Wall Street smanjuje svoje prognoze za američku ekonomiju ove godine, povećava projekcije za inflaciju i nezaposlenost i blago podiže verovatnoću recesije kako uticaj rata sa Iranom počinje da dolazi do izražaja.
Goldman Sachs Group Inc. kaže da je rizik od pada u narednih 12 meseci porastao na 30 odsto kao rezultat skoka cena nafte i predviđa da će stopa nezaposlenosti porasti na 4,6 odsto do kraja 2026. sa 4,4 odsto u februaru. Nekoliko firmi kaže da će inflacija ove godine sada biti bliža tri odsto nego dva odsto, što smanjuje raspoloživi dohodak i ograničava zapošljavanje.
To predstavlja pomak u odnosu na ono što je trebalo da bude snažna 2026. godina, dok je šok tarifa predsednika Donald Trumpa bledela u pozadini, a podsticaj iz poreskih olakšica stupao na snagu. Čak i ako se borbe uskoro završe, ekonomisti kažu da će već načinjena šteta držati američku ekonomiju u krhkom stanju, pri čemu će i tražioci posla i potrošači sa nižim prihodima nastaviti da se bore.
"Mnogi delovi ekonomije će oslabiti zbog ovog rata", rekla je Nancy Vanden Houten, glavna ekonomistkinja za SAD u Oxford Economics.
"Uticaj je veoma vidljiv veoma brzo“, rekla je Vanden Houten. "Dovoljno je da prođete pored svoje lokalne benzinske pumpe."
Troškovi goriva rastu zbog rata sa Iranom
Potrošači i kompanije sada plaćaju više po galonu za benzin i dizel
Bloomberg
Povraćaj poreza, pojačan Trump-ovim "One Big Beautiful Bill Act", pomogao je da se ublaži udar. Ali prognozeri sada počinju da očekuju da će povećanje povraćaja - ključni element koji je podržavao optimistične prognoze potrošnje u 2026. - biti praktično neutralisano višim troškovima energije.
Cena benzina je porasla više od 30 odsto do sada ovog meseca na oko četiri dolara po galonu, prema američkom automobilskom udruženju, što predstavlja najveći rast od kada je uragan Katrina izbacio iz pogona proizvodnju nafte na obali Meksičkog zaliva 2005. godine.
Rani podaci o povraćaju poreza, u međuvremenu, zaostaju za očekivanjima. U izveštaju od 23. marta, ekonomisti Morgan Stanley procenili su da su povraćaji veći za 12 odsto u odnosu na prošlu godinu, ispod povećanja od 15 odsto do 25 odsto koje su očekivali. Banka je snizila svoju prognozu potrošnje, projektujući rast od 1,7 odsto u 2026. umesto dva odsto.
"Naftni šok u suštini briše taj rast na koji smo računali", rekla je Arunima Sinha iz Morgan Stanley u intervjuu.
To ostavlja SAD na putu rasta od oko dva odsto u 2026. prema većini procena, velikim delom zahvaljujući kontinuiranim investicijama u data centre za koje se smatra da su relativno zaštićeni od skupog uvoza energije zahvaljujući američkom obilju jeftinog prirodnog gasa.
Ali to održava ekonomiju zavisnom od kontinuiranog optimizma investitora prema veštačkoj inteligenciji i prateće potrošnje najbogatijih, podstaknute rastućim portfolijima, što je pomoglo da se ekonomska ekspanzija održi u 2025. uprkos gotovo nultom rastu zaposlenosti.
Rast zaposlenosti u SAD stagnira u 2025.
Ekonomija je snažno rasla prošle godine iako su kompanije smanjivale zapošljavanje
Bloomberg
Cene nafte su se donekle smirile usled diplomatskih napora SAD da okonča rat sa Iranom, iako Brent i dalje ostaje oko 100 dolara po barelu. Čak i ako dve strane uskoro postignu dogovor o okončanju neprijateljstava, prognozeri upozoravaju da će biti potrebno vreme da se isporuke nafte kroz Ormuski moreuz ponovo povećaju. Šteta na naftnoj infrastrukturi u regionu, zajedno sa povećanom globalnom tražnjom dok zemlje obnavljaju zalihe nakon konflikta, takođe će održavati cene nafte višim nego pre rata.
Američki potrošači već mogu da vide uticaj prilikom kupovine benzina ili avionskih karata. Ali rastući nedostatak đubriva izazvan ratom takođe će povećati cene hrane kako godina bude odmicala. Više cene dizela, koje su rasle čak brže od benzina, povećaće troškove transporta, što bi takođe na kraju moglo da podigne širok spektar cena potrošačkih dobara koje su već porasle zbog tarifa.
"Svi su veoma zabrinuti koliko će vremena biti potrebno da se stvari stabilizuju", rekla je Jennifer Lee, viša ekonomistkinja u BMO Capital Markets. "Čak i ako se to danas reši, biće potrebno vreme za proizvodnju. Biće potrebno mnogo vremena da se stvari ponovo pokrenu."
Mnogi ekonomisti vide da će manja potrošnja dovesti do manjeg zapošljavanja, što znači još jednu godinu skromnog rasta zaposlenosti nakon što je 2025. zabeležila neviđeno nizak rast radnih mesta u ovoj fazi ekonomske ekspanzije.
Uticaj na potrošače
Nekoliko firmi sa Wall Street-a, uključujući Citigroup Inc., prognozira rast stope nezaposlenosti ove godine. To je jedan od razloga zašto mnogi ostaju pri procenama da će Fed nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa u nekom trenutku 2026., čak i dok su investitori poslednjih dana pohrlili da se klade na povećanje stopa.
Sporiji rast zaposlenosti takođe bi mogao dodatno pogoršati izglede za potrošnju, rekla je Gisela Young, ekonomistkinja u Citi.
"U meri u kojoj rast zaposlenosti nastavi dodatno da usporava, već je u proseku praktično nula, to bi mogao biti još jedan pritisak na potrošače“, rekla je Young, dodajući da Citi očekuje da će rast zarada ponovo usporiti ove godine.
Rani znaci uticaja su mešovitiji nego što bi brzo pogoršanje izgleda sugerisalo. Ekonomisti iz JPMorgan Chase & Co. i Bank of America Corp. kažu da nedeljni interni podaci o potrošnji kreditnim karticama pokazuju malo dokaza usporavanja sredinom marta, što sugeriše da potrošači još uvek nisu počeli da smanjuju potrošnju iako plaćaju više na pumpama.
University of Michigan će u petak objaviti konačne rezultate svog mesečnog istraživanja potrošačkog poverenja. Prognozeri očekuju da će pokazati pad u martu, prema medijani procena u Bloomberg anketi, ali ne na nivo iz novembra, koji je bio najniži u više od tri godine.
"U prve dve nedelje konflikta ne vidite ništa posebno izraženo u pogledu promena u potrošnji", rekao je Michael Feroli, glavni ekonomista za SAD u JPMorgan. Ali "mislim da ovo ipak malo oduzima zamah ekspanziji."
— Uz pomoć Jarrell Dillard
.webp){kind=icon}
