Hrvatska spremna da kupi NIS, rekao je hrvatski ministar privrede

Hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar rekao je da je Hrvatska spremna da kupi Naftnu industriju Srbije (NIS) ako bi to bilo rešenje, preneo je HRT. Izjava stiže posle devet meseci odlaganja američkih sankcija NIS-u, koji nije uspeo da dobije još jednu licencu kojom bi se puna primena mera ponovo odgodila. Paralelno s tim, Jadranskom naftovodu (Janaf), koji doprema naftu NIS-u, produžena je licenca da isporučuje naftu srpskoj firmi do 15. oktobra, ali je ta hrvatska kompanija saopštila da obustavlja saradnju sa NIS-om.

"Moje informacije kažu da smo prevezli sve što je bilo u Janafovim terminalima i cevovodu, što znači da nema više transporta nafte prema Srbiji", rekao je Šušnjar.

Govoreći o ulasku u vlasničku strukturu NIS-a, on je kazao da je njihova ruka ispružena i da su spremni za tu opciju, ukoliko je to rešenje. Istakao je i da bi tako bili obezbeđeni kontinuitet i poslovni interesi Janafa, koji su već 40 godina usko povezani s NIS-om "bez ikakvih pretenzija da se ovlada maloprodajnim tržištem u Srbiji".

"To bi olakšalo i nama i Srbiji", dodao je hrvatski ministar i dodao da se iz rafinerije u Pančevu opskrbljuje 20 odsto tržišta derivata u Bosni i Hercegovini (BiH). "Ovo je dodatni izazov i za BiH, a do kraja meseca očekujemo završetak modernizacije rafinerije u Rijeci, čime bi se povećali kapaciteti pa bismo na taj način mogli pomoći BiH, a delimično i Srbiji", dodao je Šušnjar, prenela je Beta, pozivajući se na Hrvatsku radio-televiziju (HRT).

On je odbacio ocene da razvoj događaja s NIS-om i sankcijama ugrožava poziciju Hrvatske u pregovorima s mađarskom naftnom kompanijom Mol o snabdevanju Mađarske i Slovačke dovoljnim količinama nafte. Ministar je rekao da je Hrvatska spremna da isporuči dovoljne količine nafte Mađarskoj, Slovačkoj i Srbiji kada to okolnosti i geopolitičke prilike dopuste.

Kako navodi analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić, Janaf je nisko zadužena kompanija i ima kapacitet prema aktuelnim pokazateljima sličnih kompanija za trenutno zaduženje za dodatnih 230 miliona evra, s obzirom na to da je sa svim obvezama trenutno dužan svega dvadesetak. "Uz 110 miliona evra na računima govorimo o okvirnom kapacitetu od 350 miliona evra raspoloživih za akviziciju."

NIS, dodaje ona, ima tržišnu valuaciju na kraju 2025. od svega 1,05 milijardi evra, a sa poslednjim trgovanjem u ovoj godini i cenom od 718 dinara po akciji tržišna kapitalizacija je svega 999,2 miliona evra.

NIS

"'Entreprise value' usled zaduženosti NIS-a je nešto viši, ali kada se vratimo na tržišne postavke i vrednujemo NIS preko regionalne naftne kompanije poput Mola sa šestomesečnim rezultatima (a koristeći računicu za 12 poslednjih meseci), dolazimo do tržišne vrednosti od 830,8 miliona evra za NIS, odnosno tada Gasprom Neftov udeo od 44,9 odsto košta svega 373 miliona evra", pojašnjava.

NIS je ovde vrednovan bez ikakve dodatne vrednosti, napominje Milić, jer je u ovom trenutku ne može postići. "Trguje se kao 'disstresset asset', ali bez obzira na nisku cenu pitanje je koju bi Janaf imao dodatnu vrednost i razlog za kupovinu, osim da pomogne NIS-u, odnosno Hrvatska Srbiji. Janafu NIS jeste važan klijent, ali vrlo lako i brzo bio mogao da bude zamenjen drugim klijentima u Mađarskoj i Slovačkoj, s kojima je Janaf počeo da pregovara", zaključuje ona.

Odnos NIS-a i Janafa

Janaf je u četvrtak saopštio da obustavlja saradnju sa NIS-om pošto, kako navodi, srpska kompanija nije dobila licencu potrebnu za nastavak izvršavanja ugovora o transportu sirove nafte, čime od 8. oktobra prestaje mogućnost dalje realizacije ugovorenih aktivnosti. "Janaf nastavlja da aktivno, u saradnji sa Vladom Republike Hrvatske i svojim američkim pravnim savetnicima, radi na mogućnostima pronalaženja rešenja u skladu sa važećim regulatornim okvirom", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Hrvatska kompanija ističe da je finansijski stabilna i spremna za tržišne izazove i da to potvrđuju sprovedeni stres testovi i analize. Uprava Janafa naglašava da poslovanje firme nije ugroženo i da će nastaviti s planovima diverzifikacije i širenja na nova tržišta.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, ugovor sa NIS-om jedan je od najvažnijih poslova za Janaf. Sklopljen je za period od 1. januara 2024. do 31. decembra 2026. godine i njime su rezervisani transportni kapaciteti za ukupno deset miliona tona sirove nafte. Gubitak ugovora predstavljao bi ozbiljan udarac prihodima Janafa, što objašnjava intenzivne napore koje kompanija i vlada ulažu u komunikaciji s američkim vlastima.

Sankcije NIS-u koštaće Hrvatsku 18 miliona evra, ako se zadrže do kraja ove godine, rekao je predsednik uprave Janafa Stjepan Adanić, preneo je HRT. "To je naš gubitak od 18 miliona evra do kraja godine, ako se sankcije održe. Mi se ipak nadamo da će pre kraja godine NIS sa Amerikancima i Rusima naći neko rešenje." 

Međutim, prema Šušnjarevim rečima od četvrtka, neće biti gubitaka za Janaf. "To je nešto što se neće odraditi. To je, recimo, izmakla dobit. Nemamo priliku da odradimo taj posao. Međutim, Janaf kontinuirano radi na diverzifikaciji svog poslovanja, tako da ćemo to pokušati da nadoknadimo na drugim stranama."

Član uprave ovog hrvatskog preduzeća Vladislav Veselica prethodno je potvrdio da nema zvaničnih informacija o tome da li je NIS dobio licencu kojom se odlažu američke sankcije, ali da ne veruje da jedna zemlja dugoročno može da ostane bez rafinerije.

Depositphotos

"Moje privatno mišljenje je da dugoročno ne može jedna zemlja ostati bez rafinerije, ne verujem da će doći do takvog scenarija kao pre 25 godina", kazao je on i dodao da će biti jako teško nadoknaditi gubitak ako stane posao sa srpskom kompanijom.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković kazao je da veruje da će pitanje vlasništva u NIS-u uskoro biti rešeno, ali nije otkrio na koji način.

NIS: Ima zaliha, ne paničite

Direktorka odeljenja za maloprodaju u NIS-u Bojana Radojević izjavila je u četvrtak da je kompanija spremno dočekala američke sankcije, da je obezbeđeno dovoljno zaliha naftnih derivata i sirove nafte i dodala da nema razloga za paniku niti stvaranje redova na pumpama.

"Naše benzinske stanice su optimalno snabdevene svim vrstama naftnih derivata, znači imamo dovoljne količine zaliha, a kompanija se ujedno potrudila i da obezbedi dovoljne količine sirove nafte, što nam je izuzetno važno za dalju proizvodnju", rekla je Radojević za Tanjug.

 

Kompanija nije precizirala kolike su tačno zalihe, a ranije procene stručnjaka pokazale su da bi one bile dovoljne za nekoliko meseci.

Air Serbia je značajan klijent NIS-a i moglo bi da bude dovedeno u pitanje snabdevanje aviona kerozinom. Prema pisanju portala "Magazin Biznis", kompanija Flystar Flight Support, podružnica matične kompanije Menzies iz Velike Britanije koja pruža usluge zemaljskog opsluživanja na Aerodromu "Nikola Tesla" u Srbiji, dobila je 4. septembra 2025. godine od srpske Agencije za energetiku licencu za skladištenje nafte i derivata nafte za sledećih deset godina. 

Sprema li se NIS za prodaju

Poslednji podaci o zalihama NIS-a takođe su dali nagoveštaj da se razmišlja upravo u smeru prodaje. Prema pisanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), koji objavljuju Privredna komora Srbije (PKS) i Ekonomski institut, zalihe u proizvodnji koksa i derivata nafte su poslednjih meseci osetno niže u odnosu na uporedivi period i prethodne tri godine. "Ovakva 'strateška optimizacija zaliha' u nekoj kompaniji koja je predmet primorane akvizicije se, po pravilu, sprovodi neposredno pred prodaju", objasnili su autori MAT-a.

Sem Mola, poznavaoci prilika u obzir su uzeli i kineske firme koje bi zbog odnosa Pekinga i Moskve možda mogle da preuzmu ruski udeo.

Naravno, razmatralo se i državno preuzimanje, uključujući opciju "buyback", koja podrazumeva da Republika Srbija otkupi ruske akcije u kompaniji i da se napravi dogovor da ruski partner stekne pravo da ponovo otkupi akcije kad se stvore međunarodne okolnosti za to.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak je potvrdio i da je ruska strana predložila da deo NIS-a bude zapravo dat američkoj strani, odnosno da deo akcija bude prodat Amerikancima i da NIS kupuje deo američke nafte kao kompromisno rešenje sa SAD koje bi išlo preko Janafa. "Ali je pitanje hoće li Amerikanci to da prihvate", kazao je Vučić tada, a pozitivan odgovor do sada nije stigao.

Mol i Janaf ugovaraju saradnju

U priču o sankcijama NIS-u ove godine upleo se i pomenuti Mol, s kojom Janaf inače posluje već više od decenije i ove nedelje su održani pregovori predstavnika Mola i Janafa oko ugovora o isporukama sirove nafte putem cevovoda hrvatske firme prema rafinerijama Mola u Mađarskoj i Slovačkoj. Cena transporta nafte bila je poslednjih nedelja tema rasprava između Zagreba i Budimpešte, dok uprava Janafa traži rešenja kojim bi povećala svoj transport za Molove rafinerije i postala dominantan partner mađarske grupacije.

"Zatražili smo od hrvatske kompanije koja nam pruža usluge transporta nafte da sprovede odgovarajuće testove kako bi pokazala da je sposobna da svakodnevno tokom cele godine prevozi dovoljne količine sirove nafte kroz Janaf", naveo je Mol u saopštenju povodom započetih pregovora. Sledeći sastanak u Zagrebu s predstavnicima Mola ugovoren je za kraj oktobra.

Depositphotos

U međuvremenu, od rukovodstva Mola, ali i političkog vrha Mađarske, dosad je u više navrata stizala poruka da je njihova kompanija spremna za povećanje izvoza nafte i proizvoda od nafte prema Srbiji, ali povećan izvoz Mola ne može trajno da reši problem sankcionisanog srpskog preduzeća. Ranije ove godine razmatralo se i da li bi Mol mogao da otkupi deo akcija NIS-a.

O prodaji spornog ruskog vlasničkog udela u javnosti se govori već mesecima, ali zvaničnih potvrda nije bilo. Povoda za spekulacije podgrejale su prvenstveno promene u vlasničkoj strukturi NIS-a.

Prvo je sankcionisani Gazprom Neft (koji je ranije imao 50 odsto udela u NIS-u) preneo svojih 5,15 odsto na Gazprom (koji nije direktno pogođen američkim sankcijama koje ciljaju ruski energetski sektor i koji je do tog momenta držao 6,15 odsto u NIS-u). Tako je matična kompanija došla do 11,3 odsto vlasništva, a ta izmena tada se tumačila kao način da Gazprom Neft izgubi većinsku kontrolu, dok firme vlasnice istovremeno pokušavaju da dobiju izuzeće od sankcija ili da se formalno umilostive američkoj strani. A onda je nedavno Gazpromova firma Intelligence preuzela od Gazproma pomenutih 11,3 odsto akcija u NIS-u, pri čemu je matični koncern zadržao samo jednu deonicu.

Logističke prepreke za transport

Ono što je neizvesno jeste i da li će države koje su članice Evropske unije (EU) pristati da transportuju naftu za Srbiju ukoliko sankcije stupe na snagu. Država ima i logističke probleme jer nema dovoljno transportnih kapaciteta za velike količine naftnih derivata koje bi morale da se uvezu.

Depositphotos

Predsednik upravnog odbora i jedan od većinskih vlasnika AD Nafta Nebojša Atanacković rekao je da, iako se Mol nudio da pomogne, kapacitet skladišta nije dovoljan da bi dugoročno podmirio i srpsko i mađarsko tržište. "NIS je bio i izvoznik derivata i poseduje benzinske stanice mimo Srbije, i to u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini. Sada je kompanija došla u situaciju da ona tržišta koje je delimično snabdevala moraju da snabdevaju nju", kazao je on.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za energetiku Miloš Banjac ocenio je da bi najjeftinija opcija u tom slučaju bila da se za uvoz naftnih derivata koristi železnički transport. "Ali je pitanje koliko je naša infrastruktura spremna za to, sledeća opcija je transport cisternama, što će biti skuplje."

(Ažurirano izjavama hrvatskog ministra privrede i Janafa kroz tekst.)