Prihodi od poreza frilensera u 2025. pali na 3,5 miliona evra

Država je u 2025. godini po osnovu poreza na prihode frilensera naplatila ukupno 415,37 miliona dinara ili 3,54 miliona evra, što predstavlja oštar pad u odnosu na prethodne dve godine, pokazuju podaci Poreske uprave dostavljeni Bloomberg Adriji.

Prema podacima iz podnetih poreskih prijava o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na prihode ostvarene kvartalno, od strane fizičkih lica kao poreskih obveznika, ukupno utvrđen iznos poreza za uplatu u 2025. iznosi 415.370.909 dinara.

Oštar pad u odnosu na 2024.

Ovaj iznos je značajno niži u poređenju sa prethodnim periodom. Naime, za prvih devet meseci 2024. godine država je od poreza na prihode frilensera naplatila 887 miliona dinara ili oko 7,6 miliona evra, što je već tada premašilo celu 2023. godinu, kada se u budžet po tom osnovu slilo oko 624,6 miliona dinara, odnosno 5,3 miliona evra.

To znači da je u 2025. naplaćeno manje nego u celoj 2023. godin i, ali i manje od polovine iznosa prikupljenog samo za devet meseci 2024. godine. Za sada nema zvaničnog objašnjenja za pad prihoda. Ostaje da se vidi da li je reč o manjem broju prijavljenih prihoda, promeni strukture zarada, prelasku na druge oblike poslovanja ili nekom drugom faktoru.

 

 

Đerđ Pap, potpredsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije, ne veruje da je došlo do toga da su frilenseri u većoj meri u 2025. godini osnivali preduzetničke firme.

"Teško je sigurno reći razlog manjeg broja podnetih prijava frilensera, kao i smanjene naplate poreza. Setimo se da je, kada se krenulo sa naplatom poreza na prihode frilensera, pominjano da ima čak oko 100.000 frilensera. A kada vidimo da ih je u 2024. bilo nešto više od 14.000 i to je jako malo", kaže Pap za Bloomberg Adriju.

 

Kako dodaje, u radu njegove firme za poresko savetovanje i računovodstvo uopšte se nije povećala tražnja za uslugama u vezi sa prijavama prihoda frilensera. "Sumnjam da je toliko ljudi otvorilo preduzetničke radnje. Pre bih rekao da frilenseri jednostavno ne prijavljuju prihode. A zašto je tako, ne može se sa sigurnošću reći. Nažalost, nema nikakve kontrole frilensera."

On ističe da bi u slučaju kontrole prihoda i broja frilensera sigurno bilo mnogo više prijavljenih.

"Ljudi kada ostete da nema kontrole, odustaju. Do sada niko nije kažnjen. Zato verujem da je nedostatak svakodnevne kontrole u velikoj meri doveo do toga da imamo pad naplate poreza na prihode frilensera", zaključuje Pap.

Više od 5.600 obveznika u 2025.

Prema evidenciji Poreske uprave, poresku prijavu u 2025. godini podnelo je 5.602 obveznika koji se u javnosti najčešće označavaju kao frilenseri.

Podsetimo, tokom 2023. i 2024. beležen je rast broja prijava. Za nepune dve godine, od početka 2023. do kraja septembra 2024. godine, podneto je više od 22.400 poreskih prijava, dok je za prvih devet meseci 2024. podneto gotovo 11.000 prijava – oko 20 odsto više nego u istom periodu 2023, kada ih je bilo 8.640.

Najveći broj prijava tradicionalno je stizao sa teritorije Beograda i Novog Sada, a frilenseri su u većini slučajeva birali drugi model oporezivanja, koji podrazumeva obaveznu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

 

 

Aleksandra Marković, poreski savetnik, naglašava da ne treba mešati "broj poreskih prijava" i "broj obveznika".

"Kod frilensera se prijave podnose kvartalno, pa 14.300 poreskih prijava u 2024. ne znači 14.300 različitih ljudi. Jedan obveznik može imati do četiri prijave godišnje. Zbog toga je logično da se u jednoj godini vidi veći broj prijava, a u drugoj manji broj obveznika i da ta dva podatka nisu direktno uporediva", kaže ona za Bloomberg Adriju.

Takođe, dodaje, u 2025. su povećani neoporezivi iznosi, tako da "isti nivo prihoda generiše manju poresku obavezu, što se odmah preliva na nižu naplatu na nivou sistema, posebno kod nižih i srednjih prihoda, gde pragovi imaju najviše uticaja".

S druge strane, Marković kaže i da je moguće da deo frilensera prelazi u druge režime poslovanja. "U praksi, kada saradnja postane stabilna i kontinuirana, deo ljudi pređe na preduzetnika ili d.o.o. ili na radni odnos jer im je to operativno jednostavnije ili dugoročno isplativije."

Depositphotos

 

Prema njenim rečima, u prvim godinama primene novog režima tipično postoji veći talas podnošenja i uplata. "Sledeće godine često donesu pad – ne zato što je sistem propao, već zato što se inicijalni talas istrošio i ulazi se u stabilniji, realniji nivo redovne naplate."

Aleksandra Marković ističe i da frilens prihodi, posebno u IT i kreativnim industrijama, znaju da variraju zbog pauze u radu, prekida ugovora, pada obima posla… "Kada je prihod niži ili sporadičan, smanjuje se i broj prijava sa realnom obavezom i iznos naplate. Takođe, deo ljudi podnosi prijave disciplinovanije kada postoji obaveza, a kada je obaveza niska ili nula, u praksi se dešava da preskoče ili kasne, što dodatno utiče na statistiku u toku godine."

Dva modela oporezivanja

U okviru sistema samooporezivanja, koji je na snazi od 1. januara 2023. nakon izmena Zakona o porezu na dohodak građana, frilenseri mogu da biraju između dva modela.

Kako je još tada propisano, prvi model namenjen je onima koji kvartalno zarađuju do 103.296 dinara i podrazumeva oslobađanje od poreza i doprinosa, osim zdravstvenog osiguranja u minimalnom iznosu od 5.497 dinara po kvartalu. Ukoliko prihod pređe taj prag, nastaje obaveza plaćanja poreza i doprinosa.

Drugi model predviđen je za frilensere sa učestalijim i višim primanjima. Neoporezivi deo iznosi 62.300 dinara kvartalno, a od bruto prihoda se odbija 34 odsto normiranih troškova. Minimalni kvartalni doprinos za PIO iznosi 28.903 dinara, uz obavezno zdravstveno osiguranje.

Ipak, od 1. februara 2025. neoporezivi iznos za prvi model samooporezivanja povećan je na 107.738 dinara, umesto 103.296. Za drugi model, koji se odnosi na manji iznos oporezivanja, lestvica je podignuta na 64.979 dinara.

 

 

Inače, novi režim naplate poreza uveden je nakon višegodišnjih pregovora predstavnika frilensera i Ministarstva finansija, posle protesta zbog retroaktivne naplate poreza.

Poseban režim za pomorce od ove godine

Prema navodima Poreske uprave, od 1. januara 2025. godine primenjuje se i član 84v Zakona o porezu na dohodak građana, kojim su precizno definisani prihodi pomoraca koji rade za strane nalogodavce na brodovima i drugim plovilima pod zastavom strane države.

Međutim, rok za podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca ostvarene u 2025. godini ističe tek 30. oktobra 2026. godine. To znači da podaci o broju pomoraca koji su ostvarili prihod u 2025. i iznosu naplaćenog poreza po tom osnovu još nisu dostupni.

Prema zakonu, porez na dohodak plaćaće samo pomorci koji su na brodu proveli manje od 174 dana tokom godine, i to po stopi od 10 odsto na oporezivu osnovicu. Iako je očekivano da će preciznije definisanje statusa pomoraca uticati na poreske prihode, za sada nije moguće utvrditi da li je nova regulativa imala bilo kakav efekat na ukupnu naplatu u 2025. godini.