Šta analitičari BBA kažu o rastu BDP-a Srbije i mogućim izazovima

Privredni rast u četvrtom kvartalu u Srbiji je iznosio 3,8 odsto prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, nošen rastom građevinarstva i poljoprivrede, ali i tradicionalno IKT sektora.

 

U prvom kvartalu je rast BDP-a bio 0,7 odsto, u drugom 1,7 odsto, a u trećem 3,6 odsto, što ukazuje da će statistika potvrditi privredni rast u protekloj godini od oko 2,5 odsto, onako kako je Ministarstvo finansija predvidelo budžetom za 2023. godinu i što se podudara sa procenom analitičara Bloomberg Adrije. Međutim, za tekuću godinu prognoze kreatora fiskalne politike i analitičara Bloomberg Adrije se ne podudaraju. Ministar finansija Siniša Mali skrojio je državnu kasu na projekciji rasta od 3,5 odsto, dok su analitičari BBA nešto suzdržaniji i očekuju rast od oko tri odsto.

Marina Petrov Savić, analitičarka Bloomberg Adrije potvrđuje da je rast BDP-a od 3,8 odsto međugodišnje u četvrtom  kvartalu u skladu sa očekivanjima BBA analitičara za ovaj kvartal, ali i za celu 2023 godinu.

Baza iz druge polovine 2022. je niska i omogućila je jači rast BDP-a u drugoj polovini 2023. Privrednom rastu u 2023. godine najviše su doprineli sektor građevinarstva i dobra poljoprivredna sezona, koji su podbacili 2022, kao i IKT sektor koji je ubrzao i koji s vremenom sve više dobija na značaju.

Kako do sada objavljeni podaci pokazuju, pozitivan doprinos dolazi od rasta realne potrošnje, budući da se maloprodaja oporavlja i u novembru i decembru 2023, kada je zabeležila realni rast na međugodišnjem nivou, dok je u ostatku godine u proseku bila u padu.

Značajan doprinos od rasta zarada

"Tome je značajno doprineo i rast zarada, koji je usled usporavanja inflacije u realnom izrazu ubrzao, pa su u novembru zarade realno porasle 6,9 odsto (što je najveći rast od sredine 2021. godine)", navodi Petrov Savić.

Prema njenim rečima, pozitivan doprinos došao je i od oporavka građevine, što je poguralo investicije. Dok trgovinski deficit ima dva lica – s jedne strane izvoz je krajem godine usporio za 5,1 odsto u decembru 2023 (oko minus dva odsto u četvrtom kvartalu 2023), ali će to u krajnjem doprinosu BDP-u biti donekle kompenzovano slabijim uvozom (-2,7 odsto međugodišnje u decembru 2023, oko minus četiri odsto u četvrtom kvartalu 2023).

Efekti cena su u manjoj meri uticali na izvoz (izvozne cene industrije su u stagnaciji na međugodišnjem nivou), dok su uvozne cene industrijskih proizvoda u međugodišnjem padu, što je delimično doprinelo padu uvoza. Dinamiku izvoza u najvećoj meri opredeljuje ekonomska situacija EU kao najvećeg spoljnotrgovinskog partnera koja već neko vreme varira blizu nultog privrednog rasta, što je opredelilo i prilično trom rast industrijske proizvodnje (oko 2,5 odsto u toku cele 2023. godine) uz istovremeni rast zaliha. 

"Sve u svemu, Srbija je ostala na putanji rasta i to očekujemo i od 2024 godine. Očekujemo da će rast u 2024. biti oko tri odsto, kako domaća potrošnja nastavi da raste, a izvoz se oporavi pod uticajem oporavka glavnih spoljnotrgovinskih partnera do kraja godine", kaže Petrov Savić.

Analitičari BBA ocenjuju da pozitivni rizici postoje i ogledaju se u mogućnostima koje Srbija može da dobije u tzv. "nearshoringu" zapadnih kompanija, pogotovo što vidimo da su lanci snabdevanja opet pod pritiskom geopolitičkih tenzija.

Međutim, razvijeni spoljnotrgovinski odnosi sa Kinom mogu biti pod pritiskom većih troškova usled transporta alternativnim kanalima, što dovodi u pitanje isplativost uvoza iz Kine, ali i izvoza u Kinu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar