MMF predlaže transparentnost javnih ulaganja

Razvojni plan "Skok u budućnost - Srbija 2027", koji predviđa ulaganje od 18 milijardi evra u naredne četiri godine u izgradnju izložbenog prostora u Surčinu i prateće infrastrukture predstavlja "veliko povećanje investicija u javnu infrastrukturu u narednim godinama".

Međunarodni monetarni fond u saopštenju posle treće revizije stendbaj aranžmana navodi da kada je o ovom projektu reč od ključne važnosti je razumno fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija. Podsećaju da treba održati nizak fiskalni deficit kako bi se konsolidovala postignuća Srbije u obuzdavanju javnog duga.

Iako nedostaje deo infrastrukture, trenutne javne investicije su relativno visoke i svaka dodatna investicija treba da bude pažljivo prioritizovana i da se fazno realizuje, uzimajući u obzir troškove i koristi projekata.

Savez ekonomista Srbije

 

MMF poziva na transparentnost ulaganja

"Pozivamo vlasti da povećaju transparentnost ulaganja i da u potpunosti operacionalizuju okvir upravljanja javnim ulaganjima kako bi podržali kvalitet investicija", saopštio je MMF.

MMF je zapravo dao svoje zvanično mišljenje o temi koja je pokrenuta na Kopaonik biznis forumu, a tiče se javnosti odabira projekata za investiranje i njihove svrsishodnosti.

Na srpskom Davosu koji je održan početkom marta bili su Donal McGettigan, šef misije MMF -u Srbiji, i Yulia Ustyugova, stalna predstavnica MMF-a u Srbiji, nekoliko ekonomista skrenulo je pažnju da je nedovoljno objašnjena metodologija izbora projekata za ulaganja i opravdanost investiranja. Naravno pokrenuto je i pitanje opravdanosti ulaganja 18 milijardi evra u EXPO.

Savez ekonomista Srbije

 

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista je u svom uvodnom izlaganju i u intervjuu za Bloomberg Adriju rekao da svakom infrastrukturnom ulaganju mora da prethodi studija društveno-ekonomske opravdanosti ili fizibiliti studija. Ona mora jasno da pokaže koji su efekti investiranja na ukupnu ekonomsku aktivnost u doba realizacije investicije i posle kada bude u funkciji.

"Mora da postoji jasan i transparentan način angažovanja onih koji izvode radove. Čini mi se da se svi veliki infrastrukturni projekti realizuju zaobilaženjem Zakona o javnim nabavkama", rekao je Vlahović.

Savez ekonomista Srbije

 

O tome govori Fiskalni savet u svakom svom izveštaju. To nije dobro pošto transparentnost i konkurentnost izbora izvođača i izbor onoga ko radi nadzor nad izvođenjem investicije, zapravo podiže efikasnost investiranja i efikasnost upotrebe budžetskog novca za tu namenu.

Kada je reč o ulaganju od 18 milijardi evra u izgradnju propratne infrastrukture za održavanje EXPO 2027, Vlahović  kaže da će to biti kupan nivo kapitalnih investicija u naredne četiri godine. "Tako da ćemo zadržati sličnu dinamiku u apsolutnom iznosu kakvu imamo i sada, što je dobro", ocenio je Vlahović.

Ministar Mali: Uložićemo u pruge, puteve, školstvo i zdravstvo

Siniša Mali, ministar finansija je povodom treće revizije stendbaj aranžmana iz predostrožnosti istakao da je Međunarodna specijalizovana izložba Expo kojoj će Srbija biti domaćin 2027. godine, najveća razvojna šansa naše zemlje.

"Dodatnih 17 ili 18 milijardi evra biće uloženo u puteve, pruge, obrazovanje, zdravstvo, zaštitu životne sredine. Hoćemo da iskoristimo sledeće tri godine za to", rekao je potpredsednik Vlade.

Prema rečima ministra finansija, Srbija već znatno više ulaže u odnosu na ranije godine budući da je dostigla nivo javnih investicija od sedam odsto BDP-a.

"Uz to održavamo nivo javnog duga koji sada iznosi 48,2 odsto BDP-a dok je prosek evrozone oko 89 odsto, imamo 469 milijardi dinara na računu i svi ostali pokazatelji su dobri", istakao je.

 

 

U njegovom saopštenju se navodi da je MMF ocenio da je srpska ekonomija otporna, da beleži oporavak rasta, visok priliv stranih direktnih investicija, solidnu fiskalnu poziciju, smanjenje inflacije, rekordno visoke devizne rezerve i snažno tržište rada. Takođe, MMF je pohvalio napredak na polju strukturnih reformi", dodaje se u saopštenju Ministarstva finansija.

Ministar Mali je naveo da će Srbiji biti na raspolaganju povlačenje dodatnih 400 miliona evra nakon usvajanja tih zaključaka, ali da to ona neće učiniti, već da će ta sredstva koristiti samo u slučaju "novih globalnih šokova".

 

 

MMF samo niže pohvale

MMF saopštava da srpska privreda dobro napreduje u okviru programa. Makroekonomski rezultati u 2023. premašili su očekivanja i očekuje se da će ostati jaki u 2024. Predviđeno je da će rast BDP-a biti 3,5 odsto u 2024. i 4,5 odsto u 2025, kako bude rasla domaća tražnja.

Zahvaljujući kontinuiranom snažnom prilivu stranih direktnih investicija, devizne rezerve sada premašuju 25 milijardi evra. Inflacija je u opadanju i očekuje se da će do leta 2024. pasti u ciljane okvire Narodne banke Srbije. 

"Sačuvana je finansijska stabilnost. U uslovima dobre naplate javnih prihoda i smanjene podrške državnim preduzećima u oblasti energetike, fiskalni deficit je pao na 2,2 odsto BDP-a u 2023. godini, a javni dug na ispod 53 odsto BDP-a", konstatovao je MMF.

Neophodno zapošljavanje u Poreskoj upravi

Kada je reč o reformama, MMF kao i tokom druge revizije ukazuje na potrebu nove strategije upravljanja ljudskim resursima u procesu modernizacije Poreske uprave i ubrzanog zapošljavanja "kako bi se obezbedila adekvatna kadrovska popunjenost i predupredili rizici po naplatu javnih prihoda, kao posledica očekivanog odlaska velikog broja zaposlenih u penziju".

MMF traži i nastavak reformi u energetskom sektoru i pozdravlja opredeljenost vlasti da ukine kontrole neregulisanih cena energije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar