Uskoro prva fabrika 'ozbiljnih dronova' u Srbiji, najavio Vučić

Najvažniji cilj u narednih devet, deset godina je da sačuvamo mir i stabilnost u zemlji, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom predstavljanja nacionalne strategije "Srbija 2030". Naveo je da će ulaganja u kapitalne investicije do 2030. biti 17 milijardi evra, plus 31 milijardu do 2035. godine, ne računajući toškove za vojsku i policiju. "Za vojsku će biti izdvojeno ne manje od 15 milijardi evra", saopštio je u obraćanju u subotu.

Prema njegovim rečima, demografska politika je "problem broj jedan ove zemlje, i to ne zato što ne nudimo novac, ne zato što nismo u stanju da ponudimo bolje ekonomske uslove. Svuda gde ima najviše novca, tu nam je najslabija demografija, tu imamo najmanje dece". Kako je zaključio, "nije problem u ekonomiji, nego u našoj svesti". Vučić je istakao da će, u skladu s tim, Srbija da čuva svoju poziciju vojne neutralnosti. "Moramo da snažimo našu armiju i ona mora da sarađuje sa svima. Moramo da gradimo dobre odnose i sa NATO zemljama, jer ne smemo da dozvolimo da budemo žrtva njihovih napada."

"U nameri da sačuvamo mir i stabilnost, mi izdvajamo mnogo više od 2,5 odsto ukupnog BDP-a za vojsku i policiju i to je ono što samo onaj ko veoma uspešno i mudro čita budžete može da vidi, to ponekad dođe i preko šest odsto BDP-a, to su ogromni novci. Samo u poslednja tri meseca, sa nečim što ćemo potpisati za sedam dana - to je više od šest milijardi samo za naoružanje i opremu", kazao je.

Vučić je najavio da se uskoro otvara prva fabrika "ozbiljnih dronova, ovde u našoj zemlji", ne precizirajući o kojoj fabrici je reč. "Kad kažem ozbiljnih, mislim veoma ozbiljnih, najozbiljnije svetske produkcije. Radili smo mi do sada - i kao vojska i privatne kompanije - različita sklapanja, asemblije manjih dronova, komarac 1, komarac 2, privatne kompanije imate koje to rade, ali ono što ćemo sada da radimo to je nešto mnogo ozbiljnije i već od kraja aprila ćemo imati punu proizvodnju na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa jednim inostranim partnerom."

Izjava dolazi nakon što je Mihal Štrnad, Čeh koji je prošle godine proglašen najbogatijom osobom u svojoj matičnoj zemlji, preuzeo većinsko vlasništvo u beogradskoj firmi Mechatronics Unmanned Systems & Technology Solutions (MUST Solutions), proizvođaču pogonskih sistema za dronove. Njegov konglomerat odbrambene i teške industrije Czechoslovak Group (CSG) time je proširio poslovanje na sektor bespilotnih letelica (engl. Unmanned Aerial Systems - UAS).

Mihal Štrnad | Bloomberg

"Kupovina kompanije MUST Solutions predstavlja prvi konkretan korak u sprovođenju naše UAS strategije, koju smo najavili osnivanjem AviaNera Technologiesa", izjavio je tada Štrnad, koji drži svih 100 odsto vlasništva u CSG-u. "Naš cilj je da steknemo vrhunske tehnologije i znanja u oblasti pogonskih sistema, koji su ključna komponenta – i često usko grlo – u razvoju i proizvodnji savremenih bespilotnih platformi. Ovo je prvi korak ka vertikalnoj integraciji koja će nam omogućiti razvoj i proizvodnju kompletnih sistema."

CSG je preko svoje firme AviaNera Technologies kupio 51 odsto udela u MUST Solutionsu, koji je osnovao i dosad bio njegov stoprocentni vlasnik Vladimir Jazarević. Finansijski detalji prve akvizicije AviaNere nisu objavljeni, a podaci Bloomberg Terminala pokazali su da je reč o novčanoj uplati (bez akcija ili drugih oblika kompenzacije).

Kada je početkom oktobra objavljeno osnivanje AviaNere, kompanija je navela da će prioritet biti proizvodnja pogonskih sistema za bespilotne letelice, poput dronova. Upotreba dronova u vojne svrhe u poslednjih nekoliko godina znatno je porasla, pri čemu češka vojska takođe koristi dronove, ali želi da u budućnosti ima veći broj ovih letelica. U takvom kontekstu, plan AviaNere je da investira u srpsku kompaniju kako bi se povećali kapaciteti za serijsku proizvodnju motora, kako za odbrambene, tako i za civilne svrhe.

MUST Solutions, osnovan 2019. godine u Beogradu, ima sopstvene razvojne kapacitete i radionicu za prototipove, sposobnu za proizvodnju manjeg obima. Njihov najpoznatiji proizvod je takozvani 'turbofan' motor (mlazni motor sa ventilatorom) od 4.000 njutna (N) - jedini takve vrste razvijen u Evropi, koji kombinuje nižu potrošnju goriva sa većim dometom. MUST Solutions takođe proizvodi 'turbojet' (turbomlazni) motor od 300 N za lakše bespilotne sisteme.

Podsetimo, akcije CSG-a porasle su za 28 odsto na debiju u Amsterdamu, nakon najveće inicijalne javne ponude u odbrambenom sektoru.

Do septembra fabrika humanoidnih robota

"Gde vidim Srbiju 2030. i 2035. godine? Vidim nas kao zemlju kako napreduje, ne onako brzo kako bih želeo, ne zbog nas već zbog toga što nismo spremni da sebe menjamo u potpunosti. Bićemo ispred zemalja u regionu, naročito po veštačkoj inteligenciji (engl. artificial intelligence - AI), danas smo na 39. mestu u svetu". 

Dodao je je da će se najkasnije u septembru u Srbiji otvoriti prva fabrika humanoidnih robota i da će zemlja proizvoditi hiljade ovakvih robota. 

"Vidim zemlju da prihvata spoj softera i hardvera, između inteligencije i rada. Sa ponosom mogu da kažem kada govorim o tome da se nadam da ćemo u junu, najkasnije u septembru, otvoriti prvu fabriku za izradu ovakvih čovekolikih robota kako ih ja nazivam. To će biti u fabrici Minth, lično sam učestvovao u tome da dođu u Loznicu kada su se mnogi smejali. U Inđiji pravimo kompletan centar za treninge na nivou Srbiju", saopštio je Vučić, naglasivši da se humanoidnih robota godišnje proda između 6.000 i 9.000. "U Srbiji ćemo proizvesti 1.000 ovakvih za različite potrebe i dvostruke namene, 10.000 onih pasa robota ili robodogova kako već."

Kada su kineske kompanije AgiBot i Minth u Beogradu predstavile humanoidne robote opremljene AI-jem i zajedničku viziju razvoja, objavile su i da im je namera da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. U ambicioznim najavama Srbija postaje evropski centar humanoidne robotike, a prva izložba takvih robota na Starom kontinentu trebalo bi da bude održana u okviru specijalizovane izložbe Expo 2027.

Međutim, projekat je otvorio pitanja o tome ima li zemlja ljude koji bi te robote projektovali, programirali i održavali - i da li je obezbeđena energija koja bi takav sistem uopšte mogla da izdrži. U zemlji koja već ima problem sa nedostatkom radne snage u ključnim sektorima i gde je elektroenergetski sistem pod opterećenjem rastuće potrošnje, upravo ta dva faktora postaju presudna za procenu da li je reč o strateškoj investiciji ili još jednom proizvodnom pogonu namenjenom izvozu.

U 2035. članstvo u EU i prosečna plata od 1.700 evra

Predsednik je izjavio da vidi Srbiju 2035. godine kao člana Evropske unije (EU). "Da li ćemo imati pravo glasa, komesara? Ne znam. Ali za to moramo da ubrzamo svoje reforme."

Saopštio je da će prosečna plata u Srbiji u 2030. godini iznositi 1.320 evra. "Prosečna plata u 2012. je bila 366 evra, a u decembru 2025. bila je 1.057 evra. Prema našim procenama, prosečna plata će biti 1.700 evra 2035. godine, a 2030. biće negde 1.320 evra"

Prema njegovim rečima, rast minimalne zarade iznosio je 172 evra u 2012. godini, 551 evro u 2025, a prema projekcijama za 2030. biće 760 evra.

Vučić je naveo da je prosečna penzija 2012. bila 204 evra, a u decembru 2025. vredela je 484 evra. "I to je više od onog što smo obećali penzionerima, a obećali smo im 450, 430 evra. U decembru 2030. očekujemo 750 evra."

Nakon što je prošla godina donela usporavanja privrednog rasta, Vučić je istakao da su predviđanja da će po stopi rasta Srbija do 2030. godine biti među vodećim zemljama. Ministar finansija Siniša Mali tom prilikom napomenuo je da je cilj da do 2030. BDP zemlje dostigne vrednost od 133 milijarde evra. "Obim programa je 17 milijardi plus 31 milijarda evra, dakle skoro 50 milijardi evra ulaganja u narednih, odnosno od 2028. do 2035 godine. Ovo je najambiciozniji, najobimniji i najveći program koji smo ikada predstavili usmeren ka tome da ubrzamo rast razvoj naše ekonomije naše zemlje naše privrede", potvrdio je Mali.

Govoreći o domaćem zdravstvenom sektoru, Vučić je kazao da se u zdravstvo ulaže oko pet milijardi evra i dodao da će se u periodu od 2028. do 2035. godine ukupno 2,5 milijarde uložiti samo u infrastrukturne projekte, ali da ne vredi ulaganje u zidove, već se moraju lekari plaćati po učinku. Dodao je da su neverovatni troškovi za zdravstveni sistem i da gotovo nijedna zemlja u Evropi proporcionalno svom budžetu i svojoj snazi ne troši toliki novac na zdravstvo kao što troši Srbija. Naveo je da se završava Univerzitetski klinički centar Srbije u Beogradu, zatim u Nišu, za koji će, kako je naveo, biti opredeljeno još 157 miliona evra. Za Univerzitetski klinički centar Vojvodine izdvaja se još 131 milion evra, a u Kragujevcu 192 miliona, rekao je Vučić i dodao da se taj novac odnosi samo na zidove.

Najavio je da će za pronatalitetnu politiku u narednom periodu biti izdvojeno oko 230 miliona evra, što uključuje podršku majkama za kupovinu ili izgradnju stambenog objekta, garantne šeme za mlade, Alimentacioni fond i drugo. Uz to je rekao da će predlog opozicije za usvajanje Zakona roditelj-negovatelj biti prihvaćen, te da je u oblasti zdravstva ključna stvar da se u potpunosti ukinu liste čekanja.

Prema njegovim rečima, ukupno će biti potrošeno oko 220 miliona evra na 75 projekata u obrazovanju, pri čemu je - kada je reč o oblasti prosvete - od presudnog značaja dualno obrazovanje.

Ocenio je da je neophodno formirati ne samo posebna odeljenja, već i fakultete za AI, jer će nam, kako je istakao, život zavisiti od toga i nijedna nacija u budućnosti neće moći da se razvija bez AI-ja. Vučić je istakao da ta tehnologija postaje faktor proizvodnje i da ekonomski učinak jedne zemlje sve više zavisi od energije, računarskih kapaciteta, podataka, njihove dostupnosti i automatizacije. "Posledice su obimne, temeljne, suštinske. Proizvodnja više neće zavisiti direktno od rada, već će ekonomije moći da rastu iako će ukupan obim ljudskog rada da opada. Prema istraživanjima, možemo očekivati povećanje produktivnosti širom sveta od čak 700 odsto bez povećanja obima rada, na osnovu AI-ja. To će dovoditi i do otpuštanja ljudi svuda u svetu."

Kako je rekao, očekuje se da će AI tehnologija pokrenuti jednu od najvećih preraspodela kapitala u modernoj istoriji ekonomije. "Ona će dovesti do toga da postojeći modeli rasta, načela tržišta, rad i fiskalni modeli više uopšte ne funkcionišu. Ona je toliko značajna da će sve zemlje koje nisu dovoljno pripremljene imati ogromne poteškoće da održe korak, ostanu konkurentne i suverene. Svega mali broj zemalja, 10 do 15 odsto, u ovom veku dostići će maksimalni nivo spremnosti i učinka. To će biti one zemlje, a nadam se da će Srbija biti među njima, koje uspeju da integrišu veštačku inteligenciju u osnovnu proizvodnju, u nauku, u javnu upravu, proizvodnju energije, omogućavajući maksimalnu produktivnost i sticanje prednosti."

Dodao je da će javne finansije da slabe zbog veštačke inteligencije, što će, kako je ukazao, biti poseban problem za Ministarstvo finansija, pošto će poreski sistemi koji su vezani za zarade postati nedovoljno efikasni, jer se prednost prebacuje na automatizaciju.

"Kapital migrira, investicije se usmeravaju ka računarstvu, proizvodnji energije, elektroenergetskim mrežama, proizvodnji čipova, poluprovodnika, data centrima, podacima, resursima potrebnim za data centre. Zato sam ja predlagao da LNG (engl. Liquefied Natural Gas - tečni prirodni gas) kada uvozimo, ako bude išlo preko teritorije Crne Gore, da data centre pravimo sve od Priboja i Prijepolja ka Beogradu jer ćemo moći da koristimo LNG na minus 160 stepeni za 30 odsto energije da hladi data centre", rekao je Vučić.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović najavio je da će do 2030. godine biti izgrađena dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu, kao i da će biti prošireni kapaciteti u Kragujevcu i Beogradu sa ukupnim kapacitetom većim do 200 megavata. Naveo je da je plan do 2035. da ukupna snaga data centara poraste na jedan gigavat.

Depositphotos

Jovanović je kazao da je plan do 2030. i proširenje nacionalnih superkompjutera na više od 2.000 grafičkih procesorai dodao da će fokus u narednom periodu biti na razvoju i dizajnu čipova za stratešku oblast, ključnu za tehnološku nezavisnost. "Srpski jezik mora da ima svoje mesto u svetu veštačke inteligencije. Zato razvijamo veliki jezički model za srpski jezik da naše pismo i kultura, naši dijalekti i izgvori budu ravnopravni u vremenu veštačke inteligencije", rekao je Jovanović, najavivši da će do 2030. godine u Kragujevcu biti izgrađen i najsavremeniji Nacionalni centar za informacionu bezbezdnost.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je zadatak da se napravi nacionalni jezički model do 2027. godine i naglasio da, ako taj plan uspe, do 2035. godine u BDP-u će biti 50 milijardi dolara, prenela je Beta.

Vučić je napomenuo da je do sada izgrađeno 622 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da se trenutno radi 380 kilometara i dodao da će, kada se sve završi u periodu od 18, 19 godina, biti izgrađeno ukupno 1.580 kilometara. "Gradi se Moravski koridor, još 40 kilometara, obilaznice oko Valjeva 2,4, Sremska Rača - Kuzmin 18, Slepčević - Badovinci 15,3, Fruškogorski koridor 44,4, Požarevac - Gradište - Golubac 36, severna obilaznica oko Kragujevca koja je strašno važna za celu Šumadiju i Moravički okrug", naveo je on, tokom predstavljanja nacionalne strategije.

Sem toga, u planu je da se uradi 1.219 kilometara železničkih pruga. Kako je naveo, među projektima koji su u izgradnji su: Zemun polje - aerodrom "Nikola Tesla", nacionalni stadion, u dužini od 18,3 kilometara, zatim Niš-Brestovac 23,4 kilometara, ali i obilaznica oko Niša, te modernizacija Šarganske osmice. U toku je i izgradnja pruge Sobovica - Lužnice - krak Batočina, a Vučić je naveo da je ključni infrastrukturni projekat za razvoj industrijske zone kod Kragujevca. "To je veoma važno za povezivanje na industrijsku Kragujevačku zonu."

Prema njegovim rečima, u vodovodnu infrastrukturu u Srbiji do 2030. godini će biti uloženo 1,5 milijardi evra, a u kanalizacionu 1,2 milijarde evra.

'Neće biti nestašice nafte', 'energetika će zahtevati više novca od planiranog'

Predsednik Srbije poručio je da neće biti nestašice nafte i naftnih derivata bez obzira na sukob na Bliskom istoku. "Mi u ovom trenutku imamo rezerve dizela od 418.000 tona, što je dovoljno za 74 dana i to da ništa ne napravi Rafinerija i da ništa ne uvezemo. Imamo 94.860 tona benzina, za 71 dan. Imamo dovoljno rezervi u našim skladištima, a to je zato što smo se spremali i vodili računa oko cele priče vezano za Naftnu industriju Srbije (NIS). Tako da, ljudi, budite mirni, mi imamo rezerve, samo što ja ne volim kad mi trošimo rezerve. Rezerve su da budu rezerve, a kad trošiš rezerve onda gledaj da ih što pre popuniš."

Bloomberg

Prema njegovim rečima, Srbija ima mazuta za narednih 159 dana. "Dakle, 89.484 tone, što je više nego dovoljno. Kerozina imamo, i to je inače najveći problem u svetu, tu će možda, ukoliko sve bude išlo loše, vojska morati dodatno da interveniše. Dakle, bez vojske imamo 16.123 tone kerozina, što je dovoljno za redovno funkcionisanje našeg avio-saobraćaja za čak 31 dan i to da litar aviogoriva ne napravimo niti uvezemo u međuvremenu."

Govoreći o gasnim rezervama, istakao je da je Banatski dvor, sa 400 miliona kubika gasa, apsolutno popunjen, dok u mađarskom skladištu Srbija ima još 155 miliona kubika. "Srpski deo rezervi je pun do čepa. Imamo ukupno 550 miliona kubnih metara gasa, dok Rusi imaju oko 130 miliona kubika, ako se ne varam."

Vučić je izjavio da će država u periodu od 2028. do 2035. uložiti najmanje 14,4 milijarde evra u sektor energetike, od čega će 6,5 milijardi evra biti iskorišćeno u proizvodne kapacitete. "Posebno u gasne elektrane, koje obezbeđuju stabilnu i fleksibilnu proizvodnju. Planirano ulaganje tu iznosi oko 940 miliona evra", rekao je Vučić na predstavljanju nacionalne strategije i istakao da će država obezebediti dodatnih jedan gigavat električne energije iz gasa, a ujedno će se podsticati privatna inicijativa.

"Može privatno-javno partnerstvo, može privatna inicijativa, ali ne može berzanska cena. Dakle, što bismo mi davali svakome ko može da u banci podigne kredit, da zarađuje na nama? Ne može berzanska cena, nego se sa državom dogovaraš koliko mora da bude niže od berzanske cene, da bi ti država garantovala otkup i da bi mogla da ostane u našoj zemlji", rekao je Vučić. Dodao je da će sektor energetike najverovatnije zahtevati više novca od planiranog.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je u svom obraćanju u subotu takođe govorila o novom investicionom ciklusu u energetici i izjavila da će 30 odsto svih planiranih ulaganja do 2035. godine biti za energetiku. "Predsednik je pomenuo reverzibilne hidroelektrane, velika ulaganja, ali takođe gasne elektrane u Nišu, u Novom Sadu, u Kragujevcu, gde imamo najveći data center u ovom delu Evrope. I sve su to ogromna ulaganja, a pre svega početak izgradnje novog nuklearnog objekta, znači prvog u našoj zemlji."

Ona je ocenila da smo hrabro izmenili zakon koji je bio na snazi 35 godina, da moramo da započnemo izgradnju prve nuklearne elektrane pre 2035. godine i da su nam za to potrebna ogromna sredstva - od tri milijarde evra. "I moramo ih obezbediti jer je to čista energija, jer je to sigurna energija, jer je to bazna energija. I ceo svet teži da tri puta poveća nivo nuklearne energije do 2050. godine. Mi ako radimo odgovorno, posvećeno, možemo odmah nakon 2040. da imamo, da li će biti 1.000 mW, 1.200, 1.650, zavisi od tehnologije za koje ćemo se odlučiti, te odluke ćemo tek donositi."

Bloomberg

Dodala je da se sada uspostavlja nacionalno telo za razvoj nuklearnog programa i poručila da moramo da osnažujemo kadrove i vraćamo naše ljude iz sveta. "Da ulažemo u obrazovanje, nove inženjere, ali i nove mehaničare, građevinare koji će graditi to postrojenje i da snažimo institucije koje će izgraditi ta nova nuklearna postrojenja. Ali da bi sve što u budućnosti budemo novo proizveli, a radi se o 4.600 mW, to je 60 odsto, mi moramo više proizvednih kapaciteta nego što danas imamo u našem vlasništvu da sagradimo. Mi moramo da dovedemo tu struju do građana, do kuća do bolnica, do škola, da nemamo iskakanja, da nemamo prekida u napajanju kao što imamo sada kada nastupe vremenske nepogode, da jačamo mrežu na istoku zemlje na zapadu zemlje."

Istakla je da u našu mrežu moramo da uložimo 2,4 milijarde evra. "Ona nije obnavljana od sedamdesetih i osamdesetih godina. Moramo 13.000 kilometara mreže da rekonstruišemo, 4.000 trafostanica, 1.000 kilometara dalekovoda. Moramo da uložimo u industrijske zone, u Inđiji, u Čupriji, u Beogradu, u Novom Sadu, u Šapcu, u Leskovcu, da bismo mogli da jačamo privredu i privredni rast, ali pre svega da građani imaju sigurno snabdevanje, sigurno napajanje električnom energijom i to nam je mnogo važno. Predsednik je pričao o novim gasovodima, hiljadu novih kilometara gasovoda kroz Srbiju, jer je opet naša gasovodna mreža, 60 odsto naše gasovodne mreže, staro preko 40 godina", rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je naglasila da ćemo graditi i novi naftovod sa Mađarskom, kao i 100 kilometara produktovoda kroz Srbiju da bismo mogli naftne derivate da dopremimo brže i sigurnije i da ne zavisimo od vodostaja Dunava i od vozova kao što je to sada slučaj.

'Evropa će opet platiti najvišu zbog ruske nafte'

Predsednik Srbije rekao je i da se plaši da svi u Evropi, a ne samo države članice EU, ne umeju dovoljno dobro da sagledaju šta se dešava oko nas. "Čudimo se mnogim drugim stvarima, iznenadi nas rat u Iranu, pa se pitaju šta ćemo sad sa gasom, jer Katar snabdeva sa 15 odsto gasa, a LNG-ja čak 40 odsto. Pa kako ćemo sve to da nađemo? Pa gde ćemo da nađemo naftu?"

Istakao je da je noćas stigla odluka Amerikanaca da Rusija može da izvozi naftu, što je Indija jedva dočekala, zato što su Amerikanci, kako je rekao, u velikoj panici zbog rasta cena nafte. "Berze ne rade do ponedeljka, nafta je završila na nepunih 93 dolara po barelu, bila je 65 samo pre neki dan. To sve menja, menja život u celom svetu, ali menja život čak i u Americi koja ima dovoljno svojih resursa. Menja život u Evropi. Oni dozvoljavaju Rusima noćas da izvoze naftu - dobra vest za svet. Za nijansu će to da smanji značaj zemalja Zaliva, ali mi iz Evrope smo nekako nesnađeni u svemu tome", ocenio je Vučić.

Kako je rekao, Evropa će opet da plati najvišu cenu zato što će svi kupovati rusku naftu, sem Evrope. "Azija, Afrika, Amerika će da prihvataju rusku naftu dok se ne reši sukob u Zalivu, Evropa neće, zato što to jeste značajan keš priliv za Rusku Federaciju. Evropa neće da im da šansu da se ekonomski oporavljaju, ali ćemo zbog toga kao Evropa i da stradamo", rekao je Vučić.

Dodao je da, iako su Amerikanci skinuli sankcije sa ruske nafte, Rusi ne žele da je daju Evropi, jer imaju evropske sankcije. Kako je rekao, postoji mogućnost da se Mađari - ukoliko postanu vlasnici NIS-a, zajedno sa Arapima - odluče za rusku naftu, jer je jeftinija od iračke. "Mađare brinu samo američke sankcije, kao i mnoge druge zemlje, manji deo njih brinu evropske. Nas brinu jedne i druge, neće biti uvoza preko Hrvatske, jer mi imamo samo taj naftovod i zato ćemo stvari gledati da menjamo", rekao je Vučić i dodao da je Srbija proteklih šest godina kupovala samo minimalne količine ruske nafte.

(Ažurirano kroz tekst.)