Srbija povećala rezerve 270 odsto, Poljska i Kina rekordno gomilaju zlato - zašto?

Najvažnija promena u svetskim finansijama možda se ne vidi toliko na berzama, koliko u trezorima centralnih banaka. Zlato je u junu, prvi put posle više decenija, potisnulo dolar kao najtraženiju rezervnu aktivu, a zemlje poput Srbije, Poljske i Kine ubrzano pune svoje zlatne rezerve. Razlog nije samo ekonomija, već procena da se svet nepovratno menja.

Centralne banke danas sve više favorizuju rezervnu aktivu koja ne pripada nijednoj državi. Tendencija kupovina zlata od centralnih banaka je toliko izražena da Svetski savet za zlato četvrtu uzastopnu godinu beleži rekorde, s oko 1.000 tona godišnje, što je gotovo dvostruko više od proseka iz prethodne decenije. Nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da čak 89 odsto centralnih banaka očekuje da će ukupne svetske zlatne rezerve nastaviti da rastu u narednih 12 meseci, dok 45 odsto njih planira da poveća sopstvene zalihe.

Kako su krize promenile pravila igre

Posle sloma Bretonvudskog sistema početkom sedamdesetih godina i posebno nakon završetka Hladnog rata (zvanično završenog 1991), centralne banke su najveći deo međunarodnih rezervi držale u američkim državnim obveznicama i drugoj imovini denominovanoj u dolarima. Oko toga nije bilo dileme, jer je američko tržište državnog duga bilo najveće i najlikvidnije, pa su države mogle brzo da intervenišu, finansiraju uvoz i servisiraju spoljni dug.

Međutim, ekonomska kriza iz 2008. godine bila je prekretnica za ceo svet, pa i za centralne banke, koje su počele da menjaju način na koji procenjuju rizik. Pandemija iz 2020. je, potom, otvorila pitanje otpornosti lanaca snabdevanja, dok je zamrzavanje oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi posle invazije na Ukrajinu 2022. svetu poslalo poruku da rezerve, zbog političkih odluka, vrlo lako mogu postati nedostupne. U međuvremenu su nastavljeni trgovinski sukobi između SAD i Kine, a rat na Bliskom istoku je početkom godine dodatno produbio geopolitičke pukotine.

Poljska - zlato kao osiguranje za najgori scenario

Ako jedna zemlja danas simbolizuje novu filozofiju upravljanja rezervama, onda je to Poljska. Centralna banka je dosad u 2026. kupila 82 tone zlata, piše Bloomberg, iskoristivši pad cene tokom proteklih meseci. Samo od objave zvaničnih aprilskih podataka povećala je rezerve za dodatnih 37 tona, što po sadašnjim cenama vredi oko pet milijardi dolara.

"Dosledno kupujemo zlato, koristeći cenovne padove", izjavio je guverner centralne banke Poljske Adam Glapinski.

Istočnoevropska država je lane bila najveći kupac zlata među centralnim bankama, pretekavši čak i doslednu Kinu, a ako nastavi tim tempom, vrlo verovatno će lidersku poziciju zadržati i u celoj 2026. Njene zlatne rezerve dostigle su 632,4 tone, a cilj je 700 tona. Od ukupnih rezervi, 105 tona nalazi se u Poljskoj, dok se ostatak čuva u trezorima u Londonu i Njujorku.

Međutim, mnogo važnije od samih brojki jeste razlog zbog kojeg Varšava kupuje ovolike količine zlata.

"Nije to nikakva trka niti kupovina radi same kupovine. Država ima obavezu da obezbedi sigurnost Poljske i njenih građana u svim okolnostima, uključujući i rat, iako naravno ne očekujemo da do njega dođe", rekao je Glapinski.

Njegova izjava možda najbolje oslikava kako se promenila uloga zlata kroz decenije. Nekada je ono služilo prvenstveno kao zaštita od inflacije ili valutnih kriza, a danas ga centralne banke sve češće doživljavaju kao finansijski zaštitni instrument u svetu konstantnih geopolitičkih rizika i nemira.

Georgi Hristov, ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex zlato&srebro, kaže za Bloomberg Adriju da je pozicija Poljske kao trenutno najvećeg prijavljenog kupca zlata među centralnim bankama rezultat jasno definisane i javno promovisane strategije upravljanja rezervama.

"Narodna banka Poljske je više puta naglasila da zlato predstavlja imovinu bez kreditnog rizika, nezavisnu od monetarne politike drugih država i otpornu na geopolitičke i finansijske šokove. Osim toga, politiku Poljske treba posmatrati i u kontekstu njenog geografskog položaja. Kao članica Evropske unije (EU) i NATO-a, koja se graniči s Ukrajinom, Belorusijom i ruskom Kalinjingradskom oblašću, Poljska je posebno izložena geopolitičkim i bezbednosnim rizicima. Povećanje zlatnih rezervi jača deo državnih rezervi koji ne zavisi od solventnosti druge države, nije direktno vezan za monetarnu politiku druge centralne banke i kojim država može neposredno da raspolaže u krizi."

Cenovne oscilacije ne menjaju strategiju Pekinga

Sličnu poruku šalje i Kina (druga najveća ekonomska sila na svetu), mada na nešto drugačiji način. Dok Poljska otvoreno govori o bezbednosti države i geopolitičkom riziku, Kina više naglašava važnost diverzifikacije rezervi i smanjenja zavisnosti od dolara, iako je geopolitički motiv očigledan.

Poredeći kupovine zlata od centralnih banaka Poljske i Kine, od januara do maja 2026, Hristov ističe da je evropska država kupila 64 tone, a azijska država 25 tona, što je dosta manje. Međutim, Kina je u junu prijavila dodatno povećanje od približno 15 tona, pa su tako ukupne kineske rezerve porasle na oko 2.346 tona zlata. Bila je to najveća mesečna kupovina Kine još od oktobra 2023. i dvadeseti uzastopni mesec u kojem Peking povećava zlatne rezerve. Kina trenutno beleži najduži niz kupovina zlata još od 2015.

Još zanimljivije je to što Kina nije prekinula kupovinu uprkos pritisku na cenu zlata, koja je u januaru oborila rekord skočivši na oko 5.500 dolara po unci. Zlato je, potom, dugo stagniralo na oko 4.500 dolara, da bi se trenutno - uz manje korekcije - stabilizovalo na oko 4.020 dolara za uncu.

 

"Poljska trenutno kupuje više zlata od Kine, ali ako se posmatraju zvanično prijavljene količine od početka godine - ukupne kineske zlatne rezerve i dalje su znatno veće. Takođe treba imati u vidu da zvanični kineski podaci možda ne obuhvataju celokupnu aktivnost zemlje na tržištu zlata, zbog čega poređenje treba zasnivati isključivo na javno dostupnim podacima", kaže Hristov.

U međuvremenu, Hongkong je nedavno pokrenuo sistem za kliring zlata (sistem koji omogućava da se transakcije kupovine i prodaje zlata bezbedno evidentiraju, obračunaju i finalno namire između kupca i prodavca), sa ciljem da postane globalni centar za trgovinu plemenitim metalima. U okviru sistema, koji su podržale najveće svetske i kineske banke, uvedena je i nova referentna cena zlata HAU, koja je već dostupna na Bloomberg terminalima.

"Ideja je da izgradimo visoko razvijeno institucionalno tržište trgovine zlatom u Hongkongu. To podrazumeva i značajno jačanje kapaciteta za skladištenje i preradu zlata u narednim godinama", rekao je John Lee, lider Hongkonga.

Dodao je da su prvi depoziti zlata i prve transakcije već uspešno završeni, uz učešće više banaka i njihovih klijenata, među kojima su rudarske kompanije, rafinerije, juveliri i investitori. U upravnom odboru klirinške kompanije Hong Kong Precious Metals Central Clearing Ltd. nalazi se 11 finansijskih institucija, uključujući JPMorgan, HSBC, UBS i pet kineskih banaka. Izvršni direktor HSBC-a Georges Elhedery najavio je da će banka ubrzo povećati kapacitet skladištenja zlata u Hongkongu na 200 tona.

Pokretanjem ovog sistema Hongkong je pretekao Singapur, koji planira da sopstveni sistem kliringa zlata uspostavi do kraja godine. Lee je najavio i saradnju sa Šangajskom berzom zlata, kako bi učesnici mogli da koriste fizičko zlato za poravnanje transakcija, kao i mogućnost uvođenja fjučersa na zlato denominovanih u juanima. 

Istovremeno, guverner Narodne banke Kine, Pan Gongsheng, izjavio je da će banka nastaviti da povećava udeo svojih deviznih rezervi u Hongkongu.

Kina uporno kupuje zlato zbog diverzifikacije / Bloomberg

NBS povećava zlatne rezerve

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), bruto devizne rezerve su krajem juna iznosile 29,6 milijardi evra, što je za 273,2 miliona evra manje nego krajem maja tekuće godine.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovama) na kraju juna iznosile su 25 milijardi evra i manje su u odnosu na maj za 362,8 miliona evra.

Na smanjenje deviznih rezervi uticali su negativni neto tržišni efekti u iznosu od 474,9 miliona evra, koji su prvenstveno posledica pada cene zlata u američkim dolarima za oko 11,4 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za 2,2 odsto.

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju juna iznosile su rekordnih 54,6 tona, i vredele su 6,2 milijarde evra, što je činilo 20,9 odsto bruto deviznih rezervi. NBS je tokom juna kupila dodatnih 250,9 kilograma zlata od Serbia Zijin Coppera, čime su ukupne kupovine od početka godine dostigle 2,1 tonu.

"Politika Srbije uklapa se u širi trend u centralnoj i istočnoj Evropi, ali ima i svoje specifične razloge. Narodna banka Srbije godinama povećava i količinu i udeo zlata u ukupnim rezervama. Međutim, tehnički je veoma važno naglasiti da je zlato sastavni deo zvaničnih deviznih rezervi Srbije. Bruto devizne rezerve Srbije su u maju dostigle rekordnih 29,9 milijardi evra i pokrivale su gotovo sedam meseci uvoza; ostale su znatno iznad međunarodno prihvaćenih pokazatelja adekvatnosti rezervi", ističe Hristov, dodajući da je NBS tokom prvih pet meseci 2026. intervenisala i na deviznom tržištu, uključujući neto prodaju deviza radi očuvanja relativne stabilnosti dinara.

"To pokazuje da kratkoročne promene u deviznoj likvidnosti i dugoročno povećavanje udela zlata predstavljaju dva različita procesa. Na mesečne promene ukupnih rezervi utiču plaćanja države u stranoj valuti, servisiranje spoljnog duga, intervencije na deviznom tržištu, promene obavezne rezerve banaka, valutne razlike, prilivi po osnovu zaduživanja i promene tržišne cene zlata. Dakle, rast udela zlata nije samo rezultat novih kupovina ili jednostavne konverzije evra i dolara u zlato; na njega je značajno uticao i rast tržišne vrednosti postojećih zlatnih rezervi."

Sama promena strukture rezervnog portfelja je važniji dugoročni trend na koji treba da obratimo pažnju.

"NBS povećava izloženost imovini koja nema kreditni rizik, rizik izdavaoca niti klasičan rizik druge ugovorne strane, dok istovremeno održava visok nivo likvidnih deviznih sredstava. Za Srbiju, kao manju, otvorenu i visoko evroizovanu ekonomiju, rezerve u evrima i drugim likvidnim valutama ostaju ključne za stabilnost kursa, finansiranje uvoza, servisiranje spoljnog duga i reagovanje u slučaju tržišnih poremećaja. Zlato, stoga, ne može i ne treba da zameni deviznu likvidnost. Njegova uloga je da diverzifikuje portfelj, smanji zavisnost od stranih državnih izdavalaca i pruži zaštitu od inflacije, geopolitičke fragmentacije i mogućeg pada poverenja u tradicionalne rezervne valute i državne obveznice", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

Zlatna poluga od 100 grama / Bloomberg

Strateški gledano, banke ne gomilaju zlato računajući na rast njegove vrednosti, već zato što ono ima drugačiju funkciju od deviza. Treba napomenuti i da Srbija nije počela da kupuje zlato tek poslednjih godina, kada su krenuli ratovi, već ova tendencija postoji od 2012. Tada je zemlja raspolagala sa 14,8 tona zlata (manje od šest odsto ukupnih deviznih rezervi).

Zašto Rusija i Turska smanjuju svoje rezerve

Dok većina centralnih banaka povećava zlatne rezerve, Rusija i Turska idu na drugu stranu. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, obe zemlje bile su među retkim značajnijim neto prodavcima tokom 2026.

Kod Rusije se smanjenje rezervi uglavnom dovodi u vezu sa potrebom za većom likvidnošću i finansiranjem budžeta u uslovima sankcija i visokih vojnih rashoda, dok je Turska specifičan slučaj. Poslednjih godina bila je jedan od najvećih kupaca zlata u svetu, pa je ovogodišnje smanjenje rezervi došlo kao iznenađenje ili, ipak, ne?

"Smanjenje zlatnih rezervi Turske i Rusije ne treba automatski tumačiti kao strateško odustajanje od zlata. U slučaju Turske, smanjenje je pre svega povezano s aktivnim upravljanjem likvidnošću. Tokom prvog kvartala ove godine, vlasti su koristile valutno-zlatne svopove kako bi obezbedile deviznu likvidnost. Guverner Centralne banke Turske naveo je da je značajan deo tih transakcija privremen i da će se zlato vratiti u rezerve nakon dospeća svopova. Turska je i ranije koristila svoje zlatne rezerve na sličan način u periodima pritiska na liru i deviznu likvidnost", kaže Hristov.

Turska centralna banka imala je u martu 2026. godine najveći pad zlatnih rezervi u gotovo sedam godina, pisao je tada Reuters, nakon što je prodala ili privremeno zamenila desetine tona zlata da stabilizuje liru. Zemlja je do maja neto prodala 81 tonu zlata, što je čini najvećim zvaničnim prodavcem u ovoj godini, izvestio je Savet za zlato.

Slučaj Rusije je, dodaje Hristov, manje transparentan.

"Prijavljene ruske zlatne rezerve smanjene su za približno 34 tone između januara i maja. Deo ranijih smanjenja bio je povezan sa domaćim programom kovanja zlatnih kovanica, dok sadašnje prodaje mogu biti povezane i sa potrebom za mobilisanjem likvidne domaće imovine u uslovima sankcija. Pošto je značajan deo ruskih deviznih rezervi zamrznut ili nedostupan, zlato predstavlja jednu od malobrojnih velikih rezervnih pozicija koju Rusija može fizički da kontroliše i koristi unutar zemlje. Zbog toga je verovatnije da prodaje predstavljaju operativno ili fiskalno upravljanje likvidnošću, a ne gubitak poverenja u zlato kao stratešku rezervnu imovinu."

Centralne banke, inače, redovno koriste svop aranžmane kada im je hitno potrebna likvidnost u stranoj valuti (najčešće dolarima ili evrima), a pritom ne žele da trajno prodaju svoje zlatne rezerve. Suština svopa je da zlato služi kao kolateral za privremeno finansiranje.

Zlato trenutno vredi više od 4.000 dolara po unci / Bloomberg Mercury

Od prinosa ka otpornosti

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku, nastavak američkih pretnji Iranu i rast cena nafte i prirodnog gasa ponovo su povećali zabrinutost zbog inflacije i podstakli tražnju za sigurnim utočištima, ali su svi ti rizici uglavnom ugrađeni unapred u cenu i eventualni padovi zlata, zapravo, nisu neočekivani.

Istovremeno, izjave zvaničnika Feda da bi kamate ponovo mogle biti povećane pritiskaju zlato koje ne donosi kamatni prinos, mada ono i pored toga čuva svoj status zaštitnika u krizi. Ipak, nije poenta ni samo u količini zlata i pojačanim kupovinama, već i u tome gde se ono fizički čuva.

"Repatrijacija zlata i diverzifikacija lokacija čuvanja predstavljaju dodatni signal da se zlato sve više posmatra kao instrument finansijskog suvereniteta. Srbija nije izolovan slučaj. Najnovija istraživanja među centralnim bankama pokazuju da velika većina očekuje dalji rast globalnih zlatnih rezervi, dok sve veći broj institucija planira da poveća sopstvene zlatne pozicije. Istovremeno, očekuje se postepeno smanjivanje udela američkog dolara u globalnim rezervama. To ne znači da centralne banke napuštaju dolar, evro ili državne obveznice, već je, pre svega, reč o smanjivanju koncentracionog rizika i stvaranju otpornijeg rezervnog portfolija", naglašava Hristov.

Dakle, Srbija ne napušta devizne rezerve, već gradi diverzifikovaniju strukturu rezervi. Poljska sprovodi sličnu politiku znatno agresivnijim tempom, dok Turska i Rusija trenutno koriste deo zlata kao izvor likvidnosti. Ovi različiti primeri nam, zapravo, najbolje pokazuju zašto centralne banke drže zlato - ono nije samo dugoročno sredstvo očuvanja vrednosti, već i imovina koja može biti mobilisana u periodima krize, a pritom korišćena na razne načine.

"Zlato treba posmatrati kao monetarno osiguranje i strateški dodatak deviznim rezervama, a ne kao njihovu zamenu. U svetu rastuće geopolitičke fragmentacije, visokog javnog duga i sve većeg preispitivanja tradicionalne rezervne imovine, centralne banke više ne traže samo prinos i likvidnost, već i otpornost, kontrolu i finansijski suverenitet", zaključuje Hristov.