Postoji 'petlja propadanja' u srcu globalne ekonomije

Kada se Eswar Prasad krajem 2024. sreo sa nacrtom svoje nove knjige, brinuo je da je previše mračan. Međutim, ishod američkih predsedničkih izbora i talasi kriza koji su usledili uverili su ga da prvobitna analiza možda i nije bila dovoljno mračna. Pojačao je svoju tezu.

U knjizi The Doom Loop: Why the World Economic Order Is Spiraling into Disorder (Basic Venture, 3. februar 2026) ekonomista se bavi dobro poznatom temom: da svetska ekonomija doživljava turbulencije i spaja sveobuhvatan pregled svetskih događaja sa jednostavnom tezom. Veća konkurencija u nultom svetom svetu geopolitike pretvara tradicionalne motore saradnje, poput trgovine, u nove izvore konflikta i nestabilnosti. Kako elita žedna moći sve čvršće drži svoju poziciju, populistička politika jača, a sistem se destabilizuje još više. To je "petlja propadanja".

Prasad započinje dijagnozu analizom stalnog premeštanja ekonomske moći, koju vidi kao glavni pokretač snage na svetskoj sceni. "Ekonomsko gravitaciono središte jasno se pomera sa Zapada na Istok", piše on, "odražavajući ravnomerniju distribuciju BDP-a i drugih mera ekonomske važnosti, poput trgovine."

Udeo G7 u globalnom BDP-u opada, dok kombinovani udeo Indije i Kine raste, prema procenama MMF-a prilagođenim PPP-u.

Samo to nije dovoljno da se objasni "petlja propadanja" koju Prasad opisuje, a on otvoreno navodi razloge spirale: slobodna tržišta, globalizacija i demokratija pokazali nisu otporne na iskrivljenje elita koje grabom traže moć. Veliki broj birača širom sveta oseća se uskraćeno i isključeno iz ekonomskog bogatstva, što stvara teren za populiste i destruktivnu povratnu petlju između loše funkcionalne ekonomije, podeljenog javnog mnjenja i napete geopolitike.

Knjiga nudi oštro upozorenje iz istorije

"Hronike mnogih drevnih civilizacija otkrivaju ponavljajući obrazac: ekstremna koncentracija bogatstva i moći u rukama elite obično vodi kolapsu, a regeneracija nije zagarantovana", piše Prasad. "Kada ekonomske i političke sisteme zarobi elita na štetu šire populacije, oni na kraju propadaju. Truljenje počinje iznutra i teško ga je preokrenuti, uglavnom zato što oni koji su odgovorni za truljenje imaju sve motive da očuvaju status kvo."

Tragedija politike velikih sila

Prirodno, odnos SAD-Kina dominira velikim delom knjige, a Prasad primećuje da obe zemlje povećavaju izolacionizam i hipernacionalizam dok se udaljavaju u pitanjima saradnje kao što su klimatske promene i javno zdravlje. To se događa dok se SAD udaljavaju od međunarodnih organizacija i sporazuma, dopuštajući Kini da gradi svoje alternativne institucije.

Pozivajući se na iskustvo kao šef kineskog tima MMF-a početkom 2000-ih, Prasad priznaje da je kineski model kapitalizma pod državnom kontrolom poremetio konsenzus da su slobodna tržišta najbolja za prosperitet. Takođe priznaje da komandna ekonomija poput kineske može igrati ključnu ulogu u vreme krize.

Ipak, Prasad primećuje probleme koje je kineska "ekonomska čuda" doživela od pandemije, uključujući usporeni rast, smanjenje radne snage, neefikasan bankarski sistem i pad tržišta nekretnina. Politička rigidnost narušava poverenje domaćinstava i preduzeća da se preduzimaju pravi koraci za ublažavanje ovih pritisaka. "Ukratko, u modelu postaju vidljive pukotine, smanjujući njegovu atraktivnost za druge zemlje koje razmatraju kako da orijentišu sopstvenu ekonomiju i politički sistem", piše on.

Prasad je beskompromisan: ne postoji bolji sistem od slobodnog tržišta za kanalisanje resursa na način koji maksimizira ekonomske dobitke. Izazov, kaže, jeste postaviti sigurnosnu mrežu za one koji zaostaju.

"Jedno pitanje koje zaslužuje pažljivo razmatranje je da li srednji put - izbegavanje ekstrema čiste tržišne ekonomije i potpuno državne kontrole - može ponuditi veću efikasnost i stabilnost", zaključuje Prasad.

Bekstvo iz 'petlje propadanja'

Ima li elemenata za stabilizaciju? |Depositphotos

 

Prasad, profesor ekonomije na univerzitetu Kornel, počeo je rad na The Doom Loop krajem 2022. kada je pandemija izazvala talas turbulentnosti u svetskoj ekonomiji. Njegova prvobitna ideja bila je da knjiga bude optimistična i istraži potencijal tehnologije kao stabilizatora. Ta nada se raspala kada je shvatio da tehnologija, ako išta, postaje dodatni destabilizator. "Srce me je vuklo u jednom pravcu, a glava u potpuno suprotnom", rekao je u intervjuu.

I pored mračnog naslova, knjiga istražuje kako bi se "petlja propadanja" mogla stabilizovati.

Jedan organ koji Prasad ističe kao potencijalni stabilizator je okupljanje G20 najvećih ekonomija sveta. Nastao posle azijske finansijske krize, G20 je igrao ključnu ulogu tokom globalne finansijske krize, pre nego što je u poslednjim godinama kritikovan zbog širenja misije.

Drugi globalni subjekti takođe će morati da preuzmu odgovornost. Prasad navodi primer: MMF ne bi trebalo da nameće stroge uslove manjim zemljama koje traže finansiranje, dok omogućava većim, bogatijim zemljama lakši put. Takođe, MMF i Svetska banka će morati da dozvole tržištima u nastajanju da imaju više uticaja, kaže on.

Završna poglavlja ovakvih knjiga su poznata po tome što su teška, jer rešenja retko kada potpuno odgovaraju izazovima. U ovom slučaju, Prasad završava pozivom civilnom društvu da se ujedini i radi kroz ovaj period. Nije jasno kako će se to ostvariti, što znači da svi, u najboljem slučaju, imamo dug put pred sobom.

"Ne ostavljam iluzije da je lako izaći iz petlje propadanja", piše Prasad.