Kinesko otvaranje moglo bi dati novi zamah inflaciji

Opšte je mišljenje da će iduće godine inflacija širom sveta usporiti kako kamatne stope rastu, potrošnja pada i recesija postaje izvesnija.

Hlađenje cena roba, hrane i energije biće uočljivije u poređenju sa snažnim rastom tokom ove godine.

Međutim, novo kinesko otvaranje nakon politike nulte tolerancije prema kovidu moglo bi poremetiti ta očekivanja.

Scenario bi mogao da izgleda ovako: u jednom trenutku iduće godine Kina otvara granice prvi put od početka pandemije. Posledice po ostatak sveta mogle bi biti velike. Tamošnja privreda oživljava, studenti ponovno putuju u druge zemlje, turizam se pokreće, a poslovni ljudi se vraćaju u vazduhoplove. U isto vreme kinesko tržište nekretnina počinje sa oporavkom i to dodatno podstiče potrošnju.

Kinesko otvaranje bi poguralo svetske cene roba i ponovo moglo da zakomplikuje situaciju sa lancima snabdevanja, što, logično, stvara pritisak na mnoge cene i usluge.

Ako se Kina potpuno otvori do sredine iduće godine, analitičari Bloomberga procenjuju kako bi cene energije mogle da porastu 20 odsto, a indeks potrošačkih cena u SAD bi nakon pada na 3,9 odsto sredinom godine mogao ponovno porasti na 5,7 odsto do kraja 2023.

Probuđena Kina

Naime, takav kineski scenario bio bi potpuno obrnut od uloge koju je ta velika privreda imala ove godine kada je zapravo pomogla da se cenovni pritisci donekle ograniče.

Pad na tamošnjem tržištu nekretnina i politika prema epidemiji kovida osetno su usporili kinesku ekonomiju, za koju se ove godine prognozira rast od tri odsto. Za iduću godinu se, prema sadašnjim okolnostima, očekuje rast od 5,1 odsto.

Kineski predsednik Xi Jinping

Po nizu parametara je vidljivo kako je usporavanje kineske privrede imalo uticaja na svaki kutak svetske privrede.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, kineska kupovine nafte ove godine biće na najnižem nivou od 1990.

Kineski uvoz iz Južne Koreje, petog najvećeg trgovinskog partnera, pao je najviše od 2009. godine, a restrikcije vazdušnog prometa na drugom najvećem tržištu na svetu iza SAD pao je na 35 odsto onoga što je bilo 2019. godine. Od nekadašnjih 14.000 letova dnevno, broj je prošlog meseca pao na samo 2.800.

Probuđena Kina bi povećala potražnju za naftom i sirovinama.

"Nema dileme da bi potpuno kinesko otvaranje poguralo globalnu inflaciju", rekla je Iris Pang iz bankarske grupacije ING.

Zasad je otvoreno pitanje koliko bi se Kina dogodine uopšte mogla otvoriti, ali vlast u Pekingu je ove nedelje objavila plan od 10 tačaka popuštanja mera protiv kovida. U nekolicini gradova, uključujući Peking, već je došlo do određenog slabljenja mera uprkos rastu broja zaraženih.

Početak kraja

Zamenik premijera Sun Chunlan je rekao kako je borba protiv pandemije ušla u novu fazu, što analitičari tumače kao početak kraja politike nulte tolerancije.

Međutim, pre nego što nastupi oporavak privrede, Kini preti javnozdravstvena kriza. Manjak kreveta na intenzivnoj nezi stvara izlazak iz politike nulte tolerancije bitno komplikovanijim, što se može razvući i na razdoblje duže od iduće godine.

Potpuno otvaranje moglo bi da stvori potrebu za intenzivnom negom za 5,8 miliona ljudi, dok kineski zdravstveni sistem u intenzivnoj nezi u proseku ima manje od četiri kreveta na 100.000 stanovnika, što je znatno niže nego u razvijenim zemljama.

Zbog toga se zapravo može očekivati da Kina pokuša sa pažljivim i sporim otvaranjem koje i dalje može nositi probleme oko mobilnosti ljudi, sa lancima snabdevanja ili u poverenju potrošača.

Jedan od prvih pravih testova za novi kineski pristup biće krajem januara tokom proslave Lunarne nove godine.

Uprkos neizvesnosti, tržišta se pripremaju na sve više znakova nove politike prema virusu, pa je berzanski indeks u Hongkongu u novembru imao najveći mesečni rast od 1998, a čak je i u Australiji došlo do efekta prelivanja očekivanja o promeni kineske politike, gde je tržište deonica došlo na najviši nivo u proteklih sedam meseci.

Postoji još jedan razlog zašto bi Kina iduće godine mogla da bude inflatorni pokretač.

Proteklih nedelja je objavljen niz mera za stabilizaciju cena nekretnina. Ako to i ne bude dovoljno za novi snažan zamah tog sektora, na koji prema nekim procenama otpada i 25 odsto kineske ekonomije, moglo bi biti dovoljno da se stopa bruto domaćeg proizvoda vrati na željeni nivo.

Tako bi kombinacija početka oporavka na tržištu nekretnina i otklon od politike nulte tolerancije prema pandemiji mogla da ima uticaj na kineske trgovinske partnere i finansijska tržišta.

Kako su iz njujorškog Feda napisali u jednom dokumentu: "Šta se dogodi u Kini, ne ostaje u Kini".