Kineski izvoz čelika i aluminijuma ponovo je na udaru jer SAD i Evropska unija odmeravaju nove tarife povezane sa emisijom ugljenika.
Ideja administracije predsednika Joea Bidena verovatno bi imala najveći uticaj na tržište aluminijuma, posebno u EU, koja se oslanjala na kineske topionice da popune praznine u proizvodnji nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ta zavisnost naglašava inflatorne rizike bilo kakvih mera koje bi smanjile ponudu ili povećale troškove na osnovu klimatskih ciljeva.
"Ovo je Biden koji potencijalno podstiče inflaciju, šteti svetskoj trgovini i svakako ne pomaže kinesko-američkim odnosima", rekao je Pol Gambles, suosnivač i izvršni partner MBMG grupe, u intervjuu za Bloomberg TV. "To je trostruki udar."
EU već razmatra porez na ugljenik na uvoz, uključujući čelik i aluminijum, a Kina je najveći proizvođač oba metala. Izvozi svoje viškove, povremeno izazivajući optužbe da Peking preplavljuje svetsko tržište na štetu drugih dobavljača. Takođe je najveći zagađivač na svetu. Industrija čelika je drugi najveći emiter u Kini nakon proizvodnje električne energije, a u kombinaciji sa aluminijumom čini oko jedne petine ugljenika u zemlji.
Kineski izvoz čelika dostigao je vrhunac u 2015. na 112 miliona tona, što je manje od G7, ali sada iznosi oko pola te sume. Samo delić toga završi u SAD i EU. Postojeće protekcionističke mere smanjile su prodaju u SAD na manje od milion tona 2021. godine, što je samo 1,3 odsto ukupnog kineskog izvoza legure, prema istraživačkoj firmi Mysteel.
Više čelika - nešto više od tri miliona tona prošle godine ili 4,6 odsto izvoza - prodaje se u EU. "Potencijalne carine će imati veći uticaj na izvoz vrhunskih čeličnih proizvoda u region", rekao je analitičar Mysteela Xu Xiangchun. "Mlinovi koji proizvode vrhunske čelične proizvode će verovatno biti pogođeni."
Bloomberg Mercury
U međuvremenu, prodaja aluminijuma u inostranstvu je u maju dostigla rekord od 677.000 tona, pri čemu je veliki deo toga preuzela Evropa jer su njene sopstvene topionice zatvorene zbog skoka troškova energije izazvanog ratom u Ukrajini.
Nejasno je kako bi mere za vezivanje izvoza sa klimatskim ciljevima promenile stav Kine prema čeliku. Dok su pojedinačni proizvođači čelika mnogo ulagali u zelenije tehnologije, industrija u celini nazaduje. Ulaganja u nove visoke peći na bazi uglja porasla su u prvoj polovini 2022. godine, što je razvoj koji nije kompatibilan sa politikom ugljenika Pekinga, prema prošlomesečnom izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.
Dok su stroža pravila o CO2 pomogla da se smanji proizvodnja čelika u 2021. sa rekordnih nivoa, a sličan pad proizvodnje se očekuje 2022. godine, vlada je odložila rok da industrija dostigne maksimum emisija za pet godina do 2030. godine, još jednom naglašavajući važnost infrastrukturne potrošnje svojim ekonomskim ciljevima. Još takvih podsticaja moglo bi biti na putu u narednim mesecima, jer vlada nastoji da podupre ekonomiju koja usporava.
Proizvodnja aluminijuma, međutim, postaje zelenija kako se više hidroenergije koristi za zamenu uglja, rekao je Xiong Hui, analitičar iz Antaike Information Development Co. u Pekingu.
Iz ostalih vesti
Ruda gvožđa je pala nakon trodnevnog napredovanja pošto je optimizam u vezi sa relaksacijom protivpandemijskih mera Pekinga ublažen kontinuiranom zabrinutošću zbog potražnje iz sektora nekretnina.
Republikanci upozoravaju Bidenovu administraciju da ne daje prioritet ciljevima zelene energije u odnosu na sprovođenje saveznih ograničenja uvoza koje bi trebalo da obeshrabre navodne povrede ljudskih prava u Kini.
Kina pojačava kupovinu brazilskog kukuruza, zamenjujući uvoz skupljeg američkog žita.
.webp){kind=icon}
