Stale cene stanova u novogradnji u Beogradu

Tržište nepokretnosti u Srbiji ponovo beleži rast. Stanovi su i dalje ključni pokretač prometa, a Beograd najvrednije tržište. Najveći rast aktivnosti, u poređenju s 2023. godinom, kako po broju ugovora, tako i po vrednosti – zabeležili su Niš, Kragujevac i Novi Sad.

Ukupan promet tokom 2024. godine na tržištu nepokretnosti iznosio je 7,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 15 odsto u odnosu na 2023. godinu. Gotovo polovina tog iznosa ostvarena je u Beogradu, koji sa 3,53 milijarde evra ostaje ubedljivo najvrednije tržište u zemlji.

 

 

Pored vrednosti prometa, povećan je i broj kupoprodajnih ugovora. U godini za nama sklopljeno je 126.787 ugovora. Najviše se trgovalo u decembru, a najmanje, tradicionalno, u januaru. Najveći zamah zabeležen je u segmentu stanovanja. Broj ugovora o kupoprodaji stanova porastao je za 12,8 odsto, dok je vrednost tržišta u ovom segmentu porasla čak za 21,1 odsto.

Stanovi nose tržište

Stanovi su, tradicionalno, najveći generator ukupnog prometa. U 2024. godini investirano je 4,1 milijarda evra u stanove, što čini 55,6 odsto ukupne vrednosti. Od toga se više od polovine – 2,23 milijarde evra – odnosi se na Beograd, koji je šampion i u prometu garažnog prostora sa 463 miliona evra.

Ipak, najveći relativni rast aktivnosti beleže drugi veći gradovi. U Nišu je broj ugovora o kupoprodaji stanova skočio za 48 odsto, dok je vrednost tržišta više nego udvostručena – rast od 97 odsto. Kragujevac je takođe zabeležio snažan rast – broj ugovora veći je za 40 odsto, a vrednost tržišta za 87 odsto. U Novom Sadu broj ugovora je porastao za 30 odsto, a vrednost za 53 odsto.

U Beogradu su ovi pokazatelji skromniji – rast broja ugovora iznosi osam odsto, a vrednosti tržišta devet odsto.

 

 

Cene rastu, ali umereno

Uprkos intenzivnijoj aktivnosti, podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da su cene stanova nastavile da rastu, ali znatno umerenijim tempom, pet odsto godišnje. Najveći skokovi su zabeleženi u manjim gradovima. Novogradnja je rasla sporije nego starogradnja.

Prosečna cena stana u starogradnji na nivou Srbije iznosila je 1.675 evra po kvadratu, što predstavlja rast od 14 odsto u odnosu na 2023. godinu. Kada je reč o novogradnji, prosečna cena dostigla je 1.750 evra po kvadratu, što je tek tri odsto više nego godinu ranije.

Najmanji rast cena zabeležila je novogradnja u Beogradu – samo jedan odsto u odnosu na 2023. Najveći rast cena ostvaren je u Užicu – novogradnja je poskupela za 52 odsto, dok je kod stanogradnje zabeležen rast od 17 odsto.

 

 

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u 2024. godini prodat je u naselju Beograd na vodi, na Savskom vencu, po ceni od 11.811 evra po kvadratnom metru. Reč je o stanu u novogradnji. Najskuplji stan po ukupnoj ceni prodat je takođe u Beogradu na vodi – koštao je 2.575.000 evra, imao je površinu od 342 kvadrata.

Cena garaže kao manji stan 

U Srbiji je prošle godine sklopljeno ukupno 15.538 ugovora o prodaji garažnih prostora. Najčešće su garažna mesta prodavana zajedno sa stanovima. Cena garažnih mesta na teritoriji Srbije značajno varira – od najniže cene od 425 evra u Nišu (opština Medijana) do rekordnih 73.000 evra na Vračaru u Beogradu, koji je šampion i u prometu garažnog prostora sa 463 miliona evra. 

Vojvodina vodi u prometu kuća, Beograd u poslovnom prostoru

Kuće su drugi po veličini segment tržišta sa udelom od 8,1 odsto (601,3 miliona evra). Vojvodina prednjači u prometu kuća sa 233 miliona evra, kao i u prometu vikendica sa 12 miliona evra, dok je u Beogradu promet kuća iznosio 174 miliona evra. Beograd, s druge strane, ubedljivo vodi u prometu poslovnih objekata (76,6 miliona evra), što je dvostruko više u odnosu na drugoplasiranu Vojvodinu.

Facebook

Ipak, poslovni prostor na nivou države beleži pad – broj transakcija manji je za četiri odsto, a vrednost prometa za 7,4 odsto.

Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a, ovakva kretanja na tržištu ne ocenjuje kao negativna.

"Prodaja poslovnog prostora u poslednjih nekoliko godina zabeležila je visoke iznose i veliki broj kupoprodajnih ugovora. Donekle je logično da tolika količina novca na tržištu smanji ponudu poslovnog prostora, jer je veliki broj atraktivnih lokacija prometovan u tim godinama, ali i tražnju, jer je veliki broj kupaca zadovoljio svoju potrebu", rekao je krajem prošle godine Radivojević za Bloomberg Adriju.

Promet kuća i vikendica ostao je isti kao 2023. godine. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.000.000 evra.

Građevinsko zemljište u Beogradu

Tržište zemljišta ostvarilo je promet od 916 miliona evra. Beograd i Vojvodina prednjače, sa po nešto više od 330 miliona evra. U Beogradu dominira građevinsko zemljište (280 miliona)

Ipak, broj ugovora građevinskog zemljištu pao za tri odsto, ali je ukupna vrednost prometa u toj kategoriji porasla za značajnih 18,5 odsto.

Zanimljivo je i da je u južnoj i istočnoj Srbiji bila relativno visoka vrednost prometa šuma – 10,9 miliona evra, dok u ostalim regionima ova kategorija znatno manje učestvuje u ukupnom prometu.

Mešoviti ugovori najčešći u Vojvodini

Značajnu stavku čine i tzv. mešoviti ugovori, u kojima se prodaje više vrsta nepokretnosti zajedno. Ovi ugovori u 2024. godini ostvarili su ukupnu vrednost od 464 miliona evra. Najviše ih je bilo u Vojvodini – čak 154 miliona evra, što je gotovo trećina ukupne vrednosti u ovoj kategoriji.

Raste kupovina iz kredita 

Povoljnije finansijske okolnosti uticale su i na rast učešća kredita u prometu nepokretnosti. Prošle godine 10 odsto svih ugovora finansirano je putem kredita – tri procentna poena više nego godinu ranije. U segmentu stanova, kreditno finansiranje bilo je zastupljeno u 22 odsto slučajeva, što je rast u odnosu na 17 odsto iz 2023. godine. 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar