Putinu ultimatum, a Evropskoj uniji račun za odbranu Ukrajine

Evropska unija i dalje nije ni na vidiku trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos tome što su evropske zemlje prihvatile da plate oko 10 milijardi evra za američko naoružanje koje će biti namenjeno odbrani Ukrajine. Iako pojedini zvaničnici EU, kao što je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, smatraju da će kupovinom američkom oružja umilostiviti Donalda Trumpa i uravnotežiti spoljnotrgovinsku razmenu EU i SAD, stanar Bele kuće zasad ne daje naznake da odustaje od svoje strategije testiranja otpornosti Evrope, već je najavio carine od 30 odsto na robu iz EU od 1. avgusta.

Štaviše, Trump je naprasno usvojio oštriji ton prema Rusiji, kojoj je proteklih meseci stalno davao po dve nedelje da dođe do pomaka ka uspostavljanju mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. Međutim, to se nije dogodilo pa ne samo da je Trump najavio da će Ukrajina biti opremljena novim američkim oružjem, uključujući rakete Patriot, već je poručio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da ima rok od 50 dana da postigne sporazum o okončanju rata. U suprotnom, Vašington će uvesti kaznene carine do 100 odsto Rusiji i njenim trgovinskim partnerima.

Trump razočaran Putinom

Kako tvrdi, bio je četiri puta blizu sporazuma sa predsednikom Rusije, a na pitanje da li je završio sa Putinom, ističe da je razočaran.

"Razočaran sam njime, ali nisam završio sa njim. Četiri puta sam mislio da imamo sporazum, a onda odem kući i vidim da je on upravo napao vrtić ili nešto drugo u Kijevu", rekao je Trump u telefonskom razgovoru za britanski javni medijski servis BBC, čiji ga je novinar pitao i da li veruje ruskom lideru, na šta je Trump odgovorio: "Da bude iskren, ne verujem skoro nikome".

Bloomberg  Generalni sekretar Mark Rutte nakon sastanka sa Trumpom potvrdio da će Evropljani platiti američke oružje namenjeno Ukrajini

Na pitanje kako će naterati Putina da "zaustavi krvoproliće", američki predsednik je rekao da "radi na tome".

Sve ove njegove izjave uredništvo irskog lista "The Irish Times" vidi kao jasan znak da se SAD "čvrsto vraća" na stranu Zapada i Ukrajine. Prema oceni tog lista, Trumpovo insistiranje da SAD neće platiti za oružje mnogo će doprineti utišavanju glasnog protivljenja unutar njegovog pokreta MAGA bilo kakvom direktnom angažovanju SAD u ratu, a takođe će pružiti ogromnu poslovnu priliku za odbrambenu industriju zemlje.

"Evropljani i drugi zapadni saveznici će se utešiti činjenicom da Trumpova nova politika izgleda vraća SAD na zajednički front protiv Rusije koji je stvorio Joseph Biden i tradicionalnoj posvećenosti SAD NATO-u", ističe irski dnevnik.

Međutim, uredništvo švedskog lista "Sydsvenskan" smatra da Ukrajina i dalje neće moći da se opusti nakon Trumpove objave te da će to biti pozitivna vest samo "ako se ovo ispostavi kao tačno u praksi". Kako ističu, problem je što je Trumpovo nepredvidivo ponašanje pokazalo da "njegova današnja obećanja ne vrede mnogo sutradan".

"Za Ukrajinu u osnovi nije važno odakle dolazi novo oružje sve dok je uskoro i isporučeno što je pre moguće. U isto vreme, Trump može da se hvali sporazumom koji koristi SAD i da daje nove izjave o tome kako Rusija – ili koga god je slučajno označio kao neprijatelja dana – mora da pazi", ističe se u uvodniku lista "Sydsvenskan".

Carte blanche za Rusiju

S druge strane, komentator nemačkog dnevnog lista "Frankfurter Allgemeine Zeitung" Nikolas Busse ne vidi veliku promenu u Trumpovom razmišljanju, ističući da je to očigledno iz činjenice da želi da prebaci troškove oružja na Evropljane.

"On ostaje predsednik kojem je 'Amerika na prvom mestu'. Što znači da će Evropa verovatno morati da plati još više za Kijev nego što je do sada platila. Nisu svi ministri finansija kontinenta to još shvatili. A Trump nije zainteresovan da Ukrajina 'pobedi', kako je Joe Biden zahtevao", smatra Busse. "Ono što on želi jeste mirovni sporazum i Nobelova nagrada za njegovo obezbeđivanje. Ali bez značajnih ustupaka od Kijeva teško je zamisliti da će dobiti bilo šta od toga."

Bloomberg   Civilne zgrade u Kijevu na meti ruskih raketa i dronova

Prema oceni komentatorke italijanskog lista "La Stampa" Anne Zafesove, produženi rok od 50 dana daje Putinu carte blanche da nastavi sa ubijanjem.

"Drugim rečima, Amerika će dozvoliti ruskoj vojsci da potpuno iskoristi leto kako bi nastavila ofanzivu koja je u toku od maja, u koju Kremlj ulaže sve svoje resurse ("The Economist" procenjuje da je 31.000 ruskih vojnika ubijeno u poslednja dva meseca). U septembru će biti procenjena situacija i pregovori o prekidu vatre će biti nastavljeni", smatra Zafesova i dodaje da je "cilj ruskog diktatora da okupira što više ukrajinske teritorije u vremenu koje mu je preostalo".

Rok od 50 dana mogao bi imati smisla ako Trump računa na zavisnost Rusije od Kine, koja će igrati ključnu ulogu, smatra nekadašnji pisac Putinovih govora a sada politički konsultant Abbas Gallyamov, on ukazuje da Trumpov rok ističe 2. septembra, a u tom trenutku Putin će biti u Kini.

"Ako Putin ne probije ukrajinsku odbranu do početka septembra, Kina bi mogla da zaključi da neće moći još dugo da izdrži i da je stoga bolje da se fokusira na mir, a ne na rat. Tada će podržati Trumpov plan ili čak pokušati da sama preuzme inicijativu podnošenjem sopstvenih mirovnih predloga. Možda upravo na to Trump računa", smatra Gallyamov i dodaje da je Trump "kako bi sprečio Putina da slučajno probije ukrajinsku odbranu, odlučio da ohrabri Kijev snabdevajući ga oružjem".

Rat 'doneti' Moskovljanima

Kako saznaje britanski list "The Financial Times", Trump je privatno ohrabrivao ukrajinskog predsednik Volodimira Zelenskog da "pojača duboke udare na ruskoj teritoriji", pitajući ga pritom i da li "može da udari na Moskvu" ukoliko bude dobio rakete dugog dometa.

"Volodimire, možete li da pogodite Moskvu?... Možete li da pogodite i Sankt Peterburg?", pitao je Trump tokom poziva, navode dva izvora ovog britanskog lista, dodajući da je na to Zelenski odgovorio: "Apsolutno. Možemo ako nam date oružje".

Bloomberg  U Kijevu svakodnevno padaju ruske rakete

"The Financial Times" navodi reči dva izvora upoznatih sa pozivom, koji su naveli da je Trump najavio svoju podršku ideji, opisujući strategiju kao nameru da "oni (Rusi) osete bol" i primora Kremlj za pregovarački sto. Zapadni zvaničnik, koji je bio obavešten o pozivu, rekao je da razgovor odražava sve veću želju među zapadnim partnerima Ukrajine da isporuče oružje dugog dometa koje je sposobno da "rat donese Moskovljanima". Bela kuća i predsednički kabinet Ukrajine nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Spoljnopolitički komentator lista "The Guardian" Simon Tisdall smatra da bi trebalo da NATO ima hrabrosti aktivno da interveniše u ratu, "sa Trumpom ili bez njega". Kao mogućnosti pokazivanja čvršćeg stava, Tisdall navodi uvođenje zona zabrane vazdušnog saobraćaja iznad neokupirane Ukrajine i ciljanje dolazećih raketa i dronova. Prema njegovom mišljenju, vojno reagovanje bi bilo legalno jer je u "nepobitno u pitanju humanitarni slučaj".

"Poraz za Ukrajinu i sporazum pod Putinovim hegemonističkim uslovima bio bi poraz za Zapad u celini – strateški neuspeh koji nagoveštava eru stalnog, širenja sukoba širom Evrope", smatra Tisdall.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar