik, Južna Afrika, upozorila je Kremlj da će morati da poštuje nalog Međunarodnog krivičnog suda za Putinovo hapšenje ako prisustvuje tamošnjem samitu u avgustu; tiho je predloženo da Putin učestvuje putem video-veze.
Čak su i nekadašnji proruski lideri postsovjetskih zemalja delovali nezavisnije. Čini se da su lideri Jermenije i Kazahstana zaboravili da im je nedavno bila potrebna ruska vojna podrška u pretećim situacijama; oni otvoreno traže saveznike drugde. Oni su navodno prihvatili Putinove pozive na svečanosti 9. maja u Moskvi - nekoliko postsovjetskih lidera će biti jedini strani dostojanstvenici koji će prisustvovati - ali oni uglavnom štite svoje pozicije umesto da demonstriraju solidarnost sa ruskim diktatorom.
Kao rezultat invazije, Rusija se sada graniči samo sa otvoreno neprijateljskim nacijama (poput Finske koja je tek primljena u NATO) ili sa zemljama koje ublažuju svoju podršku Putinovom ratu.
Čak i očigledna otpornost ruske ekonomije - očekuje se da će BDP nastaviti rast u četvrtom kvartalu 2023, prema Bloombergovoj konsenzus prognozi - označava odsustvo potpunog poraza, a ne pobede: prihodi od izvoza su se smanjili, a tradicionalna tržišta su izgubljena.
Ukratko, Putin ima malo toga da slavi na Dan pobede: za samo godinu dana zločinačke, bratoubilačke, loše osmišljene i loše vođene vojne kampanje, on je sam u svakom pogledu unazadio Rusiju. Što je najgore za diktatora koji se oslanja na pretnje i nasilje da bi održao status ruske države u zemlji i inostranstvu, njegova sposobnost da postavlja crvene linije stalno je erodirala. Napadi na rusku infrastrukturu i javne ličnosti - najskorije, istaknutog proratnog pisca Zahar Prilepin, koji je jedva preživeo eksploziju automobila prošle nedelje - nisu izazvali nikakvu vrstu strašne odmazde. Rusija je takođe izgubila sposobnost da obuzda svoje bivše vazale iz SSSR-a, a njena uloga u odnosu na velike azijske, latinoameričke i afričke nacije sve više liči na ulogu molitelja, a ne globalnog centra moći.
Pojavila se jasna razlika između poniženja koja se Rusiji mogu naneti na bojnom polju i van nje i njene sposobnosti da odgovori: nuklearni udar ne bi bio proporcionalan pretrpljenim uvredama - i, osim tog poslednjeg aduta, Putin ne može da isporuči mnogo osim praznih pretnji. Umesto niza eskalacionih opcija, čini se da je sposoban samo za, bukvalno, nuklearnu opciju - onu koja bi mogla da osudi njegov režim, a možda i samu Rusiju, pozivanjem na odgovarajući odgovor. Pribegavanje tom poslednjem, očajničkom činu ne bi donelo pobedu ni po jednom scenariju.
Šta bi onda Putin mogao da kaže Rusiji i svetu na Dan pobede 2023 - u stvarnosti, dan za razmišljanje o porazu? Odgovor je da njegove reči više nisu važne. Osvajanje čak i kratkotrajne, lokalizovane pobede zahteva akciju, a ukrajinska kontraofanziva će uskoro pokazati na šta je, ako uopšte, Putinova Rusija još uvek sposobna u ovom odseku.