Jeftinija struja dobrodošla, ali privreda ima još problema sa strujom i gasom

Za razliku od prošlogodišnjeg prvog maja, kada je kao čestitka za građane i privredu stiglo novo poskupljenje struje i gasa, ovogodišnji maj doneo je energetsko olakšanje kompanijama. Naime, Elektroprivreda Srbije (EPS) snizila je cenu struje za privredu za oko 20 odsto, dok je Srbijagas snizio cenu ovog energenata za 15 odsto.

Odluka o smanjenju cena struje i gasa za privredu doneta je nakon što su cene ovih energenta drastično pale na berzi. Pored toga, odluku o smanjenju cena energenata za privredu odobrio je i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je to video kao mogućnost da srpska privreda ostane konkurentna na tržištu.

Privrednici u Srbiji pozdravili su odluku o pojeftinjenju cena energenata i naveli da su upravo niže cene struje i gasa ono što privlači i strane investitore, ali i strane kompanije da od kompanija u Srbiji naručuju pojedine repromaterijale ili gotove proizvode.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić rekao je za Bloomberg Adriju da je u poslednje dve godine sa rastom cena ne samo energenata, već i radne snage i uvoznih cena sirovina, primećen pad porudžbina u kompanijama u Srbiji.

"U poslednje dve godine, sa skokom ova tri faktora, naša privreda postala je sve manje konkurentna zemljama Istočne Evrope, koji su naši glavni konkurenti, a tu pre svega mislim na Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Poljsku i Češku. Kada sve to pogledamo, problem je zapravo u tome što su naše kompanije u protekle dve godine izgubile čitav niz poslova ili se smanjio obim narudžbina", ukazao je Rajić.

Prošlogodišnja povećanja cena struje oduzela su Srbiji titulu zemlje sa najjeftinijom strujom u Evropi, pokazali su i podaci Eurostata o cenama struje za drugu polovinu 2023. Kada je reč o cenama struje za privredu za potrošnju od 500 MWh do 1.999 MWh (zajedno sa svim taksama), struja u Srbiji bila je skuplja od struje u Crnoj Gori, na Islandu, u Norveškoj, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Finskoj, Švedskoj, Turskoj, Moldaviji, Severnoj Makedoniji, Portugalu, na Malti, u Albaniji i Bugarskoj.

Kada je reč o cenama gasa za privredu, Srbija je i dalje konkurentna u odnosu na ostale evropske zemlje.

Gas u Srbiji bio je skuplji samo od gasa u Gruziji, Turskoj, Bugarskoj i Grčkoj.

Ostali problemi

Rajić je rekao da je pojeftinjenje energenata za privredu dobrodošlo, ali ukazao da drugi problemi sa strujom i gasom i dalje ostaju.

Prvi u nizu, kako je naveo, jeste taj da Mreža za poslovnu podršku dobija veliki broj pritužbi na česti pad napona i objasnio da oni dodatno povećavaju potrošnju, zbog čega i cena struje značajno raste. Rajić je istakao da cene energenata mogu da utiču i do 25 odsto u finalnoj ceni proizvoda koji se isporučuje.

"Bilo je nekih analiza da ona utiče u rasponu od četiri do osam ili devet odsto, ali ja bih stavio znak pitanja na to, jer su tu analizu radili malo kabinetski ekonomisti, a ne ljudi koji imaju direktan kontakt sa kompanijama. Zbog toga su ljudi u privredi i menadžeri malo ljuti, jer te cene mogu da utiču od 20 do 25 odsto, baš zbog pada napona. Neko je izračunao samo porast cene kilovata, ali nije izračunao da kada napon pada, troši se mnogo više kilovata i onda vam račun nesrazmerno raste", objasnio je Rajić. Zbog toga smatra da bi cena struje trebalo da bude još jeftinija.

Bloomberg

Kao drugi problem za privredu Rajić navodi akcizu na struju i poziva da se onda ukine, jer, kako kaže, ona dodatno naduvava račun za struju. "Treba imati u vidu da ta akciza kao namet u većini evropskih zemalja ne postoji i svako ko je konkurent našoj privredi on taj trošak nema."

Treći problem za privredu predstavlja i proces instaliranja i odobravanja dokumentacije za trafostanice, a koje su često potrebne zbog mašina koje vuku dosta struje, ukazuje Rajić. "Privrednici imaju veliku pritužbu da je taj proces spor, skup i da često moraju da korumpiraju nekoga da bi se to završilo."

Rajić dodaje da je slična situacija i kada je reč o priključku za gas koji privrednici opisuju kao komplikovan i skup. "Mogu da navedem da čak, ne velike, nego male firme koje možda obavljaju neku uslugu i koje imaju tri do četiri zaposlena, one plaćaju priključak za gas od 350.000 do 370.000 dinara, pa on ide i do milion dinara u nekim slučajevima", rekao je Rajić. Ističe da je to ogroman trošak, i dodaje da pojedine male kompanije u startu moraju da podignu kredit pod trenutnim uslovima visokih kamatnih stopa. Kod velikih kompanija ta ulaganja su još mnogo veća.

Zašto je važna niska cena struje i gasa za srpsku privredu

Rajić ističe da jeftiniji energenti čine srpsku privredu konkurentnijom zato što je, kako je objasnio, upravo to matematika kojom se strane kompanije vode u odabiru da li će im saradnici biti kompanije iz Srbije, koja se smatra rizičnijom zemljom gde su trgovinski sporovi spori, ili iz neke evropske zemlje u kojoj bi ukoliko dođe do spora lakše povratili novac.

"Ako kompanija naručuje neki proizvod od firme u Srbiji, govorim o nekoj zapadnoj kompaniji koja je locirana u nekom drugom delu Evrope, ako je cena slična ili blizu one koja se proizvodi u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, ta kompanija će pre birati kompaniju iz Unije nego iz Srbije."

Razlog je u tome što, objašnjava, kompanije koje su u Uniji imaju dodatne garancije, dodatne sisteme osiguranja i za njih važe svi propisi EU. S druge strane, za nas je, navodi Rajić, poznato da je naše zakonodavstvo sporo i da prosečan trgovinski spor traje od pet do sedam godina.

"Te zapadne kompanije znaju da ako pokrenu neki spor, da u Srbiji ne mogu da ga pokrenu ili će biti neefikasno, onda treba da tuže nekog pred međunarodnim sudom, da traže naknadu štete, to će opet godinama da traje. Znači za njih su sigurniji partneri zemlje EU, jer tamo postoje efikasni instrumenti i institucije koje mogu brzo da naplate dug", dodao je Rajić.

Zato, kako navodi, naše kompanije jako teško konkurišu ako ta cenovna razlika za isporuku robe ne postoji. Ako ona postoji, objašnjava Rajić, ta strana kompanija će razmisliti i odabrati Srbiju i ući u rizik kako bi ostvarila neku razliku koja joj je bitna u plasmanu finalnog proizvoda.

"Ali ako ta kompanija ne može da napravi matematiku, ona odustaje", zaključuje Rajić.