NBS očekivano zadržala kamatne stope

Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, saopšteno je u četvrtak. Posle više od godinu dana otkako nije menjala ključnu stopu, analitičari su i očekivali da će troškovi zaduživanja ostati isti posle sastanka centralnih bankara, uprkos značajnom padu inflacije u zemlji.

Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

Prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje, navodi se u zvaničnom saopštenju. "Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je u septembru znatno usporila, na 2,9 odsto, a zatim u oktobru na 2,8 odsto, u velikoj meri kao rezultat delovanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Republike Srbije, kojom su, počev od septembra, u periodu od šest meseci ograničene trgovinske marže na prehrambene proizvode i pojedine proizvode kućne hemije na 20 odsto."

Podsetimo, predviđalo se da će ključna stopa ovog meseca ostati na 5,75 odsto, prema anketi ekonomista koju je Bloomberg sproveo od 5. do 7. novembra. To znači da NBS drži taj nivo već 15. mesec zaredom. 

Sednica izvršnog odbora NBS je došla dan pošto je najnovija zvanična statistika pokazala da je inflacija u oktobru nastavila da pada, zabeleživši pomenutu vrednost od 2,8 odsto, što je bilo nešto manje od vrednosti koju su očekivali ekonomisti.

Prethodno je, kako je naglasio analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić, godišnja inflacija u septembru "pala naglo na 2,9 odsto, sa 4,7 odsto u avgustu, najpre kao posledica uvođenja mera zamrzavanja maloprodajnih marži". "Najveći doprinos tom padu došao je očekivano iz kategorije hrane i pića, gde su cene zabeležile pad od 4,5 odsto na mesečnom nivou. Uprkos usporavanju inflacijske dinamike, i dalje postoje značajne neizvesnosti vezane za buduće kretanje cena energije i prehrambenih proizvoda."

Septembarsko hlađenje potrošačkih cena na nivo ispod ciljane vrednosti od tri odsto, usledilo je, dakle, nakon što je srpska vlada usvojila uredbu o ograničenju trgovačkih marži od 1. septembra, u cilju smanjenja cena za više hiljada proizvoda u trgovinskim lancima u državi. Bazna inflacija je takođe usporila i u septembru je iznosila 3,9 odsto, uz usporavanje rasta cena i usluga i proizvoda unutar tog pokazatelja inflacije.

Prema tadašnjoj Bloombergovoj anketi, srednja projektovana vrednost za izveštaj o septembarskoj inflaciji bila je 4,5 odsto, što je bilo znatno više od očitane vrednosti. S druge strane, domaći stručnjaci su očekivali da će vladina uredba, koja je više puta menjana, doneti rezultate po pitanju sniženja cena, navodeći da je ova državna mera bolje postavljena nego prethodna dva puta, kada su se sprovodile akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena".

NBS očekuje da će inflacija ostati u granicama cilja, ali još nema naznaka za monetarno popuštanje

"Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja tokom perioda važenja Uredbe, kao i da će i u srednjem roku ostati u granicama cilja tri ± 1,5 odsto. Tome treba da doprinesu - najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, efekti dosadašnjeg slabljenja dolara prema evru, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje, dok će u suprotnom smeru delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine", naveli su iz centralne banke u saopštenju od četvrtka.

Paralelno sa pojeftinjenjima, "prosečne kamatne stope nastavljaju s padom", dodao je Lukačić.

Depositphotos

"Kamatne stope na nove dinarske kredite preduzećima pale su u septembru za 0,2 procentna poena, na nivo od 6,4 odsto. Kod građana, pad je bio još izraženiji, kamatne stope na dinarske kredite smanjene su za 0,5 procentnih poena, na 8,8 odsto. Istovremeno, nastavljen je i silazni trend kamatnih stopa na kredite u evrima i evroindeksirane kredite, što odražava visok nivo likvidnosti i dalje popuštanje finansijskih uslova u zemlji", pojasnio je on.

Međutim, prema Lukačićevim rečima, iako uslovi ukazuju na prostor za sniženje kamatne stope, postoje faktori koji bi mogli odložiti nastavak ciklusa monetarnog popuštanja.

"U oktobru su uvedene američke sankcije kompaniji NIS i neizvesno je kakav će to imati uticaj na cene energenata u četvrtom kvartalu. Osim toga, uticaj administrativnog zamrzavanja marži na maloprodajnom tržištu tek će se pokazati, a postoji opravdana bojazan da bi moglo doći do zatvaranja prodavnica", rekao je analitičar uoči objave odluke NBS. Kako je zaključio, s obzirom na navedene rizike i ograničenu predvidljivost spoljašnjih faktora, "najverovatniji ishod je zadržavanje kamatne stope na trenutnom nivou".

Podsetimo, iz same NBS su i tokom donošenja prethodne odluke o kamatama naglasili da je i dalje neophodna opreznost u vođenju monetarne politike zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako manja nego u prvoj polovini godine, i dalje izražena. "Geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju rizik za rast cena energenata. Iako se očekuje poboljšanje globalne poslovne klime u narednom periodu jer se režim carina stabilizovao, ostaje da se vidi kakve će biti konkretne posledice viših carina, imajući u vidu da je ove godine došlo i do povećanja trgovine u okviru priprema za njihovo stupanje na snagu."

Stručnjaci koje je anketirao Bloomberg vide da bi referentna kamatna stopa mogla ostati nepromenjena i na sledećem sastanku, zakazanom za 11. decembar. Prema njihovim predviđanjima, smanjenje troškova zaduživanja moglo bi da usledi početkom sledeće godine, pa se tako za januarski sastanak članova NBS očekuje da će doći do smanjenja ključne stope za 25 baznih poena.

Makroekonomsko okruženje

Izvršni odbor ističe da NBS podršku privrednom rastu pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, merama za povoljnije zaduživanje građana sa nižim primanjima, kao i mladih za kupovinu prve nepokretnosti. "Sve to je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva, koji je u septembru dostigao 12,8 odsto."

Izvršni odbor u obrazloženju svoje najnovije odluke ponavlja da je i dalje potreban oprez u vođenju monetarne politike, jer je situacija u međunarodnom okruženju još kompleksna i nestabilna.

"Više carine, rast protekcionizma i još uvek neizvesne trgovinske politike na globalnom nivou, kao i izražene geopolitičke tenzije nastavljaju da determinišu kretanja na svetskom robnom i finansijskom tržištu, koja su po tom osnovu volatilna. Pored toga, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu imati i direktne efekte na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije, posebno na proizvodnju nafte i osnovnih metala", navode.

Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, podsećaju da su Federalne rezerve (Fed), nakon septembra, snizile svoje osnovne kamatne stope za 25 baznih poena i u oktobru, a nastavak smanjenja kamatnih stopa se očekuje i u narednom periodu, pre svega kako bi se dala podrška tržištu rada. Evropska centralna banka (ECB) je i u oktobru zadržala svoje stope na nepromenjenom nivou i čini se da je proces ublažavanja monetarne politike gotovo završen, ocenjuju u NBS.

Bloomberg

"Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je dva odsto. Taj rast je bio vođen nastavkom povećanja proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i sektorima usluga, ali u manjoj meri nego što se očekivalo. Na sporiji rast odražava se smanjeno investiciono i potrošačko poverenje usled prolongirane globalne neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji, dok u suprotnom smeru deluje rast raspoloživog dohotka", pojašnjavaju centralni bankari.

Izvršni odbor će, kako dodaju, nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. "Istovremeno, prilikom donošenja odluka izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta."

Kako se dodaje u saopštenju, na sednici u četvrtak izvršni odbor je usvojio novembarski izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji 19. novembra, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.

O odluci centralne banke za Bloomberg Adria TV govorio je naučni savetnik Instituta društvenih nauka Ivan Nikolić. - Neko bi rekao da je očekivana odluka Narodne banke Srbije da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, već je tako više od godinu dana. Da li je to za vas bilo očekivano ili ste ipak očekivali da će ići u korekciju naniže? Vi već sugerišete da je bilo prostora za korekciju naniže, s obzirom da su neki rezultati bolji, pre svega inflacija u odnosu na ono čime smo ušli u ovu godinu ili kako smo poslovali do sredine godine, ali Narodna banka je uvek oprezna i uvek se odluke donose ne tri puta vagajući, već mnogo više i mnogo složenije. Na bazi konzervativnih pretpostavki i polazeći s tog aspekta, procena je da bi bilo dobro još uvek držati referentnu stopu na nivou od 5,75, s tim što je to ipak nominalna referentna stopa. Efektivna stopa, ona s kojom se odvijaju repo operacije znatno je niža, za 1,25%, tako da je, u tom pogledu, odluka svakako očekivana. Možemo da pričamo i o uredbi vezano za marže koje je dala nesumnjiv doprinos smanjenju inflacije. Sada se već polako stvaraju uslovi da možda i monetarna politika krene tim putem ili kolosekom popuštanja, ali svakako treba voditi računa da je Narodna banka dobrim delom vodila i ekspanzivniju monetarnu politiku u ovom periodu. Kratkoročno posmatrano, unazad nekoliko meseci, neki monetarni uslovi su znatno relaksirani i za zaduživanje građana, uključujući one sa ispodprosečnim primanjima, kao i za privredu. Kada posmatramo međugodišnji rast plasmana komercijalnih banaka i stanovništvu i privredi, taj rast je dvocifren, oko 12 posto, tako da i nema mesta kritici da je monetarna politika u ovom trenutku nešto ekstremno konzervativna i da ne dozvoljava prostor za širenje biznisa ili lakše poslovanje. - Videli smo da je inflacija u oktobru iznosila 2,8, u septembru 2,9, nakon 4,9 iz septembra, da li se može reći da je to hlađenje cena direktna posledica ograničenja marže? U najvećoj meri da. Tu apsolutno nije bilo dileme. Ministarstvo trgovine je insistiralo na finoj doradi te mere i pažljivom praćenju primene mere. Dakle, insistira se na disciplinovanom poštovanju toga. U ovom trenutku je nivo cena hrane već prihvatljiviji i uporediv je sa mnogim zemljama. Inflacija je sada niža i završićemo godinu blizu centralne projekcije Narodne banke, to je tri posto međugodišnje i ta međugodišnja inflacija je zaista uporediva čak i sa najrazvijenijim evropskim zemljama. - Da li očekujete da će ovakav nivo inflacije ostati kada se uredba ukine, s obzirom da je ograničena na šest meseci? Videćemo da li će uredba biti produžena, to joj sad neizvesno. Samo je bitno da se država postara da odradi ono što je najavila. Najavljen je set pratećih zakona, tri zakona koji bi trebalo sistemski da urede trgovinu i da dugoročno strukturno promene odnose između ponuđača, odnosno proizvođača, do krajnjih kupaca u trgovini na malo i veliko i svih u lancu vrednosti u trgovini, tako da bi nakon toga mogli da govorimo o potpuno promenjenom okviru koji je uporediv s razvijenim zemljama i koji bi trebalo da u dugom roku obezbedi u tom segmentu cene uporedive sa zemljama u Evropi. - Kažete da će ova godina najverovatnije biti završena sa inflacijom od tri odsto. To je centralni cilj Narodne banke Srbije. Sa koliko bi mogla biti završena godina kada je reč o visini referentne kamatne stope, odnosno da li će Narodna banka i dalje zadržati konzervativni pristup ili su ipak moguće korekcije? Pri kraju smo godine, tako da tu nema više nekih posebnih dilema, niti prostora za neke promene. U ovom trenutku, ako govorimo o kratkoročnoj perspektivi i rizicima, zaista je pitanje svih pitanja energetika, odnosno rešavanje problema koji imamo sa NIS-om, to je ostalo na neki način nedorečeno i u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom. Narodna banka isto prati taj razvoj događaja, odnosno rešavanje tog problema. Ukoliko se taj problem reši na adekvatan način, odnosno način na koji dočekujemo ove nedelje, onda nećemo imati problem u narednom periodu ni sa inflacijom niti sa mnogim drugim izazovima koji bi u suprotnom došli. Ceo intervju poslušajte na početku članka.

(Ažurirano videom i izjavama Ivana Nikolića u poslednjim pasusima.)