Sastanak OPEC+ prilika da se pokaže jedinstvo nakon izlaska UAE

Razgovori članica OPEC+, koji se održavaju ovog vikenda, pružaju priliku ovoj grupi zemalja proizvođača nafte da pokažu jedinstvo nakon istupanja dugogodišnje članice, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), iz te organizacije, koje je izazvalo šok.

Podgrupa OPEC+ države, koja sada ima jednog člana manje, odnosno ukupno sedam članica, a predvodi je Saudijska Arabija, postigla je preliminarni dogovor da se kvote za jun blago povećaju, uprkos izlasku UAE, rekao je jedan delegat uoči video-konferencije u nedelju.

Pošto su isporuke nafte iz Persijskog zaliva poremećene zbog rata u Iranu, planirano povećanje je zasad uglavnom simbolično. Ovaj sastanak nije značajan toliko zbog dogovora oko količina nafte koliko kao prilika za OPEC+ i njihove partnere da održe privid redovnog poslovanja.

Pre nego što su UAE objavile odluku o istupanju, delegati su očekivali blagi porast kvota za jun, u skladu sa povećanjima iz prethodna dva meseca. Ako potvrde povećanje od 188.000 barela dnevno, što je ista količina umanjena za udeo Abu Dabija, to bi značilo da njihovi planovi ostaju nepromenjeni uprkos raskolu.

Iznenadno istupanje UAE prošle nedelje, nakon skoro šest decenija članstva, označilo je kulminaciju višegodišnjih trvenja sa Saudijcima oko ambicije Abu Dabija da koristi svoje kapacitete za proizvodnju nafte neometano bez kvota OPEC+. Izlazak UAE predstavlja najveći udarac koji je do sada pogodio tu koaliciju i dodatno slabi njenu moć da utiče na globalno tržište nafte. Ta moć je već bila oslabljena zbog konkurencije, pre svega američkih proizvođača nafte iz škriljaca.

Cene nafte uglavnom nisu reagovale na ovaj potez, jer su trgovci i dalje usredsređeni na stanje u blokiranom Ormuskom moreuzu i poruke američkog predsednika Donalda Trumpa, kao i iranskog rukovodstva, u vezi sa napetim pregovorima o okončanju sukoba koji traje devet nedelja.

Cena fjučersa nafte tipa brent na zatvaranju u petak iznosila je blizu 108 dolara po barelu, što je blagi pad u odnosu na četvorogodišnji maksimum od preko 126 dolara dostignut ranije ove nedelje.

Sukob na Bliskom istoku je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju u istoriji, što je dovelo do vrtoglavog skoka cena sirove nafte i derivata poput dizela, benzina i mlaznog goriva. To je već dovelo do smanjenja potrošnje, a trgovci upozoravaju da će tražnja dodatno pasti kako se zalihe budu trošile, što povećava rizik od ekonomske recesije.

Za OPEC+ ključno pitanje sada jeste da li će još neke zemlje krenuti stopama UAE i napustiti grupu, ili će, kada se trenutna ograničenja u proizvodnji uklone, još manje poštovati dogovorene kvote.

Rusija i Kazahstan su saopštile da će ostati u okviru OPEC+, a potpredsedni, ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je da ne postoji neposredna opasnost od cenovnog rata, s obzirom na ograničenja koja nameće sukob u Iranu. Irak je takođe za to da ostane pod okriljem OPEC-a zasad, rekao je zamenik ministra nafte te zemlje u jednom intervjuu.

Vodeće članice grupe OPEC+  kratko su se ali žestoko borile za tržišni udeo početkom 2020. godine. I Kazahstan i Irak su inače ranije često kršili kvote OPEC+, posebno Kazahstana. 

Alžir ističe da ostaje posvećen organizaciji.

Posledice rata

Iako je rat SAD i Izraela protiv Irana bio povod za odluku UAE da istupe iz organizacije, izvori bliski vrhu te zemlje navode da taj potez takođe odražava političke razlike sa Saudijcima i drugim arapskim državama u vezi sa pitanjima kao što su rat u Jemenu i odnosi sa Izraelom.

Postojale su i razlike i u vezi sa energetskom tranzicijom, jer UAE žele da maksimalno iskoriste svoje naftne kapacitete pre nego što globalni prelazak na čiste izvore energije smanji potražnju za naftom.

Pre rata, osam zemalja OPEC+, uključujući UAE, postepeno je obnavljalo proizvodnju koja je bila obustavljena godinama ranije. Prošlog meseca ugovoreno je da se taj proces nastavi, uz povećanje od 206.000 barela dnevno za maj. Međutim, zatvaranje Ormuskog moreuza nateralo je izvoznike iz Persijskog zaliva da smanje proizvodnju za oko 10 miliona barela dnevno.

Istovremeno, mogućnosti Rusije da poveća proizvodnju su ograničene zbog pojačanih ukrajinskih napada na njenu naftnu infrastrukturu.

Proizvođači prošlog meseca nisu dali detaljno objašnjenje zašto su odlučili da nastave sa tom praksom, mada bi podizanje kvota moglo biti od pomoći jednom kada se moreuz ponovo otvori i izvoz nastavi.

Na nekoliko mesečnih sastanaka OPEC+ formalno je dogovorno da se ponovo pokrene oko polovina proizvodnje koja je obustavljena od 2023. Ipak, povećanja u praksi su bila manja od obećanih jer su se neke zemlje imale tehničke teškoće da povećaju proizvodnju, dok su druge nisu upuštale u to kako bi nadoknadile štetu zbog ranije prekomerne proizvodnje.