U godini otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, uzburkavši energetska tržišta širom sveta, apetit Kine za moskovskom naftom, gasom i ugljem je naglo rastao, a uvoz je porastao za više od polovine.
Potrošnja Pekinga na rusku energiju, uključujući sirovu naftu i naftne derivate, ugalj i prirodni gas, porasla je na 88 milijardi dolara u godini do februara, prema podacima kineske carine, zamenivši druge kupce koji su izbegavali ruski izvoz zbog rata.
Sve veći udeo Kine u ruskom izvozu ključan je za sve asimetričnije odnose između Kine i Rusije, koji su otkriveni tokom posete predsednika Xi Jinpinga Moskvi ove nedelje. Rusija dobija pouzdan izvor finansiranja za svoju ratnu mašinu uprkos međunarodnim sankcijama, dok njen istočni sused gladan energije dobija ogromne tokove fosilnih goriva, koja se često kupuju po sniženim cenama.
Opširnije
Xi prvi put s Putinom o okončanju rata sa Ukrajinom
Prva poseta kineskog lidera Rusiji od početka rata
17.03.2023
Gospodine Zelenski, na liniji je Xi Jinping
Narednih dana se očekuje telefonski razgovor dvojice lidera
21.03.2023
Kina se oporavlja: uvoz u februaru porastao najviše u poslednjoj godini
Kina je prošlog meseca zabeležila najveći rast u uvozu za godinu dana, dok je pad izvoza usporen.
18.03.2023
Azijski dizel zamenio ruski na evropskom tržištu
Evropa je uspela da uveze velike količine dizela u februaru čak i nakon početka sankcija Rusiji, njenog glavnog spoljnog snabdevača do početka ovog meseca.
24.02.2023
Italija se novim LNG terminalom udaljava od ruskog gasa
Italija je napravila ključni korak ka obezbeđivanju energetske nezavisnosti od Rusije dolaskom novog postrojenja za uvoz tečnog prirodnog gasa.
20.03.2023
EU u aprilu počinje zajedničku nabavku gasa
EU narednog meseca planira da načini prve zajedničke korake u kupovini gasa, što bi trebalo da pomogne snižavanju cena energenata.
07.03.2023
Cene gasa mogle bi da se vrate na rekordne ako se tražnja u Kini poveća
Snabdevanje gasom u Evropi sledeće zime moglo bi biti više pogođeno nego ove, i to ne zbog smanjenja isporuke ili potpune obustave iz Rusije.
07.03.2023
Podaci o uvozu u tom periodu pokazuju da je Rusija bila najveći kineski snabdevač sirovom naftom, potisnuvši Saudijsku Arabiju. Kina je prošlog meseca uvezla 7,69 miliona tona sirove nafte iz Rusije, ili dva miliona barela dnevno, prema podacima kineske carine. Tokovi iz Saudijske Arabije pali su na najniži nivo od juna, za 29 odsto u odnosu na januar.
Rusija je bila drugi najveći izvor uglja Kini posle Indonezije, i treći za tečni prirodni gas posle Australije i Katara. U ukupnu količinu uvoza ne potpadaju količine gasa dostavljene kopnom, jer je Kina prestala o njima da izveštava početkom prošle godine.
Uvoz sirove nafte iz Rusije popeo se na 89,3 miliona tona od invazije na Ukrajinu, u odnosu na 78,4 miliona tona u prethodnom periodu. Kupovina ruskog LNG-a porasla je za 52 odsto na 6,86 miliona tona, dok je kupovina uglja porasla za 33 odsto na 76,4 miliona tona.
Povećani apetit za ruskom robom došao je u pozadini znatno slabije kineske tražnje 2022. godine, jer su politika "Covid-Zero", tržište nekretnina u krizi, i usporavanje rasta u celom svetu, zajedno zadržali poklopac na njegovom uvozu.
Što se tiče materijala, uvoz rafinisanog aluminijuma se skoro udvostručio na 538.607 tona, podržavajući rusku proizvodnju pošto su međunarodne sankcije smanjile trgovinu njegovim uobičajenim kupcima u Evropi i drugim zemljama.
- U pisanju teksta pomogli Kathy Chen i Alfred Cang.