Najsušniji jun u pola veka doveo do vrtoglavog poskupljenja voća u Srbiji

Rastu međugodišnje inflacije u Srbiji najviše je doprinelo voće, a prednjače trešnje, koje su poskupele za 205 odsto, breskve za 87 odsto, kajsije za 70 odsto, kao i jabuke s cenom većom za 51 odsto, i maline, skuplje za 50 odsto.

Ove podatke izneo je generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije (NBS) Savo Jakovljević na nedavnoj prezentaciji Izveštaja o inflaciji NBS. Kako je naglasio, trenutno cene voća i povrća daju najveći doprinos inflaciji koja je u julu u odnosu na isti period 2024. dostigla 4,9 odsto.

 

"U prvoj polovini godine je rast cena voća iznosio 28 odsto, što je dvostruko više od petogodišnjeg proseka. Bitno je istaći da su takva kretanja zabeležena i u zemljama iz kojih uvozimo voće kada je kod nas slabiji rod, u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori", naveo je Jakovljević.

On je rekao da je NBS u osvrtu na uticaj nepovoljnih vremenskih prilika na ponudu i cene voća analizirala kretanje cena 17 voćarskih i 19 povrtarskih kultura. "Ono što kod voća može da se kaže jeste da za 17 povrtarskih kultura koje smo posmatrali i čije smo cene analizirali u prethodnih osam godina, u junu 2025. cene su kod svih 17 kultura bile najveće za ceo taj period."

Jakovljević kaže da je voće i povrće doprinelo ukupnoj inflaciji sa čak 1,2 procentna poena, što je "praktično četvrtina junske inflacije koju smo analizirali u ovom osvrtu NBS".

Najsušniji jun u pola veka

U tom izveštaju NBS je navela da su se ove godine nepovoljni vremenski uslovi manifestovali u vidu mraza u periodu vegetativnog razvoja i ekstremno sušnog početka leta, praćenog visokim temperaturama. "Najpre, u martu je period toplijeg vremena od uobičajenog uslovio ranije cvetanje pojedinih sorti voća (trešnje, kajsije, šljive i breskve), da bi krajem meseca i tokom aprila usledili mrazevi, koji su se nepovoljno odrazili na voćarske kulture."

 

Nakon toga, navodi se u osvrtu NBS, jun je obeležilo vrlo toplo i suvo vreme sa izuzetno malo padavina. Oni napominju da je jun inače mesec s najvećom količinom padavina, a ove godine skoro i da nije bilo kiše, "što ga čini najsušnijim junom u poslednjih 55 godina".

Kod prinosa najzastupljenijih voćarskih kultura (šljive, jabuke, višnje i maline) beleži se pad, što utiče na manju ponudu na tržištu i sledstveno pritisak na veće cene. "Upravo se u padu prinosa, pored uticaja ostalih faktora, može uočiti negativno dejstvo klimatskih promena na cene voća."

 

U analizi NBS ističe se da prve procene ukazuju na znatan pad kod proizvodnje malina u odnosu na prošlogodišnju (–12,2 odsto) i višanja (–42,3 odsto), pa je procenjeno da će prinosi u ukupnom voćarstvu ove godine biti niži nego prošle godine.

"U prvom polugodištu ove godine cene voća su porasle za 28 odsto, uz doprinos ukupnoj inflaciji od 0,7 procentnih poena. Taj rast je dvostruko veći od petogodišnjeg proseka za isti period, u čiji obračun ulazi i 2020. godina, koja je, što se tiče kretanja cena voća, neuobičajena s obzirom na tadašnju epidemiju virusa korona."

Centralna banka navodi da je u ovogodišnjoj dinamici rast cena voća ubrzao, posebno tokom drugog tromesečja, zabeleživši tromesečni rast od 25 odsto, čime je opredelio gotovo polovinu ostvarene inflacije u tom periodu i ključno doprineo (sa 0,5 procentnih poena) da međugodišnja inflacija u junu bude iznad inflacije zabeležene u martu.

"Pored voća čiji novi rod sezonski stiže na tržište tokom drugog tromesečja (trešnje, jagode, breskve, kajsije i maline) i koje u tim mesecima uobičajeno beleže izuzetno visoke mesečne stope rasta, u junu je visok rast cena zabeležen i kod jabuka (51 odsto), limuna (39 odsto) i pomorandži (31 odsto). Time su cene voća u junu doprinele mesečnoj inflaciji sa oko 0,3 procentna poena."

 

Prevencija je ključna

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin takođe ističe da je ovo poskupljenje voća bitno uticalo na ukupni procenat rasta cene hrane u Srbiji.

"Imali smo ozbiljne probleme sa voćem što se tiče prinosa i to se videlo na pijačnim tezgama. Krenulo je najpre od trešanja, koje su se među prvima našle na tezgama, a te rane trešnje imale su problem sa mrazem, zatim kajsije, pa šljive i maline… Čim imate pobačaj proizvodnje iz domaćih resursa, vi ste oslonjeni na uvoz. A tu onda uvoznički lobi određuje pravila", kaže Galetin za Bloomberg Adriju.

On ističe da bi dosta toga moglo da se uradi na zaštiti od klimatskih promena.

"Sve što utiče na to da prejudiciramo te klimatske ekstreme je značajno. U voćarskoj proizvodnji to su protivgradne mreže, koje ne samo da štite od grada, već i od žege i visokih temperatura. Druga stvar su, na primer, antifrost sistemi u koje treba ulagati jer svake godine imamo problem sa aprilskim, kasnim, mrazevima koji unište rod, pogotovo trešnju i kajsiju", navodi Galetin.

Bloomberg

 

 

Takođe, prema njegovim rečima, značajno je i održavanje i ulaganje u zalivne sisteme, kao i u plasteničku proizvodnju i staklenike. "Na taj način treba da se borimo sa klimatskim promenama, da ne dolazimo u situaciju da neke prehrambene proizvode ili voćarske kulture moramo da uvozimo ili da ih nemamo dovoljno na tržištu."

On naglašava da ipak mali poljoprivredni proizvođači, upravo zbog prethodnih sušnih sezona, kubure sa cenom proizvodnje. "Oni su sposobni jedino da obnove novu proizvodnju, a nemaju ni dinara viška za investicije. Teško dolaze i do povoljnih kredita jer nemaju kreditnu istoriju kao veliki proizvođači. Tu je pomoć države jedino rešenje, u vidu subvencija, grantova i povoljnih zajmova."

Kako navodi, trebalo bi osposobiti kanalsku mrežu jer je kanal Dunav-Tisa-Dunav potpuno zapušten, a trebalo je da on, po projektu, navodnjava oko 500.000 hektara zemljišta. "Trenutno se iz njega navodnjava samo 30.000 hektara, što je manje i od 10 odsto."

Pad prinosa i u Evropi

NBS u analizi uticaja klimatskih promena navodi da se i Evropa suočava sa padom prinosa. Tako izveštaji Evropske komisije o stanju na tržištima pojedinih vrsta voća (jabuke, citrusi i breskve) pokazuju da je procenjena proizvodnja jabuka u EU za 2024. bila niža za 10 odsto u odnosu na 2023.

"Taj pad je u Poljskoj, kao najvećem evropskom proizvođaču, bio još izraženiji i iznosio je 20 odsto, što se odražava na nizak nivo zaliha tog voća do dolaska novog roda i predstavlja pritisak na cene", navodi NBS.

Takođe, procenjena prošlogodišnja proizvodnja limuna takođe je manja u odnosu na 2023. Pored toga, Turska se, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika limuna i zemlja iz koje Srbija uvozi najviše limuna, ovog proleća suočavala sa velikom štetom po novi rod usled nepovoljnih vremenskih prilika, pa je početkom aprila Ministarstvo trgovine čak donelo odluku o privremenoj zabrani izvoza limuna.

Depositphotos

 

"Takva kretanja na strani ponude uticala su na cene na evropskom tržištu. Aktuelne veleprodajne cene u Evropi u odnosu na uporedivi period prošle godine veće su za oko 15 odsto kod jabuka, bresaka i limuna, a za oko 30 odsto kod pomorandži, što u našem slučaju uvoz čini skupljim i moglo bi objasniti visoke stope rasta cena južnog voća koje su beležene tokom drugog tromesečja."

Centralna banka navodi da je rast cena voća veći od 20 odsto, osim u Srbiji, zabeležen i u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, što ukazuje na regionalni karakter nepovoljnih vremenskih prilika i smanjenu ponudu voća i mogućnost supstitucije uvozom u celom regionu.

"Veće cene voća pod uticajem smanjene ponude i u ostatku ove godine uticaće i na ukupnu inflaciju, ali bi taj uticaj trebalo da postepeno slabi, s obzirom i na relativno visoku bazu jer je i u prošloj godini bila suša. Po ovom osnovu doprinos cena voća ukupnoj inflaciji smanjiće se sa oko 0,75 procentnih poena u junu na 0,4 p. p. krajem godine."

I NBS ukazuje na neophodne mere i aktivnosti koje se direktno odnose na voćarsku proizvodnju, a podrazumevaju povećanje ukupnog kapaciteta i efikasnosti navodnjavanja, odbranu zasada od mraza u vegetaciji, oluja i grada, kao i od visokih temperatura, a u procesu planiranja zasada – eventualni izbor otpornijih sorti i lokacija s nižim rizikom.

"Pomenute mere bi ublažile negativne posledice klimatskih promena na voćarsku proizvodnju i volatilnost cena voća, pri čemu njihovo sprovođenje i efektuiranje iziskuje duži period, kao i planski i organizovan pristup države, proizvođača i drugih učesnika u lancu proizvodnje i snabdevanja", zaključuje se u analizi NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar