Pčela sve manje - preti nam poskupljenje i nestašica meda

Srbija je tokom poslednjih meseci suočena s ozbiljnim gubicima pčela. U više delova zemlje, pčelari prijavljuju masovni pomor pčelinjih zajednica, čiji su uzroci uglavnom povezani sa sušom i neregulisanom upotrebom pesticida. Zbog toga nam preti nestašica meda, a njegova cena već je izuzetno visoka.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, navodi da je u Srbiji uginulo više od 50 odsto pčelinjih zajednica. Objašnjava da to nije samo slučaj u Srbiji, uginuća se kreću od 50 do 90 odsto i u širem okruženju, do juga Rusije i Nemačke.

"Uginuća pčela tokom ove zime imaju više uzroka koji su sinergetski delovali i doveli do ovakve katastrofe u Srbiji. Najvažniji uzrok od koga je sve počelo bila je jaka suša sa ekstremnim temperaturama prošlog leta, u vreme odgajanja zimskih pčela, kada polena nije bilo dovoljno iz prirode, zimske pčele nisu odgajene zbog toga na odgovarajući način jer su imale deficitarnu ishranu, te su živele kraće i počele da umiru već i u novembru na mnogim pčelinjacima", objašnjava Živadinović, i dodaje da su pčele zbog loše ishrane bile pogođene bolestima kao što su nozemoza i varoza.

Izveštaji sa terena pokazuju da su najpogođenija područja Vojvodine, Pomoravlja, kao i jug Srbije. Podaci pokazju da je u Topličkom i Jablaničkom okrugu u martu i prvoj polovini aprila uginulo 30 odsto pčela, dok je na primer u Moravičkom okrugu taj procenat bio čak 86 odsto.

U Srbiji uginulo više od 50 odsto pčelinjih zajednica/Depositphotos

Kilogram meda košta i do 1.500 dinara

Pomor pčela već ima opipljive efekte na tržište meda u Srbiji. Zbog značajnog pada prinosa, domaći med postaje ređa roba, što za sobom povlači i rast cena. U zavisnosti od vrste meda njegova cena se kreće između 1.000 i 1.500 dinara za kilogram. Najskuplji med je medljikovac. To je specifičan tip meda koji se ne dobija iz nektara cveća, već iz medne rose (medljike), slatke, lepljive supstance koju luče biljne vaši i drugi insekti dok se hrane biljnim sokovima.

"Čim je upola manje pčela, normalno je da će biti i upola manje meda. Pored toga, bagrem je uglavnom izmrzao i biće ga u simboličnim količinama. Šta će biti sa narednim pašama teško je sada reći, nadamo se najboljem, a spremni smo i na najgore, jer klimatske promene čine svoje. Cena meda je već u nekim krajevima otišla na 1.500 dinara za kilogram", kaže Živadinović.

Pčele nisu važne samo za proizvodnju meda. Oko 80 odsto biljnih vrsta na svetu zavisi od oprašivanja, a više od 70 poljoprivrednih kultura koje se koriste u ljudskoj ishrani direktno su zavisne od pčela. Prema podacima iz Popisa poljoprivrede za 2023. godinu, u Srbiji postoje 1.261.323 košnice, a 29.667 gazdinstava se bavi pčelarstvom. Godišnje se u zemlji proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda.

S obzirom na to da Srbija izvozi med, posebno bagremov i livadski, očekuje se da će se zbog nestašice nastaviti pad izvoznog kapaciteta. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan izvoz meda 2023. godine iznosio je 1.500 tona, što je za 12 odsto manje nego 2022. Trend pada izvoza može se uočiti i u dostupnim podacima za prvi kvartal 2024. godine. Tada je izvezeno 425 tona meda, što predstavlja pad od 19  odsto u odnosu na prvi kvartal 2023. godine. Srbija med najviše izvozi u Norvešku, Italiju i Crnu Goru.

Statistika Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), pokazuje da je udeo Srbije u globalnoj proizvodnji meda tokom 2023. godine iznosio 0,86 odsto i država se nalazila na 23. mestu.

Subvencije za pčelare

Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je i ove godine javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2025. godinu. Pčelari dobijaju subvencije u visini od 1.000 dinara po košnici pčela, ali da li će to biti dovoljno da se pokriju gubici koje su pretrpeli.

Med dostigao cenu i do 1.500 dinara za kilogram/Depositphotos

"Zatražili smo od ministra dodatnu podršku, ali nam je rekao da za ovu godinu neće biti dovoljno sredstava za takvu podršku koja je realno pčelarima potrebna odmah, ali da će se truditi da poveća subvenciju za iduću godinu. Ovih dana Evropska unija je, zbog ugroženosti pčela, uvela na zahtev Evropskog pčelarskog saveza čiji smo i mi članovi, subvenciju po košnici na ime oprašivanja. Eto predloga i našem Ministarstvu da iduće godine onda duplira subvenciju sa 1.000 na 2.000 dinara po košnici i tako pomogne očuvanju pčelinjeg fonda koji je sve ugroženiji zbog klimatskih promena, a toliko je neophodan za održavanje prinosa u poljoprivredi usled oprašivanja pčelama", kaže predsednik SPOS-a.

Živadinović upozorava da pčele danas, zbog parazita varoe, ne mogu opstati bez čoveka. Ukoliko pčelari izgube interes da gaje pčele, parazit varoa će pobiti sve pčele za maksimalno godinu i po dana, i planeta će ostati bez trećine hrane jer neće imati ko da oprašuje.