Rat diže inflaciju: OECD pogoršao prognoze za globalnu ekonomiju

Sukob na Bliskom istoku ponovo oživljava inflatorne pretnje i usporava globalnu ekonomiju baš u trenutku kada je na početku godine počela da pokazuje znake jačanja, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U ažuriranom izveštaju objavljenom u četvrtak, organizacija sa sedištem u Parizu značajno je povećala prognoze inflacije za najveće svetske ekonomije i sada očekuje da će prosečna stopa za Grupu 20 ove godine dostići četiri odsto - uz još viši tempo u SAD - umesto 2,8 odsto, koliko je predviđeno u decembru.

Revizije prognoza rasta naniže bile su umerenije kratkoročno, ali uglavnom zato što je negativan uticaj rata u Iranu ublažen boljim zamahom od očekivanog na početku godine. OECD je prva velika međunarodna ekonomska institucija koja je formalno ažurirala prognoze. Ostali pokazatelji, poput anketa među kompanijama, već ukazuju na usaglašen globalni šok - slabiju ekonomsku aktivnost uz rast cena.

Organizacija je takođe upozorila na "značajan negativni rizik" po svoje projekcije usled daljih poremećaja izvoza sa Bliskog istoka, što bi dodatno podstaklo inflaciju, usporilo rast i potencijalno izazvalo korekciju cena na finansijskim tržištima (engl. repricing).

"Obim i trajanje sukoba su veoma neizvesni, ali produženi period visokih cena energije značajno će povećati troškove poslovanja i podići inflaciju potrošačkih cena, sa negativnim posledicama po rast", navodi OECD.

 

Poremećaji izazvani ratom u Iranu dolaze u trenutku kada je globalna ekonomija dobijala zamah zahvaljujući ulaganjima u veštačku inteligenciju (AI), ublažavanju američkih carina i podržavajućim monetarnim i fiskalnim politikama.

Bez ovog sukoba, OECD navodi da bi mogao da poveća prognozu globalnog rasta za 2026. za 0,3 procentna poena. Umesto toga, projekcija je ostala nepromenjena na 2,9 odsto, dok je prognoza za 2027. smanjena za 0,1 poen na tri odsto.

Nagla promena ekonomskog okruženja primorava i zvaničnike da menjaju pristup monetarnoj politici. Prošle nedelje, Fed je najavio da su eventualna smanjenja kamatnih stopa u SAD još daleko, dok zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) razmatraju moguće povećanje već u aprilu. Norveške vlasti su, čak, razgovarale o tom potezu već ove nedelje.

 

Kada je reč o SAD, OECD očekuje da će inflacija porasti na 4,2 odsto ove godine, sa 2,6 odsto iz 2025. Projekcija inflacije viša je za 1,2 procentna poena u odnosu na decembar, delom i zbog zategnutog tržišta rada, usporene neto migracije i pritisaka koje stvaraju carine.

"Smatramo da postoji kombinacija faktora koji će verovatno uticati na inflatorna očekivanja u SAD", rekao je generalni sekretar OECD-a Mathias Cormann u intervjuu za Bloomberg TV.

Organizacija sada očekuje da će referentne kamatne stope ostati nepromenjene tokom 2026. i u SAD i u Velikoj Britaniji, dok predviđa da će ECB jednom povećati kamate u drugom kvartalu, kako bi inflatorna očekivanja ostala pod kontrolom.

"Naša trenutna procena je da će efekat cena energije biti privremen, pa će centralne banke to moći da uzmu u obzir. Ali naposletku, poruka centralnim bankama je da moraju pažljivo pratiti podatke kako se budu razvijali i biti oprezne kako bi inflatorna očekivanja ostala stabilna", rekao je Cormann.

Organizacija, koja okuplja 38 članica, takođe je pozvala vlade koje i dalje nose visok nivo duga - nastao tokom prethodnih kriza - da se uzdrže od široko rasprostranjenih subvencija i transfera.

"Mere za ublažavanje uticaja viših cena energije treba da budu pravovremene, precizno usmerene na najugroženija domaćinstva i održive kompanije, da očuvaju podsticaje za smanjenje potrošnje energije i da imaju jasno definisane rokove trajanja", poručio je OECD.

 

- U pisanju pomogli Christopher Condon, Jonathan Ferro i Lisa Abramowicz.