Zašto Srbija još ne pokreće digitalni dinar

Većina država u svetu bavi se digitalnim valutama centralnih banaka (engl. Central Bank Digital Currency - CBDC) na ovaj ili onaj način, ali i dalje se na prste mogu prebrojati one koje su zaista uspele da ih razviju i integrišu u svoj monetarni sistem. To ne bi trebalo da čudi, ako se u vidu ima da kritike na račun CBDC-jeva idu od onih političkih, preko finansijskih do tehnoloških i bezbednosnih. Sve to, međutim, ne sprečava pojedine svetske zvaničnike da istrajavaju u svojim naporima za izdavanje ovih digitalnih valuta, dok se Srbiji, po svemu sudeći, ne žuri na ovom polju, mada nastavlja da motri šta rade drugi centralni bankari.

CBDC-jevi su zamišljeni kao elektronski ekvivalent gotovini koji je direktno dostupan građanima i kompanijama, a reguliše ga centralna banka. Ovo je bitna razlika u poređenju sa kriptovalutama, koje su suštinski pravljene kao alternativa tradicionalnom centralizovanom finansijskom sistemu, a koji po svojoj prirodi uključuje i CBDC. Mnogi će reći da je sam koncept CBDC-ja i nastao kao direktan defanzivni odgovor na rastući broj kripto-projekata, uključujući klasične kriptovalute poput bitcoina, stabilne kriptovalute koje su najčešće vezane za dolar i digitalne tokene, koji mogu imati širok spektar namena (finansiranje, autentifikaciju, promociju...).

Otkako je pomenuti bitcoin, kao izvorna kriptovaluta, zvanično pokrenut 2009, kripto-entuzijasti su fascinirani idejom o digitalnom novcu bez posrednika. Njegova vrednost se u prvim danima posmatrala više intelektualno, u smislu dokaza da je moguće stvoriti decentralizovanu valutu. Međutim, s godinama su investitori počeli da ga percipiraju kao alternativu akcijama, obveznicama, nekretninama i drugim klasama imovine, jačajući špekulativni potencijal bitcoina. Ovih dana svedočimo novim turbulencijama njegove cene, koja se po pravilu preliva i na ostatak kripto-tržišta.

Mada procene značajno variraju, svi su saglasni da se broj kriptovaluta koje trenutno postoje u svetu meri hiljadama, ali većina njih su propali projekti, pokrenuti bez unutrašnje vrednosti i održivog poslovnog modela, na čistoj želji za zaradom u periodima euforija na tržištu. 

U takvim okolnostima, centralne banke počele su da razmišljaju o sopstvenim digitalnim valutama koje bi bile sigurne, stabilne i regulisane, omogućavajući da sfera digitalnih finansija ostane pod njihovom kontrolom i da se tradicionalni finansijski sistem ne marginalizuje. Ipak, čini se da nekim centralnim bankarima više gori pod nogama nego drugima. Kako stoji Srbija?

NBS ne vidi veliku potrebu za digitalnim dinarom

Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije (NBS), ova institucija ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar), u skladu s propisom koji može doneti njen izvršni odbor. Ipak, na osnovu dosadašnjih izjava koje su stigle iz domaće centralne banke, jasno je da su šanse da ona tako nešto učini u skorijoj budućnosti male. Jedan od ključnih argumenata NBS je to što, za početak, ne postoji preka potreba za digitalnim dinarom.

"U ovom trenutku se obavljaju samo preliminarne analize u vezi sa uvođenjem digitalnog dinara u Republici Srbiji, jer ne postoji neophodnost njegovog uvođenja u kratkom roku budući da je u Republici Srbiji od oktobra 2018. godine u upotrebi sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, kojim je omogućeno izvršavanje transakcija 24/7/365, tj. u bilo koje doba dana tokom svakog dana u godini, i to skoro trenutno, odnosno u roku od svega nekoliko sekundi, što i jesu osnovne funkcionalnosti digitalnih valuta centralnih banaka u onom obliku koji se trenutno razmatra u državama koje imaju konkretne projekte o uvođenju ovih digitalnih valuta", naveli su iz centralne banke u pisanom odgovoru na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi.

Bloomberg

Kako su istakli, NBS pažljivo prati razvoj u oblasti CBDC-jeva na globalnom nivou - pre svega Evropske centralne banke (ECB) koja još uvek nije došla do finalne faze uvođenja digitalnog evra - i učestvuje u razmeni iskustava i diskusijama na tu temu sa drugim centralnim bankama.

Treba reći i da pomenute kriptovalute i digitalni tokeni (dve glavne vrste digitalne imovine koje prepoznaje domaća regulativa, s tim da Zakon o digitalnoj imovini ne govori o "kriptovalutama" nego "virtuelnim valutama") ne predstavljaju realnu pretnju ovdašnjem monetarnom sistemu.

Prema prošlogodišnjim podacima, kripto-menjačnica ECD (prva takva menjačnica u Srbiji, osnovana 2012; druga kripto-menjačnica u zemlji počela je sa radom 2023, dok treća koja je dobila potrebnu licencu regulatora još nije pokrenuta) ima oko 70.000 korisnika, a nezvanična je računica da je oko 300.000 ljudi u Srbiji imalo nekakvog dodira sa kriptovalutama. Koliko je među njima onih koji su aktivni korisnici teško je proceniti, ali je gotovo izvesno da je taj broj drastično niži. Trenutno nije moguće plaćati kriptom u trgovini na malo, a suosnivač pomenutog ECD-a Aleksandar Matanović ranije je rekao da je i potražnja za takvom vrstom plaćanja u maloprodaji dosta slaba, kako od strane trgovaca, tako i od strane potrošača.

Kada je reč o digitalnim tokenima, u zemlji je zasad tek sedam kompanija dobilo odobrenje za svoje bele papire (dokumenta slična prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, koja omogućavaju zainteresovanim investitorima da donesu informisane odluke o ulaganju u konkretan token). Većina ih služi za finansiranje firmi/projekata i nije predviđena za sekundardno trgovanje.

Prednosti i mane CBDC-ja

                      

Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za Bloomberg Adria TV da se u početku zaista smatralo da je tehnologija koja stoji iza kriptovaluta dovoljno bezbedna i da je verovatnoća manipulacije ili krađe same valute vrlo mala. Međutim, niz incidenata je ukazao na to da problemi postoje i da tehnologija ipak nije bezgrešna. To znači da onaj ko je kupio kriptovalutu može već sutra ostati bez te valute, a da ne postoji niko ko bi mu institucionalno pomogao da taj problem reši. To svakako utiče na interesovanje, kako velikih, tako i malih investitora, koji već na početku razmatraju da li će deo svog novca uložiti u ovu vrstu imovine. Zbog toga se kripto sve više doživljava kao svojevrsna igračka ili kazino, u smislu da su investitori prepušteni slučaju, jer prihvataju dodatne rizike i činjenicu da iza toga ne postoji institucionalna zaštita. "Ako govorimo o digitalnim valutama uopšte, važno je napraviti razliku između kriptovaluta i digitalnog novca centralnih banaka, što je potpuno druga stvar. Institucionalno gledano, kod kriptovaluta investitori su prepušteni riziku koji prihvataju, uključujući veoma težak i teško rešiv problem sigurnosti, odnosno bezbednosti ulaganja. To smanjuje interesovanje, a sa padom interesovanja dolazi i do manje tražnje, što svakako ima uticaj na kretanje cena u budućnosti." Kriptovalute, odnosno privatni investitori bukvalno su naterali i centralne banke i bankarski sektor da počnu ozbiljno da razmišljaju o uvođenju digitalnih valuta od strane samih centralnih banaka, sa svim njihovim prednostima i implikacijama. "Bez pojave kriptovaluta, verovatno danas ne bismo u toj meri govorili o digitalnim valutama centralnih banaka, niti o nekim drugim oblicima digitalnog novca. Kada je reč o digitalnom novcu centralnih banaka, tu postoje velike prednosti. Centralna banka bi mogla direktno da usmerava novčana sredstva ka korisnicima, u smislu da nekome kome je zaista potrebna subvencija, pomoć ili neka isplata, to može veoma brzo da reši, uz vrlo niske transakcione troškove, čak i bez nužnog oslanjanja na bankarski sektor. To su ključne prednosti uvođenja, odnosno implementacije digitalnih valuta centralnih banaka." Prema njegovim rečima postoje i nedostaci, pre svega u pogledu privatnosti, jer bi svaka transakcija bila poznata. Anonimnost kao pojam verovatno bi nestala, u zavisnosti od primenjenog rešenja. S jedne strane, postoje moguće prednosti koje se tiču monetarne i fiskalne politike, dok s druge strane postoji cena koja se plaća, a ona se svodi na gubitak privatnosti i anonimnosti u transakcijama. To je suprotno kriptovalutama, kod kojih i dalje postoji mogućnost određene anonimnosti, makar delimične, ukoliko se pravilno koriste.

  

Govoreći o CBDC-jevima, sagovornici Bloomberg Adrije iz centralne banke dodaju da se posebna pažnja poklanja analizi pitanja veće finansijske inkluzije, zaštite privatnosti i veće efikasnosti u odnosu na elektronsko i digitalno bankarstvo i elektronski novac - instrumente koji su već duži niz godina prisutni u finansijskom sektoru. "Osim pomenutog, aktuelno je i pitanje primene digitalnih valuta za unapređenje realizacije prekograničnih transakcija kroz razvoj infrastrukture za povezivanje rešenja različitih zemalja", kažu u NBS.

Kao osnovnu prednost CBDC-jeva (uključujući digitalni evro, ali i potencijalno digitalni dinar) u odnosu na postojeće bezgotovinske načine plaćanja izdvajaju mogućnost oflajn plaćanja, tako što se određeni novčani iznos prethodno deponuje u digitalni novčanik. Time se, kako objašnjavaju, "u određenoj meri obezbeđuje privatnost korisnika pri plaćanju, jer posrednici u plaćanju (banke i drugi ovlašćeni posrednici preko kojih se korisnicima distribuira digitalna valuta) nemaju podatke o svim transakcijama korisnika, a doprinosi se i povećanju finansijske inkluzije".

S druge strane, oflajn plaćanje je ograničeno na određeni iznos, kako bi se sprečilo prekomerno deponovanje novca u digitalne novčanike i očuvala finansijska stabilnost, tako da je za transakcije u većem iznosu potrebno povezivanje digitalnog novčanika s bankarskim računom. Ovo je značajno jer se u diskusijama o digitalnom evru dosad često moglo videti da se kao argument protiv uvođenja poteže scenario u kom bi došlo do masovnog povlačenja depozita iz komercijalnih banaka ako se uspostavi digitalni evro. Praktično se kao opšti stav nametnulo mišljenje da se evropske banke plaše digitalnog evra jer bi klijenti mogli prebaciti svoj novac u digitalne novčanike kojim rukovodi ECB.

Depositphotos

NBS pak podseća zašto do ovoga verovatno neće doći. "Držanje digitalnog evra u digitalnom novčaniku neće korisnicima davati pravo ni na kakvu kamatu. S tim u vezi, ne očekuje se da će uvođenje digitalnog evra dovesti do povlačenja depozita iz komercijalnih banaka, jer će banke i dalje biti posrednici između centralne banke i korisnika pri distribuciji digitalnog evra, a postojaće i ograničenja iznosa koji mogu da se drže u digitalnom novčaniku, jer je ideja da digitalni evro bude sredstvo plaćanja, a ne čuvar vrednosti."

U srpskoj centralnoj banci ocenjuju da ovakav način distribucije digitalnog evra utiče i na privatnost korisnika, koja će u određenoj meri biti omogućena u oflajn plaćanjima, dok će onlajn plaćanja (za veće iznose) biti slična plaćanju karticama.

Iz centralne banke nisu odgovorili na pitanja kako bi digitalni dinar uticao na monetarni i platni suverenitet Srbije, koliko bi se posledično promenila brzina i cena usluga plaćanja ili možda dobio efikasniji način državne kontrole naplate poreza i rada bankarskog sistema u celini, kao ni kakav je stav NBS po pitanju praćenja pojedinačnih transakcija kroz sistem digitalnog dinara.

ECB nastavlja promociju digitalnog evra

Za to vreme, ECB se jasno zalaže za uvođenje digitalnog evra, čiji cilj nije da zameni gotovinu, nego da deluje kao komplement - dodatna i bezbedna opcija za plaćanja, posebno u svetu gde jača digitalna potrošnja. "Trenutno ne postoji evropska digitalna platna opcija koja pokriva čitavu evrozonu, pri čemu 13 od 20 zemalja zavisi od međunarodnih kartičnih sistema za plaćanja karticama. Digitalni evro bi predstavljao evropsko elektronsko sredstvo plaćanja dostupno i prihvaćeno u svim zemljama evrozone", kaže se na sajtu ECB.

Predsednica ECB Christine Lagarde neretko ističe strateški smisao digitalnog evra. Prošle godine ocenila je da je digitalni evro više od finansijskog instrumenta - on je, prema njenim rečima, "simbol poverenja u naš zajednički put".

Bloomberg

Takođe je više puta isticala da bez pravnog okvira digitalni evro ne može da zaživi, pozivajući evropske zakonodavce da brzo uvedu potrebnu legislativu kako bi se projekat mogao pomeriti sa mrtve tačke. Govoreći pred poslanicima Evropskog parlamenta, Lagarde je čak jednom prilikom direktno povezala digitalni evro sa nezavisnošću Evrope, rekavši: "Plaćanja su kičma naše privrede i Evropa ne može sebi da priušti preveliku zavisnost od spoljašnjih pružalaca usluga".

Projekat je formalno počeo 2021. godine fazom proučavanja, a krajem prošle godine ECB je objavila ulazak u sveobuhvatniju fazu tehničkog razvoja i implementacije. Pilot-projekat bi mogao da počne već 2027. godine, a komercijalna implementacija i puna funkcija digitalnog evra očekuje se u 2029, ukoliko zakonodavni okvir Evropske unije (EU) bude usvojen do kraja 2026. Zvaničnici ne kriju da operativni apsekt uspostavljanja digitalnog evra nije samo tehnološko, već i pravno pitanje - treba uskladiti zaštitu privatnosti korisnika, interoperabilnost između zemalja, integraciju s postojećim bankama i platnim sistemima, sigurnosne standarde...

Šta rade SAD

Prema podacima američkog tink-tenka Atlantic Council, 137 država i monetarnih unija aktivno istražuje, pilotira ili razvija svoje CBDC projekte. Od toga, u samo tri zemlje su oni pokrenuti (Bahami, Jamajka i Nigerija), 49 ih je u pilot-fazi, a više od 20 neaktivno ili otkazano.

Slučaj Sjedinjenih Američkih Država (SAD) naročito je zanimljiv jer je u januaru prošle godine administracija Donalda Trumpa potpisala izvršnu naredbu o jačanju američkog liderstva u digitalnoj finansijskoj tehnologiji, koja je, kako podseća Atlantic Council, "uputila sve agencije da zaustave bilo kakav tekući rad na digitalnom dolaru ili CBDC-ju, čime su SAD postale jedina zemlja koja je zvanično zabranila CBDC".

Ogranak Federalnih rezervi (Fed) u Njujorku ostao je uključen u Project Agorá, koji istražuje kako tokenizacija može poboljšati međubankarska plaćanja preko granica, s tim da je američka centralna banka naglasila da taj projekat nije namenjen za korišćenje u maloprodaji, od strane običnih građana ili preduzeća.

Zaokret je došao nakon što su, tokom administracije Josepha Bidena, bivša ministarka finansija Janet Yellen i predsednik Feda Jerome Powell potvrdili interesovanje SAD za digitalni dolar. "Mislim da bi [digitalni dolar] mogao omogućiti brža, sigurnija i jeftinija plaćanja, što su po mom mišljenju važni ciljevi", pričala je Yellen, dok je Powell izjavio: "Pažljivo, veoma pažljivo razmatramo pitanje da li bi trebalo da izdamo digitalni dolar", napominje se u izveštaju tink-tenka.

Trumpova administracija, inače poznata po pro-kripto stavovima, istakla je da CBDC predstavlja potencijalnu pretnju po finansijsku privatnost građana i može omogućiti državi da prati sve transakcije, što bi narušilo slobodu. Umesto toga, zvanični dokument poziva na privatne kripto-inicijative i razvoj stabilnih kriptovaluta vezanih za dolar, u cilju promovisanja i zaštite suvereniteta američke fiat valute.