Šta treba da znate o porezu, ako ste dobili akcije od firme

Započinjanje radnog odnosa u IT firmi ili startapu danas sve češće ne znači samo platu, već i udeo u vlasništvu kompanije, što je tendencija koja je pre nekoliko godina počela da se razvija i u Srbiji. Različiti programi nagrađivanja kapitalom postali su način da se zaposleni motivišu i dugoročno vežu za firmu. U teoriji, ideja je jednostavna - radite na rastu kompanije i zajedno sa njom povećavate i sopstvenu zaradu.

Međutim, ono što na prvi pogled deluje kao bonus ili potencijalna buduća dobit, u praksi otvara niz poreskih pitanja koja često nisu intuitivna. Država ovakve benefite posmatra kao konkretnu ekonomsku korist koja u određenom trenutku postaje predmet oporezivanja, a glavne nepoznanice su obično kada nastaje poreska obaveza, ko je plaća, po kojoj stopi i šta se dešava ako se akcije poklone, prodaju ili prenesu naslednicima.

Odgovori nisu uvek jednostavni i zavise od uslova pod kojima su akcije dodeljene - od rokova i ograničenja koja prate njihovo raspolaganje. U nastavku obrađujemo ovu temu korak po korak. 

Sticanje akcija - ko plaća državi?

Osnovni okvir za oporezivanje prihoda fizičkih lica u Srbiji utvrđuje Zakon o porezu na dohodak građana, koji definiše da se porez plaća na svaki prihod koji fizičko lice ostvari, uključujući i koristi koje nisu isplaćene u novcu, ali predstavljaju ekonomsku vrednost za primaoca. "Hartije od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, koje zaposleni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica smatraju se zaradom u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona", kaže se u zakonu.

Dakle, ako akcije predstavljaju deo kompenzacije za rad, poreski propisi ih tretiraju kao prihod od rada. U tom slučaju se tržišna vrednost akcija u trenutku kada zaposleni stekne pravo raspolaganja njima smatra oporezivim prihodom. U praksi to znači da se vrednost akcija oporezuje na isti način kao i plata: primenjuje se porez na zaradu, a na taj iznos se obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Poslodavac je u tom slučaju obveznik obračuna i uplate poreza i doprinosa, kao i kod isplate zarade.

"Kada zaposleni dobije akcije od firme, to se zakonski tretira kao zarada u naturi. Na njihovu tržišnu vrednost bi, u teoriji, odmah trebalo platiti porez (10 odsto) i doprinose, ali država nudi važnu olakšicu: ako radnik zadrži akcije barem dve godine, ovi porezi se uopšte ne plaćaju", ističe osnivač i direktor knjigovodstvene agencije Knjiški moljac Milan Trbojević.

Milan Trbojević | Privatna arhiva

Ako se akcije ipak otuđe pre isteka tog roka, dodaje sagovornik, olakšica se poništava. "U tom slučaju, firma je ta koja mora da plati sve zaostale poreze i doprinose, jer se prenos akcija tada naknadno tretira kao klasična isplata plate."

Ovo jasno potvrđuje i zakon, koji kaže sledeće: "Ukoliko zaposleni otuđi sopstvene akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama, takve sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u smislu člana 14. ovog zakona u momentu otuđenja". 

Šta ako zaposleni prestane da radi u firmi od koje je dobio akcije?

Situacija u kojoj dođe do raskida ugovora o radu može stvoriti dileme, a regulativa definiše da se akcije smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u slučaju da radniku prestane radni odnos kod poslodavca pre isteka pomenutog roka od dve godine (postoje odstupanja u izuzetnim slučajevima), kao i u slučaju da poslodavac ili povezano lice poslodavca otkupe od zaposlenog sopstvene akcije.

"Ako se definiše rok ili neki uslov za otuđivanje i on se na primer ne ispuni, radnik napusti ranije firmu i izgubi to pravo, samo se pravno sprovede vraćanje tih akcija i ukoliko nema plaćanja, a vlasništvo je nazad vraćeno firmi - tu nema poreza. Ukoliko radniku ostanu akcije, a on napusti firmu ranije to znači da će firma na utvrđenu tržišnu vrednost obračunati i platiti porez na zarade i doprinose kao da je zaposlenom isplaćena zarada, on kasnije to može prodati", priča Trbojević.

Prodaja stečenih akcija

I tu dolazimo do sledećeg koraka - situacija se usložnjava kada vlasnik akcija odluči da ih proda. Tada, naime, nastaje potencijalna kapitalna dobit, koja je takođe regulisana Zakonom o porezu na dohodak građana. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene i nabavne vrednosti hartije od vrednosti. Na ostvareni kapitalni dobitak plaća se porez po stopi od 15 odsto.

Dakle, u slučaju prodaje, zaposleni će platiti porez na kapitalnu dobit na razliku - ukoliko je pozitivna, napominje Trbojević. "Primera radi, akcije vrednosti 1.000 evra obračunate su kao zarada, a zaposleni kasnije proda te iste akcije za 1.500 evra - to znači da će zaposleni platiti porez na kapitalnu dobit od 15 odsto na 500 evra, a poslodavac je već prethodno platio porez na zaradu i doprinose na 1.000 evra."

I ovde ulogu igra rok od dve godine.

Tako osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory Miloš Praštalo skreće pažnju na to da, ukoliko želite da prodate akcije pre nego što prođu dve godine, postoje dva segmenta:

• "Ako akcije stečene od poslodavca prodajete pre isteka roka od dve godine (ili u slučaju otkaza ili u slučaju 'buy-back' opcije), one će se smatrati zaradom. Na njih se plaćaju porezi i doprinosi na teret zaposlenog (poreska prijava PP OPO) i u ovom slučaju iznos prodatih akcija ulazi i u godišnji porez na dohodak građana u iznosu neto prihoda."

• "Ako akcije stečene od poslodavca prodajete po tržišnoj ceni, ostvarujete i kapitalnu dobit ili gubitak, što znači da ako je u pitanju dobit taj događaj za sobom povlači i porez na kapitalnu dobit."

Međutim, u drugom segmentu "sada imamo i nabavnu vrednost akcija (cena akcija iz prvobitnog granta) na koju se dodaju i svi ranije plaćeni porezi i doprinosi (iz prvog segmenta)", napominje sagovornik. "To znači da najverovatnije neće biti osnova da se plati i porez na kapitalnu dobit (jer će nabavna i prodajna vrednost biti izjadnačene, ili će čak nabavna biti viša - što znači poreski gubitak - mada ovo nije pravilo)."

Miloš Praštalo | Bloomberg Businessweek Adria

Drugi scenario odnosi se na prodaju akcija posle isteka roka od dve godine.

"Ako sačekate istek ovog roka, onda podnosite samo prijavu poreza na kapitalne dobitke (PPDG 3R), plaćate 15 odsto poreza, prilažete dokaze o planu deljenja akcija, ugovor o radu, izjave i slično - i ovaj iznos ne ulazi u godišnji porez na dohodak građana", napominje Praštalo.

Kako dodaje, ukoliko domaći poslodavac prenosi akcije onda on i podnosi OPO i PPDG 3R prijave u ime zaposlenog, ali ako je reč o inostranom poslodavcu onda su fizička lica iz Srbije sama u obavezi da podnesu prijave (samooporezivanje).

"Sve u svemu, ako sačekate makar dve godine i jedan dan pre prodaje akcija stečenih od poslodavca, izbegavate dodatne poreze i komplikacije", zaključuje Praštalo.

Trbojević ukazuje na mogući problem u smislu utvrđivanja tržišne vrednosti za firme koje nisu na berzi. Kako kaže, postoji metod "da već imaju neki uzorak da je neko radio procenu vrednosti firme pa to može poslužiti kao dokaz vrednosti i tog procenta", a "može se i utvrditi uz pomoć sudskog procenitelja koji će proceniti vrednost firme", mada to za manje iznose može biti skup metod i možda čak i neisplativ.

"Ali svakako pre ovog postupka potrebno je da se uradi neka procena vrednosti kako bi se imali parametri za ove iznenadne slučajave kada se mora utvrđivati tržišna vrednost. Postoje opcije da zaposleni od firme ili dobije akcije besplatno ili da ih kupuje po povlašćenoj (jefitnijoj) ceni, zavisno kako se uopšte procenjuje. Kod nas, kako još nije razvijeno tržište, i procene nisu nešto što je standardna stvar", navodi sagovornik Bloomberg Adrije. 

Olakšice za dugoročne vlasnike

Sem roka od dve godine koji je definan za oslobođenje od poreza i doprinosa na zaradu, zakon predviđa i jednu važnu poresku olakšicu za dugoročne vlasnike akcija - ako su hartije od vrednosti bile u vlasništvu poreskog obveznika duže od deset godina, kapitalni dobitak ostvaren njihovom prodajom ne podleže oporezivanju. "Kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti" kada je, između ostalog, "obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina", kaže se u zakonu.

"Rok od 10 godina je rok za potencijalno oslobođenje od poreza na kapitalnu dobit. Ovo oslobođenje praktično važi za zaposlenog koji kasnije prodaje svoje akcije i plaća ili se oslobođa poreza na kapitalnu dobit. Ono što ovde takođe može biti korisno je oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak ukoliko smo imali neke kapitalne gubitke. Pa ako zaposleni trguje na berzi, primera radi, može koristiti gubitke ukoliko ih ima iz ranijih perioda da se oslobodi dela poreza na ovaj kapitalni dobitak. Takođe, ukoliko po osnovu prodaje ovih akcija, koje je dobio kao zaposleni, ostvari poreski gubitak može ga koristiti za oslobođenje od plaćanje poreza u narednih pet godina", dodaje Trbojević.

Nasleđivanje i poklanjanje akcija

Deonice, naravno, mogu promeniti vlasnika i bez prodaje - poklon ili nasledstvo nisu retki primeri. Međutim, za razliku od mnoge druge imovine, njihov prenos poklonom ili nasleđem ima poseban poreski tretman. Zakon o porezima na imovinu (koji obrađuje pitanja o poreskom tretmanu prilikom sticanja poklona ili nasleđa) predviđa da se porez na nasleđe i poklon ne plaća u slučaju hartija od vrednosti. Prema navodima u zvaničnom dokumentu, "od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon" više stvari, pa i "udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti".

To znači da se prenos akcija poklonom između fizičkih lica ne oporezuje, bez obzira na srodstvo između davaoca i primaoca. Isto važi i za nasleđivanje akcija u ostavinskom postupku - prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti u tom slučaju ne stvara obavezu plaćanja poreza na nasleđe.

Depositphotos

Poreske obaveze mogu nastati kasnije - ako primalac poklona ili naslednik odluči da proda tako stečene akcije. Tada se eventualna razlika između prodajne cene i njihove nabavne vrednosti oporezuje kao kapitalni dobitak u skladu sa već pomenutim Zakonom o porezu na dohodak građana. Nabavna vrednost u tom slučaju, po pravilu, predstavlja tržišnu vrednost akcija u trenutku kada su stečene.

"Zakon o porezu na imovinu, koji definiše porez na poklon i nasleđe, napravio je izuzetak, to jest oslobođenje i izuzimanje od plaćanja ovog poreza na udele u pravnom licu i hartije od vrednosti, tako da ukoliko dođe do nasleđivanje na ovo nema plaćanja poreza na nasleđe, nego će se eventulano plaćati porez tek kada se bude prodavao taj udeo ili akcije", potvrdio je Trbojević.