Uskoro prva fabrika 'ozbiljnih dronova' u Srbiji, najavio Vučić

Najvažniji cilj u narednih devet, deset godina je da sačuvamo mir i stabilnost u zemlji, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom predstavljanja nacionalne strategije "Srbija 2030". Naveo je da će ulaganja u kapitalne investicije do 2030. biti 17 milijardi evra, plus 31 milijardu do 2035. godine, ne računajući toškove za vojsku i policiju. "Za vojsku će biti izdvojeno ne manje od 15 milijardi evra", saopštio je u obraćanju u subotu.

Prema njegovim rečima, demografska politika je "problem broj jedan ove zemlje, i to ne zato što ne nudimo novac, ne zato što nismo u stanju da ponudimo bolje ekonomske uslove. Svuda gde ima najviše novca, tu nam je najslabija demografija, tu imamo najmanje dece". Kako je zaključio, "nije problem u ekonomiji, nego u našoj svesti". Vučić je istakao da će, u skladu s tim, Srbija da čuva svoju poziciju vojne neutralnosti. "Moramo da snažimo našu armiju i ona mora da sarađuje sa svima. Moramo da gradimo dobre odnose i sa NATO zemljama, jer ne smemo da dozvolimo da budemo žrtva njihovih napada."

"U nameri da sačuvamo mir i stabilnost, mi izdvajamo mnogo više od 2,5 odsto ukupnog BDP-a za vojsku i policiju i to je ono što samo onaj ko veoma uspešno i mudro čita budžete može da vidi, to ponekad dođe i preko šest odsto BDP-a, to su ogromni novci. Samo u poslednja tri meseca, sa nečim što ćemo potpisati za sedam dana - to je više od šest milijardi samo za naoružanje i opremu", kazao je.

Vučić je najavio da se uskoro otvara prva fabrika "ozbiljnih dronova, ovde u našoj zemlji", ne precizirajući o kojoj fabrici je reč. "Kad kažem ozbiljnih, mislim veoma ozbiljnih, najozbiljnije svetske produkcije. Radili smo mi do sada - i kao vojska i privatne kompanije - različita sklapanja, asemblije manjih dronova, komarac 1, komarac 2, privatne kompanije imate koje to rade, ali ono što ćemo sada da radimo to je nešto mnogo ozbiljnije i već od kraja aprila ćemo imati punu proizvodnju na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa jednim inostranim partnerom."

Izjava dolazi nakon što je Mihal Štrnad, Čeh koji je prošle godine proglašen najbogatijom osobom u svojoj matičnoj zemlji, preuzeo većinsko vlasništvo u beogradskoj firmi Mechatronics Unmanned Systems & Technology Solutions (MUST Solutions), proizvođaču pogonskih sistema za dronove. Njegov konglomerat odbrambene i teške industrije Czechoslovak Group (CSG) time je proširio poslovanje na sektor bespilotnih letelica (engl. Unmanned Aerial Systems - UAS).

Mihal Štrnad | Bloomberg

"Kupovina kompanije MUST Solutions predstavlja prvi konkretan korak u sprovođenju naše UAS strategije, koju smo najavili osnivanjem AviaNera Technologiesa", izjavio je tada Štrnad, koji drži svih 100 odsto vlasništva u CSG-u. "Naš cilj je da steknemo vrhunske tehnologije i znanja u oblasti pogonskih sistema, koji su ključna komponenta – i često usko grlo – u razvoju i proizvodnji savremenih bespilotnih platformi. Ovo je prvi korak ka vertikalnoj integraciji koja će nam omogućiti razvoj i proizvodnju kompletnih sistema."

CSG je preko svoje firme AviaNera Technologies kupio 51 odsto udela u MUST Solutionsu, koji je osnovao i dosad bio njegov stoprocentni vlasnik Vladimir Jazarević. Finansijski detalji prve akvizicije AviaNere nisu objavljeni, a podaci Bloomberg Terminala pokazali su da je reč o novčanoj uplati (bez akcija ili drugih oblika kompenzacije).

Kada je početkom oktobra objavljeno osnivanje AviaNere, kompanija je navela da će prioritet biti proizvodnja pogonskih sistema za bespilotne letelice, poput dronova. Upotreba dronova u vojne svrhe u poslednjih nekoliko godina znatno je porasla, pri čemu češka vojska takođe koristi dronove, ali želi da u budućnosti ima veći broj ovih letelica. U takvom kontekstu, plan AviaNere je da investira u srpsku kompaniju kako bi se povećali kapaciteti za serijsku proizvodnju motora, kako za odbrambene, tako i za civilne svrhe.

MUST Solutions, osnovan 2019. godine u Beogradu, ima sopstvene razvojne kapacitete i radionicu za prototipove, sposobnu za proizvodnju manjeg obima. Njihov najpoznatiji proizvod je takozvani 'turbofan' motor (mlazni motor sa ventilatorom) od 4.000 njutna (N) - jedini takve vrste razvijen u Evropi, koji kombinuje nižu potrošnju goriva sa većim dometom. MUST Solutions takođe proizvodi 'turbojet' (turbomlazni) motor od 300 N za lakše bespilotne sisteme.

Podsetimo, akcije CSG-a porasle su za 28 odsto na debiju u Amsterdamu, nakon najveće inicijalne javne ponude u odbrambenom sektoru.

Do septembra fabrika humanoidnih robota

"Gde vidim Srbiju 2030. i 2035. godine? Vidim nas kao zemlju kako napreduje, ne onako brzo kako bih želeo, ne zbog nas već zbog toga što nismo spremni da sebe menjamo u potpunosti. Bićemo ispred zemalja u regionu, naročito po veštačkoj inteligenciji (engl. artificial intelligence - AI), danas smo na 39. mestu u svetu". 

Dodao je je da će se najkasnije u septembru u Srbiji otvoriti prva fabrika humanoidnih robota i da će zemlja proizvoditi hiljade ovakvih robota. 

"Vidim zemlju da prihvata spoj softera i hardvera, između inteligencije i rada. Sa ponosom mogu da kažem kada govorim o tome da se nadam da ćemo u junu, najkasnije u septembru, otvoriti prvu fabriku za izradu ovakvih čovekolikih robota kako ih ja nazivam. To će biti u fabrici Minth, lično sam učestvovao u tome da dođu u Loznicu kada su se mnogi smejali. U Inđiji pravimo kompletan centar za treninge na nivou Srbiju", saopštio je Vučić, naglasivši da se humanoidnih robota godišnje proda između 6.000 i 9.000. "U Srbiji ćemo proizvesti 1.000 ovakvih za različite potrebe i dvostruke namene, 10.000 onih pasa robota ili robodogova kako već."

Kada su kineske kompanije AgiBot i Minth u Beogradu predstavile humanoidne robote opremljene AI-jem i zajedničku viziju razvoja, objavile su i da im je namera da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. U ambicioznim najavama Srbija postaje evropski centar humanoidne robotike, a prva izložba takvih robota na Starom kontinentu trebalo bi da bude održana u okviru specijalizovane izložbe Expo 2027.

Međutim, projekat je otvorio pitanja o tome ima li zemlja ljude koji bi te robote projektovali, programirali i održavali - i da li je obezbeđena energija koja bi takav sistem uopšte mogla da izdrži. U zemlji koja već ima problem sa nedostatkom radne snage u ključnim sektorima i gde je elektroenergetski sistem pod opterećenjem rastuće potrošnje, upravo ta dva faktora postaju presudna za procenu da li je reč o strateškoj investiciji ili još jednom proizvodnom pogonu namenjenom izvozu.

Do 2035. članstvo u EU i prosečna plata od 1.700 evra

Predsednik je izjavio da vidi Srbiju 2035. godine kao člana Evropske unije (EU). "Da li ćemo imati pravo glasa, komesara? Ne znam. Ali za to moramo da ubrzamo svoje reforme."

Saopštio je da će prosečna plata u Srbiji u 2030. godini iznositi 1.320 evra. "Prosečna plata u 2012. je bila 366 evra, a u decembru 2025. bila je 1.057 evra. Prema našim procenama, prosečna plata će biti 1.700 evra 2035. godine, a 2030. biće negde 1.320 evra"

Prema njegovim rečima, rast minimalne zarade iznosio je 172 evra u 2012. godini, 551 evro u 2025, a prema projekcijama za 2030. biće 760 evra.

Vučić je naveo da je prosečna penzija 2012. bila 204 evra, a u decembru 2025. vredela je 484 evra. "I to je više od onog što smo obećali penzionerima, a obećali smo im 450, 430 evra. U decembru 2030. očekujemo 750 evra."

Nakon što je prošla godina donela usporavanja privrednog rasta, Vučić je istakao da su predviđanja da će po stopi rasta Srbija do 2030. godine biti među vodećim zemljama. Ministar finansija Siniša Mali tom prilikom napomenuo je da je cilj da do 2030. BDP zemlje dostigne vrednost od 133 milijarde evra. "Obim programa je 17 milijardi plus 31 milijarda evra, dakle skoro 50 milijardi evra ulaganja u narednih, odnosno od 2028. do 2035 godine. Ovo je najambiciozniji, najobimniji i najveći program koji smo ikada predstavili usmeren ka tome da ubrzamo rast razvoj naše ekonomije naše zemlje naše privrede", potvrdio je Mali.

Govoreći o domaćem zdravstvenom sektoru, Vučić je kazao da se u zdravstvo ulaže oko pet milijardi evra i dodao da će se u periodu od 2028. do 2035. godine ukupno 2,5 milijarde uložiti samo u infrastrukturne projekte, ali da ne vredi ulaganje u zidove, već se moraju lekari plaćati po učinku. Dodao je da su neverovatni troškovi za zdravstveni sistem i da gotovo nijedna zemlja u Evropi proporcionalno svom budžetu i svojoj snazi ne troši toliki novac na zdravstvo kao što troši Srbija. Naveo je da se završava Univerzitetski klinički centar Srbije u Beogradu, zatim u Nišu, za koji će, kako je naveo, biti opredeljeno još 157 miliona evra. Za Univerzitetski klinički centar Vojvodine izdvaja se još 131 milion evra, a u Kragujevcu 192 miliona, rekao je Vučić i dodao da se taj novac odnosi samo na zidove.

Najavio je da će za pronatalitetnu politiku u narednom periodu biti izdvojeno oko 230 miliona evra, što uključuje podršku majkama za kupovinu ili izgradnju stambenog objekta, garantne šeme za mlade, Alimentacioni fond i drugo. Uz to je rekao da će predlog opozicije za usvajanje Zakona roditelj-negovatelj biti prihvaćen.

'Evropa će opet platiti najvišu zbog ruske nafte'

Predsednik Srbije rekao je i da se plaši da svi u Evropi, a ne samo države članice EU, ne umeju dovoljno dobro da sagledaju šta se dešava oko nas. "Čudimo se mnogim drugim stvarima, iznenadi nas rat u Iranu, pa se pitaju šta ćemo sad sa gasom, jer Katar snabdeva sa 15 odsto gasa, a LNG-ja (engl. Liquefied Natural Gas - tečni prirodni gas) čak 40 odsto. Pa kako ćemo sve to da nađemo? Pa gde ćemo da nađemo naftu?"

Istakao je da je noćas stigla odluka Amerikanaca da Rusija može da izvozi naftu, što je Indija jedva dočekala, zato što su Amerikanci, kako je rekao, u velikoj panici zbog rasta cena nafte. "Berze ne rade do ponedeljka, nafta je završila na nepunih 93 dolara po barelu, bila je 65 samo pre neki dan. To sve menja, menja život u celom svetu, ali menja život čak i u Americi koja ima dovoljno svojih resursa. Menja život u Evropi. Oni dozvoljavaju Rusima noćas da izvoze naftu - dobra vest za svet. Za nijansu će to da smanji značaj zemalja Zaliva, ali mi iz Evrope smo nekako nesnađeni u svemu tome", ocenio je Vučić.

Kako je rekao, Evropa će opet da plati najvišu cenu zato što će svi kupovati rusku naftu, sem Evrope. "Azija, Afrika, Amerika će da prihvataju rusku naftu dok se ne reši sukob u Zalivu, Evropa neće, zato što to jeste značajan keš priliv za Rusku Federaciju. Evropa neće da im da šansu da se ekonomski oporavljaju, ali ćemo zbog toga kao Evropa i da stradamo", rekao je Vučić.

Dodao je da, iako su Amerikanci skinuli sankcije sa ruske nafte, Rusi ne žele da je daju Evropi, jer imaju evropske sankcije. Kako je rekao, postoji mogućnost da se Mađari - ukoliko postanu vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS), zajedno sa Arapima - odluče za rusku naftu, jer je jeftinija od iračke. "Mađare brinu samo američke sankcije, kao i mnoge druge zemlje, manji deo njih brinu evropske. Nas brinu jedne i druge, neće biti uvoza preko Hrvatske, jer mi imamo samo taj naftovod i zato ćemo stvari gledati da menjamo", rekao je Vučić i dodao da je Srbija proteklih šest godina kupovala samo minimalne količine ruske nafte.

(Ažurirano kroz tekst.)