Da li je nacionalizacija NIS-a jedini put za Srbiju

Sankcije Sjedinjenih Američkih Država nameću, po svemu sudeći, nacionalizaciju Naftne industrije Srbije, odnosno nemogućnost prodaje većinskog paketa akcija koji drže ruski Gazprom Neft i Gazprom, smatra Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities.

On za Bloomberg Adriju kaže da vrednost NIS-a trenutno iznosi 590 miliona evra  i sumnja da će uopšte doći do transakcije, s obzirom na to da je predsednik Srbije izjavio da model transformacije vlasništva mora odobriti Vašington.

"To implicira nacionalizaciju, što je i logično ako se uzme u obzir da je cilj sankcija da se spreči finasirajne rata u Ukrajini. Realizacijom transakcije poslali bismo direktno 590 miliona evra Rusiji i to bi već bilo pravo finansiranje rata", kaže Pavlović.

Osim toga, nije jasno ni koja bi banka prihvatila da prebaci tu sumu novca u Rusiju i da li je to uopšte moguće.

"Ista logika važi i za to da kupac bude neka treća strana, pa zato mislim da neće ni biti kupaca, jednostavno niko se neće usuditi da kupi taj udeo i šalje novac u Rusiju."

Pavlović: Trump može biti spas od nacionalizacije

Jedini spas i način da se izbegne nacionalizacija, prema njegovom mišljenju, bila bi nova administracija u SAD koja će možda imati neki fleksibilniji pristup.

"U tom smislu Srbija će možda moći da obavi otkup na berzi po ceni koja se bude ispregovarala sa ruskom stranom", ističe Pavlović i dodaje da u ponedeljak očekuje pad vrednosti NIS-ovih akcija na Beogradskoj berzi.

Bloomberg Adria

 

Posle odluke američke administracije da samo deset dana pre promene administracije pod sankcije stavi poslovanje Naftne industrije Srbije kao kompanije u većinskom ruskom vlasništvu, javnost u Srbiji sa dozom straha iščekuje dalji razvoj situacije i postavlja logično pitanje – šta je rešenje.

James O'Brien: Ne tražimo da se postavi konkretan vlasnik ili kompanija

Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja James O'Brien je izjavio da neće biti poremećaja u snabdevanju naftom Srbije iako su SAD uvele sankcije NIS, naglasivši da su one usmerene prema Rusiji.

"Sankcije smo uveli brojnim ruskim kompanijama širom sveta i znamo kako da obezbedimo da u tranzicionom periodu kupci ne budu pogođeni. Važno je napomenuti da su ovo sankcije protiv Rusije. Odredili smo više od 300 ruskih energetskim i finansijskih subjekata, a među njima se našlo i preduzeće iz Srbije", rekao je O'Brien u intervjuu za Televiziju Kurir, a prenela je agencija Beta.

Ocenio je da je Rusija kupila NIS "za veoma malo novca, iznela je poslednjih godina iz Srbije verovatno milijarde evra i sada će vaša država imati priliku da tu industriju vodi u korist naroda Srbije".

"Mi ne tražimo da se postavi neki konkretni vlasnik ili kompanija, o tome će odlučiti Srbija i zatim će moći da se uspostavi mnogo zdraviji vlasnički odnos s tim strateškim važnim segmentom infrastrukture", poručio je O'Brien.

Međutim, prema mišljenju eksperta za energetiku Miloša Zdravkovića, zvanično obrazloženje da su sankcije uvedene da bi se sankcionisala ruska sposobnost da finansira rat u Ukrajini ne može se prihvatiti jer činjenice govore drugačije.

Zdravković: Prihod Gazprom Nefta u Srbiji minoran

Dodao je da je profit koji ostvaruju ruske firme Gazprom i Gazprom Neft, koje poseduju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, minoran u odnosu na prihode koje ostvaruju veće kompanije u Rusiji, a koje nisu pod sankcijama.

Podsetimo, Bloomberg Adria je pisala da evropske sankcije Rusiji nisu pogodile poslovanje NIS-a, budući da su 2022. i 2023. godine bile najbolje poslovne godine ove kompanije. Za 2024. godinu se očekuje da će profit biti dosta niži zbog remonta Rafinerije nafte Pančevo tokom proleća.

Udeo NIS-a u industrijskoj proizvodnji iznosi oko sedam procenata, u prerađivačkom sektoru devet odsto, a kada se govori o bruto domaćem proizvodu, oko 2,6 odsto.

 

 

"Jedna ruska kompanija izvozi u Kinu dnevno dva miliona barela nafte koju ta zemlja koristi, a ne reeksportuje. U Indiju izvozi 2,1 milion barela, pa je ta zemlja zahvaljujući tome prošlog meseca bila veći snabdevač Evrope nego Saudijska Arabija. Zbog toga je smešna priča da se sankcijama preko NIS-a kažnjava ruski budžet", rekao je Zdravković za agenciju Beta.

Dodao je da je ruska firma Novatek drugi izvoznik tečnog naftnog gasa u Evropu, posle Norveške.

U pojedinim periodima kada su, kako je rekao, Amerikanci imali problema sa gasom, uvozili su ga i oni iz Rusije, iako imaju veću sposobnost za izvoz gasa od Rusije, pa čak i nafte, ali je aktuelni predsednik Joe Biden zbog zelene agende zabranio rudarenje i eksploataciju nafte i gasa u Nevadi.

Nedavno je, rekao je Zdravković, i kompaniji Šel zabranio rudarenje na obali Pacifika, na 2,5 miliona kvadratnih kilometara, što bi povećalo američku proizvodnju nafte od 12 do 14 odsto.

Problem za novog američkog predsednika Donalda Trumpa je, prema njegovim rečima, što po američkom zakonu iz 1952. predsednik bez odobrenja Kongresa, odnosno Senata ne može da poništi odluku prethodnika koja je povezana sa zaštitom životne sredine.

Bloomberg

 

"Računam da će EU zaštititi svoju članicu Hrvatsku od zabrane transporta nafte naftovodom Janaf koji snabdeva NIS sirovom naftom, što čini 74 odsto prometa i od čega ta kompanija ima godišnji prihod od 60-64 miliona dolara", rekao je Zdravković.

Istakao je da ako se ipak EU priključi američkim sankcijama i prinudi Hrvatsku da ih primeni, NIS će ostati bez 82 odsto sirove nafte za preradu.

Privatne benzinske pumpe Helenik petroleum, OMV i Mol ne mogu, prema njegovim rečima, da snabdeju tržište Srbije jer su i one derivate kupovale od NIS-a, iz rafinerije u Pančevu.

"Mi imamo rezerve nafte za 80 dana, a šta posle toga. Druga stvar je to što ne znam zašto bi ruske kompanije pristale da prodaju svoj udeo u NIS-u kada za sankcije nema pokrića u međunarodnom pravu. Verujem da će one odbiti da ga prodaju", rekao je Zdravković.

Vučić: Srbija ima pare da plati NIS, ali ne zna gde se plaća

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u subotu ponovio da Srbija neće otimati ničiju imovinu. Prema njegovim rečima, ako bude potrebno da Srbija od Rusa kupi deo NIS-a, to će biti urađeno i nije važno da li je u pitanju jedan, sedam ili svih 56 odsto, već se postavlja pitanje gde se to plaća.

"Kako stvari stoje, uplatili bismo pare na blokiran račun, a to nije fer ni prema Rusima, ni prema nama. I to je pitanje na koje očekujemo odgovore u narodnom periodu da bismo mogli da se obratimo ruskoj strani. Jer ne znam šta da tražim, ne znam šta da kažem", rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija ima para da plati, iako to zvuči nestvarno. "Zvuči nestvarno, imamo pare i bez pozajmljivanja", rekao je on.

Bloomberg

 

Potrebni su dalji razgovori s američkim zvaničnicima kako bi se utvrdilo da li treba samo smanjiti ili potpuno eliminisati ruski udeo u NIS-u, rekao je Vučić. Zasad Srbija ima 45 dana da pronađe rešenje za NIS, ali će vlada tražiti dodatno vreme za pregovaranje o dogovoru, dodao je.

NIS zavisi od uvoznih naftnih derivata koji dolaze kroz gasovod u susednoj Hrvatskoj, članici Evropske unije. Sa mogućnošću da se Velika Britanija i ključne zemlje EU pridruže američkim sankcijama, NIS teško može da nastavi da posluje pod trenutnim vlasništvom, rekao je Vučić za Bloomberg u intervjuu u petak. Ipak, dodao je da želi da izbegne neprijateljsko preuzimanje ili očiglednu nacionalizaciju ruskih imovine, jer "nismo komunisti".

Ministarstvo finansija SAD u petak je proširilo sankcije kako bi se smanjili prihodi Rusije od energije, blokiranjem dve velike ruske energetske kompanije, Gazprom Nefta i Surgutnjeftegas, kao i više od 20 kompanija u većinskom vlasništvu ovih kompanija.

Na listi se našla i Naftna industrija Srbije, kao kompanija u vlasništvu Gazprom Nefta. Sankcijama su obuhvaćena i plovila, takozvana "lota u senci" koja je prevozila rusku naftu. Takođe su uvedene sankcije i za niz osoba iz ruskog energetskog sektora, pa i direktoru Gazprom Nefta.

Bloomberg

 

Kao rezultat, sva imovina osoba i kompanija koje su se našli na listi, a nalazi se u SAD, blokirana je i mora biti prijavljena OFAC-u. To se odnosi i na sva preduzeća koja se direktno ili indirektno nalazi u vlasništvu većem od 50 odsto sankcionisanih kompanija.

Američkim pravnim licima je zabranjeno bilo kakvo obezbeđivanje robe ili usluga blokiranim firmama. Navodi se i da se svaka inostrana finansijska institucija koja sprovodi ili omogući značajne finansijske transakcije blokiranim licima može naći pod sankcijama.

HIP Petrohemija, koja je u vlasništvu NIS-a, pod sankcijama

Čini se da se malo pažnje poklanja činjenici da bi se osim NIS-a pod sankcijama mogla naći i HIP Petrohemija, najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Srbiji i značajna kompanija hemijske industrije u jugoistočnoj Evropi. Ministarstvo privrede, NIS i Petrohemija potpisali su u decembru 2021. ugovor o strateškom partnerstvu i NIS je postao vlasnik 90 odsto akcija Petrohemije. Imao je obavezu da izvrši dokapitalizaciju u visini od 150 miliona evra i izgradi postrojenje za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje. Upravo zbog sankcija se to preuzimanje odlagalo, tako da je NIS ušao u Petrohemiju tek sredinom 2023. godine.

Kada je 2022. počeo rat u Ukrajini i kada su se očekivale sankcije EU prema NIS-u, razmatrane su dve opcije. Najpre da Srbija otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik. Druga mogućnost bila je potpuni izlazak Gazprom Nefta iz vlasništva NIS, kao što se ruska Sberbanka potpuno povukla iz poslovanja u Srbiji i regionu. U tom slučaju, Srbija bi eventualno da plati Gazprom Neftu po fer ceni i postane većinski vlasnik NIS, pa da ga transformiše u javno preduzeće, ali bi u tom slučaju bilo potrebno pronaći novog strateškog partnera.

 

 

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Akcije NIS kotiraju se na Beogradskoj berzi, a Gazprom Neft je trenutno vlasnik 50 odsto akcija. Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, ima 6,1 odsto. Još 29,87 odsto je u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gazprom Neft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

NIS

 

 

Tadašnja vlast ovaj potez opravdavala je čvrstim garancijama da će Srbija biti na trasi gasovoda "Južni tok", čime bi Srbija rešila pitanje sigurnosti snabdevanja i ostvarila ekonomsku korist. Rusija je potom odustala od gradnje "Južnog toka" zbog toga što nije mogla da ispuni evropsku regulativu po kojoj jedna kompanija ne može biti vlasnica i gasa i gasovoda. Gasovod "Južni tok" zamenjen je "Turskim tokom", kojim se gas iz Rusije doprema preko Turske i dalje kroz teritoriju Bugarske i Srbije do Mađarske. Srbija se na taj gasovod priključila prvog dana 2021. godine.

Deonicu kroz Srbiju izgradilo je i finansiralo mešovito rusko-srpsko preduzeće Gastrans, u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma. Podzemno skladište gasa Banatski dvor, koje je bilo deo energetskog aranžmana Srbije sa Rusijom, otvoreno je u novembru 2011. godine.

(Tekst je ažuriran izjavom pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja James O'Brien)