Dok se regionalna berza formira, neće imati ko na nju da izađe

Živimo u neizvesnom vremenu, vremenu polikriza. Čitav svet je zahvaćen krizom, a Evropa posebno. Evropa je za nas veoma bitna, imajući u vidu da je to naš najveći spoljnotrgovinski partner i odatle dolazi najviše investicija. Spor privredni rast u Evropi svakako će se preliti na nas, odnosno uticati na dinamiku ekonomske aktivnosti u Srbiji, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i organizator Kopaonik biznis foruma.

- Imajući to u vidu, šta su glavne preporuke za buduću vladu, koja bi za desetak dana trebalo da bude formirana?

Neophodno je da buduća vlada Srbije pokuša da eliminiše neke strateške gepove koji bi podstakli budući rast, imajući u vidu efekat slabog rasta koji dolazi iz EU. Prvo, mora da se reafirmiše naš strateški cilj, a to je put ka EU.

Drugim rečima, treba da dođemo do jasnog opredeljenja, i to ne na rečima, već na delima i da ubrzamo reforme koje će nam omogućiti brže pristupanje EU.

- Da li to podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji?

Ne. To se odnosi na sve one reforme koje su nam neophodne da bismo bili "fit and proper" za punopravno članstvo u EU.

To je naročito važno sada kada je EU posle dugog niza godina definisala neke vremenske okvire prisajedinjenja zemalja Zapadnog Balkana.

Ne treba tu da imamo bilo kakvu dilemu. Mi smo deo Evrope, pripadamo Evropi, delimo iste vrednosti, a EU je s druge strane zajednica koja je u istoriji najviše doprinela rastu životnog standarda stanovništva. Ovo pre svega govorim zbog budućeg rasta standarda našeg stanovništva.

- Da li to isključuje saradnju sa Kinom, koja je jedan od najvećih pojedinačnih investitora u Srbiji?

Prisajedinjenje EU kao strateški cilj ne treba da isključuje našu saradnju sa zemljama sa Dalekog istoka, Kinom, Japanom i Korejom. To takođe ne isključuje našu saradnju sa zemljama na Bliskom istoku i drugim neevropskim zemljama.

- Na Kopaonik biznis forumu je dosta bilo reči o pronalaženju novih izvora rasta. Koje unutrašnje reforme treba da sprovede buduća vlada da bismo odskočili od sadašnjih 2,5 i tri odsto rasta BDP-a?

Pre svega reformu javnih preduzeća, odnosno poslovno-finansijsku konsolidaciju velikih javnih preduzeća. Ona u ovom trenutku nisu na teretu budžeta države upravo zbog toga što je došlo do povećanja cena osnovnih energenata u proteklih godinu i više, što je bila obaveza koju smo preuzeli potpisivanjem stendbaj aranžmana sa MMF-om. Te firme danas posluju profitabilno, ali nastavak finansijske konsolidacije mora da bude neupitan. On mora da se završi kompletnom modernizacijom velikih preduzeća, uključujući i profesionalno upravljanje.

Savez ekonomista Srbije

 

- To je i ranije bio prioritet koji se samo prenosi s jedne na drugu vladu. Na KBF smo više puta čuli da se odugovlači sa izborom direktora EPS-a i reformom tog preduzeća, a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je rekao da mora da se ubrza reforma železničkih preduzeća, za koju znamo da traje devet godina. Šta garantuje da će nešto da se promeni?

Ja to ne znam. Ja govorim šta treba da se uradi.

- Prema analizi EBRD-a, unapređenje efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih dovelo bi do povećanja BDP-a od oko dva odsto. Zar to nije dovoljan motiv za državu, koja traži nove izvore rasta?

Postoje ogromni otpori za reformu javnih preduzeća. Oni su višestruki. Dolaze od sindikata koji su generalno najorganizovaniji i to je prilično veliki poduhvat za svaku vladu, ne samo ovu koja će biti formirana. To je neminovnost i ka tome moramo jasno da se odredimo. Taj posao mora da bude završen.

Drugi otpor dolazi od jednog dela privatnog sektora, koji netransparentno posluje sa javnim preduzećima i stvaraju dosta dobre profite.

I na kraju, postoje i politički otpori. Svakoj reformi velikih sistema treba da prethodi jasna politička odluka. Jasno je da se političke stranke teško povlače iz upravljanja tim delom državne privrede i prosto ono o čemu govorim jeste nešto što je neophodno uraditi u narednom periodu ako želimo brže da napredujemo i imamo dinamičniju ekonomsku aktivnost.

Kopaonik biznis forum

 

- Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, smatra da je privredni rast Srbije ispod njenih potencijala. Ocenio je da domaće investicije zaostaju zbog toga što je loš investicioni ambijent, slaba vladavina prava i velika korupcija. Šta nova vlada treba da uradi po tom pitanju?

Unapređenje privrednog ambijenta treba da bude prioritet buduće vlade. To znači smanjenje rizika investiranja za domaće investitore. Više puta je na forumu istaknuto da postoji tendencija povlačenja domaćih investitora. Njihov udeo u ukupnom portfelju investicija se iz godine u godinu smanjuje i on je manji od 10 odsto, pošto je ukupni portfelj investicija prošle godine bio niži od 23 odsto BDP-a.

Kapitalne investicije su bile na nivou oko sedam odsto, a strane direkne investicije su bile na nivou oko 6,5 odsto.

Potreban nam je ukupan nivo investicija od najmanje 26 procenata BDP-a da bismo ostvarili skokovitiji rast. To znači za dva procentna poena treba povećati udeo domaćih investicija. Domaći investitori prepoznaju rizik i nisu spremni da investiraju u toj meri u kojoj je to moguće.

- Kako ih ohrabriti?

To znači da treba unaprediti kvalitet nezavisnih institucija, i to ne samo onih koje regulišu tržište, već i onih koje regulišu vladavinu prava.

Svi privrednici u tržišnoj utakmici moraju da budu ravnopravni i da imaju jednake uslove i jednaku poziciju u tržišnoj konkurenciji. Domaća privreda i razvoj domaćeg privatnog sektora je od vitalne važnosti jer ne postoji zemlja koja je uspešno izgradila konkurentnu privrednu strukturu a da nije imala domaće privatne investicije.

Drugim rečima, ne možemo razvoj bazirati isključivo na kapitalnom investiranju i stranim direktnim investicijama.

- Strani i domaći investitori su izjednačeni pred zakonom kada je reč o subvencijama. Ali domaće kompanije retko kada konkurišu, a i kada to čine, iznosi investicija uglavnom ne prelaze 10 miliona evra. Imaju li one kapacitete za veće investicije?

Ja ne govorim o subvencijama. Govorim o uslovima poslovanja. Strani investitor po pravilu ima "one-stop shop" proceduru. Vlada je tu da mu obezbedi sve što mu je potrebno. Domaći investitor, nažalost, nema taj luksuz, a potrebno je da i jedni i drugi budu izjednačeni u istom privrednom ambijentu.

Kopaonik biznis forum

 

- Šta je guvernera Jorgovanku Tabaković naljutilo u vašem uvodnom izlaganju na otvaranju KBF jer je, vas i ostale ekonomiste, prozvala na temu domaćih i stranih investicija, tražeći "analizu efekata gde je država otežala ulaganje domaćim investitorima i dokaz koji može tu tvrdnju da potkrepi"?

Ja sam govorio o uslovima poslovanja. Ne pravim razliku između domaćih i stranih investicija. Nama su potrebne i strane investicije. I jedne i druge imaju motiv profit i to je sasvim normalno. Ne postoji razlika u motivu investiranja. Ali su uslovi investiranja drugačiji i to je svima jasno.

- Da li očekujete da će fiskalna politika nove vlade biti u saglasju sa monetarnom, što u prethodnom periodu nije bio slučaj?

Mislim da se monetarna politika vodi na pravi način. Da je tako, svedoči činjenica da nam je inflacija u padu.

Inflacija bi bila u još oštrijem padu da nismo imali kasno prilagođavanje cene energenata. Kao što se zna, sve druge zemlje su prilagodile cene energenata odmah nakon početka energetske krize koja koincidira sa ratom u Ukrajini.

Deo naše socijalne politike smo prebacili na niske cene energenata, što nije dobro, jer aktivna socijalna politika treba da targetira onaj deo stanovništva kome je potrebna takva pomoć. To cenovno prilagođavanje delimično je uticalo na produženi ostanak inflacije i činjenicu da smo prošle godine imali četvrtu najveću inflaciju u Evropi.

Fiskalna politika je nastavila ekspanzivnu aktivnost iz kovid perioda. Za vreme kovida bilo je opravdano da država interveniše neselektivno svim preduzećima i svim kategorijama stanovništva ne bi li se sačuvala privredna aktivnost. Već u 2021. godini princip selektivnosti je morao da bude uveden jer taj novac koji je potrošen iz budžeta mogao je mnogo efikasnije da se koristi.  

Neselektivna podela novca je bila potpuno neopravdana 2022. i posebno prošle godine. To je bio inflacioni period i tim neselektivnim davanjem je obezbeđeno da inflacija ostane duže na višem nivou nego što jeste.

- Osim izbegavanja neselektivnog davanja, šta još mora biti na listi prioriteta fiskalne politike?

Fiskalna politika mora da obezbedi efikasnost upravljanja kapitalnim investicijama, jer deo fiskalnog prostora se koristi na kapitalne investicije.

Savez ekonomista Srbije

 

- Nekoliko ekonomista, uključujući i vas, skrenulo je pažnju da je nedovoljno objašnjena metodologija izbora projekata za ulaganja i opravdanost investiranja. Ministar građevinarstva je na panelu posvećenom infrastrukturi rekao da svaki put ili pruga donose nove investicije, razvoj turizma i veću pokretljivost ljudi. Da li je taj odgovor zadovoljavajući?

To nije sporno. Imali smo veliki infrastrukturni gep, nismo imali auto-puteve i nemamo modernu železnici. Međutim, svakom infrastrukturnom ulaganju mora da prethodi studija društveno-ekonomske opravdanosti ili fizibiliti studija. Ona mora jasno da pokaže koji su efekti investiranja na ukupnu ekonomsku aktivnost u doba realizacije investicije i posle kada bude u funkciji.

Mora da postoji jasan i transparentan način angažovanja onih koji izvode radove. Čini mi se da se svi veliki infrastrukturni projekti realizuju zaobilaženjem Zakona o javnim nabavkama.

O tome govori Fiskalni savet u svakom svom izveštaju. To nije dobro pošto transparentnost i konkurentnost izbora izvođača i izbor onoga ko radi nadzor nad izvođenjem investicije, zapravo podiže efikasnost investiranja i efikasnost upotrebe budžetskog novca za tu namenu.

- Da li je neophodno uložiti čak 18 milijardi evra u izgradnju propratne infrastrukture za održavanje EXPO 2027?

Mislim da je to prenaduvano i da to neće biti investicija samo za EXPO, već će biti ukupan nivo kapitalnih investicija u naredne četiri godine. Tako da ćemo zadržati sličnu dinamiku u apsolutnom iznosu kakvu imamo i sada, što je dobro.

Kopaonik biznis forum

 

- Koliko je realno da bude formirana regionalna berza, što je predložio Miroslav Mišković, predsednik Delte?

To nije novost. O tome se priča poslednjih 20 godina, ali se bojim da dok se regionalna berza ne formira, mi ćemo ostati bez materijala koji treba da iznesemo na tu berzu. Ko danas može da izađe na berzu? Nekoliko kompanija. Izaći na berzu nije stvar odluke, nego stvar pripreme preduzeća. Treba da se polože neki "testovi".

Opšta stvar je da smo predlagali da se napravi privatizacija nekoliko državnih preduzeća preko IPO, gde će jedan procenat akcija biti ponuđen za kupovinu građanima Srbije na berzi. Ono o čemu je Mišković pričao jeste činjenica da mi imamo veliki finansijski potencijal u vidu štednje građana Srbije koji nema gde da se realizuje. Imamo kontrolu kapitalnih tokova i jedino nam preostaje da kupimo nekretnine.

- Da li smatrate da je ulaganje u nekretnine pametna investicija?

Ja to nikome ne bih savetovao zato što nisam siguran da će tržište nekretnina u narednom periodu biti atraktivno. Na kraju krajeva, ako ne možete da iskoristite te nekretnine na ekonomski način, ostaje vam samo trošak.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar