Srpska privreda najviše je vezana za zemlje bivše Jugoslavije

Domaće kompanije najviše robe plasiraju u zemlji, prvenstveno u mestu u kome i posluju, čak 75 odsto njih. One pak izvozno orijentisane najviše su vezane za bivše jugoslovenske republike, odnosno zemlje Zapadnog Balkana. Srpska privreda se oporavila od pandemije, ali ono što je najviše muči jeste nedostatak radne snage, čak više nego visina poreza.

Ovo je pokazala "Anketa 1.000 preduzeća za 2022/2023", koju je uradila Privredna komora Srbije, uz podršku delegacije EU u Srbiji i Svetske banke. 

Krvna slika domaće privrede je pokazala prednosti i mane poslovanja u Srbiji, kao i to šta su izazovi za mala i srednja preduzeća, i kako oni posluju. Dakle, isto kao pre deset godina, u 2023. domaće kompanije su 93 odsto proizvoda plasirale u Srbiji. 

Kada je reč o izvozu, najviše robe i usluga prodaju na tržištu bivše Jugoslavije, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, čak 49 odsto. Potom sledi tržište EU, da bi na tržištu Rusije plasirali svega četiri odsto izvoza.

Privreda beleži pozitivne promene u ukupnom prihodu i dobiti, vraćajući se na nivoe pre pandemije, a postoji značajan porast potražnje za robom i uslugama. Međutim, broj zaposlenih se smanjuje u odnosu na period pre pandemije.

Srpske kompanije imaju pozitivna očekivanja od naredne godine, oprez je primetan kod povećanja broja zaposlenih.

Već više od decenije privreda označava poreze i doprinose na zarade, parafiskalne namete, sivu ekonomiju i visinu poreza na dobit kao parametre koji negativno utiču na poslovanje. Ipak, tokom godina negativna percepcija privrede se smanjuje.

Privredna komora Srbije

Monopoli guše privredu

U poređenju sa 2021. godinom, ozbiljan porast negativne percepcije primećuje se i kada su u pitanju monopoli, kao i trgovinske i carinske procedure. U znatno manjoj meri zabeležen je porast negativne percepcije kada je reč o inspekcijskoj kontroli.

Kada je reč o konkurentnosti privrede, u poređenju sa prethodnim istraživanjem iz 2021. godine mnogo više kompanija doživljava nedostatak kvalitetnog osoblja ili iskusnih menadžera i korupciju kao značajne prepreke poslovanju, praćene manjkom novca i nelojalnom konkurencijom.

Privredna komora Srbije

 

Preduzeća ne vole kredite

Preduzeća se prvenstveno oslanjaju na interno finansiranje, a ne na kredite. Samo četvrtina, odnosno 28 odsto preduzeća pozajmilo je novac od banaka. Broj kompanija koje se oslanjaju na sopstvena sredstva je udvostručen, dok se udeo privrednika koji nemaju potrebe za kreditima prepolovio u odnosu na prethodne godine.

Velika je potražnja za mikrokreditima do 25.000 evra. Kada se zadužuju, srpski privrednici se najpre okreću bankama i odlučuju za kratkoročne kredite, a upola ređe za investicione kredite. Primetno je da se krediti za fizička lica i neformalne pozajmice od bliskih ljudi češće koriste nego ranije.

Privredna komora Srbije

 

Ukoliko bi im bio potreban novac za proširenje poslovanja, kompanije u Srbiji bi se najčešće oslonile na sopstvena sredstva.

Više od trećine kompanija smatra da su visoke kamate najveći problem, tako da samo 13 odsto vlasnika kompanija planira da se zaduži u narednoj godini.

Povećanje osnovnog kapitala ima najveći uticaj na poslovanje kompanija. Bankarsko finansiranje, avansi i trgovinski krediti imaju skoro podjednak uticaj na poslovanje kompanija.

Privredna komora Srbije

Četvrtina privrede nema zaostalih potraživanja

Broj kompanija koji svoja potraživanja uspeva da naplati u roku od 60 dana se smanjio sa 58 odsto iz 2021. godine na 43 odnosno 25 odsto. Iako je zakonom propisan rok plaćanja 60 dana, samo četvrtina privrede nema zaostalih potraživanja. Mali biznisi su u najtežoj situaciji jer 36,1 odsto njih čeka na naplatu više od 60 dana. Takođe, samo 11,1 odsto kompanija je prijavilo da nema dospelih potraživanja.

Alternativni izvori finansiranja

Bez razvijene mreže alternativnog finansiranja vlasnicima malog biznisa i preduzetnicima je potrebno puno vremena da pribave kapital i reše probleme oko finansiranja svog biznisa.

Rast internet prodaje

Mnoga preduzeća u Srbiji tek treba da usvoje onlajn kanale prodaje za svoje proizvode i usluge. Veće kompanije više koriste ovu opciju.

Privredna komora Srbije/ Internet prodaja

Oko 60 odsto kompanija koje koriste e-trgovinu smatra taj kanal podjednako važnim kao i tradicionalnu prodaju.

Nove tehnologije 

Tri četvrtine kompanija smatra nove tehnologije važnim za svoje poslovanje. Veća preduzeća iskazuju veću potrebu za tehnološkim napretkom, odnosno 55 odsto njih nove tehnologije doživljava kao važan deo poslovnih procesa.

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar