Poreska uprava Srbije od samo 500 firmi dobija 40 odsto prihoda

Centar za velike poreske obveznike Poreske uprave Srbije trenutno administrira 486 takvih obveznika, a reč je o onima koji imaju promet preko milijardu dinara i likvidni su u svom poslovanju. Oni predstavljaju svega 0,35 odsto registrovanih privrednih društava u zemlji, ali istovremeno čine udeo od gotovo 40 odsto (38,39 odsto) onoga što ukupno naplati ta uprava, rekao je pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Miroslav Đinović.

Kako je ocenio, oni su obveznici koje uprava treba da neguje, da im pomaže u poštovanju poreskih propisa i, naravno, primenjuje represiju tamo gde se na osnovu stepena rizika pokaže da pomenuti centar mora postupiti na taj način. Fiskalno najizdašniji poreski obveznici smatraju se ključnim i njima se pomaže u poslovanju, uz jednostavne procedure i pristup bilo kome unutar Centra za velike poreske obveznike, dodao je Đinović.

"Na one visokorizične smo upućeni represijom i njih kontrolišemo. Ovim srednjerizičnim i niskorizičnim se, pre svega, obraćamo putem usluga, pokušavamo da izvršavamo edukaciju tih obveznika, kako bi što bolje i uspešnije ispunjavali svoje poreske obaveze", pojasnio je on.

Prošle godine ukupna naplata javnih prihoda koju je ostvario centar iznosila je 1,08 biliona dinara. "Novoutvrđene obaveze u završene 22 poreske kontrole iznose preko 900 miliona dinara (909,12 miliona)", kazao je predstavnik Poreske uprave.

Ta služba je, prema njegovim rečima, lane postigla zavidne rezultate, koje je on predstavio tokom obraćanja na Kopaonik biznis forumu u utorak. "Trend rasta naplate od 2014. nesmetano raste. U toj godini naplata je iznosila 1.154 milijarde dinara, da bi u 2024. iznosila više od 2.931 milijardu dinara. Naplata je porasla oko 2,5 puta i to u trenucima kada se poreska uprava transformiše", naglasio je. Ukupni novoutvrđeni prihodi bili su veći za šest odsto međugodišnje.

Sprovedeno je više od 15.000 kontrola, od kojih su novoutvrđeni prihodi bili na nivou od skoro 37 milijardi dinara.

Đinović je objasnio da je rast novoutvrđenih prihoda nastao zbog rada analize rizika koja se sprovodi unutar njihovog sektora za kontrolu, jer se u njoj detektuju rizični klijenti koji se na vreme kontrolišu.

Kada je reč o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa, tu još nije postignut dovoljan stepen razumevanja i potrebe kod poreskih obveznika, ocenio je. "Čak u 57 odsto kontrole su utvrđene nepravilnosti, u smislu neevidentiranja prometa ili neprijavljivanja radnika."

Savez ekonomista Srbije

Govoreći o javnim prihodima, Đinović je rekao da su po fiskalnoj izdašnosti na prvom mestu doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, zatim porez na dodatu vrednost, porez na dohodak građana, porez na dobit pravnih lica i akcize.

"U toku 2024. Sektor poreske policije je podneo 857 krivičnih prijava protiv 1.398 lica, a na osnovu njihovog rada je utvrđeno da je otprilike 17,44 milijarde dinara izbegnutog poreza u toj godini. Utvrdili su da je reč o 1.097 krivičnih dela, pri čemu je lišeno slobode 163 lica u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP)", kazao je. Kao najugroženiji poreski oblik izdvojio je porez na dodatu vrednost, koji učestvuje sa 43 odsto u pomenutih 17,44 milijarde. Lane je identifikovano 249 takozvanih fantoma i perača.

 

Đinović je istakao da je od juna 2023. aktivan Sektor za utvrđivanje imovine i posebnog poreza koji radi na pronalasku lica koja nisu mogla da objasne razloge uvećanja imovine od preko 150.000 evra. U tu svrhu kreiran je registar rizika u kome je obrađen broj prihoda za 1.100.000 građana Srbije i preko 13.500 njih je imalo uvećanje imovine koje nije praćeno prijavljenim prihodima.

"Uradili smo podregistar rizika i pokušali da suzimo taj skup kako bismo mogli da pristupimo kontroli, formirali smo prvo top 100, pa top 50, pa top pet, pri čemu je jedan od kriterijuma bila lakoća dokazivanja, to jest biranje onih koje je najlakše procesuirati", pojasnio je, dodavši da su od toga izvršena tri postupka kontrole i da je uprava blizu završetku još dve kontrole.