MAT: Ključni ekonomski problem Srbije je kriza u Nemačkoj

Prema podacima Eurostata, izdaci za hranu i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva činili skoro dve petine (39,7 odsto) ukupnih izdataka domaćinstava u Srbiji u prošloj godini. Građani nekih najrazvijenijih zemalja EU, poput Francuske i Italije, imaju neznatno niže izdatke za ovu kategoriju roba i usluga, navode autori Makroekonomskih analiza i trendova u decembarskom izadanju ove publikacije.

"Nismo po tome evropski rekorderi, kao što se to često može čuti među domaćim ekonomistima", navedeno je u MAT-ovoj analizi.

Visok rast cena hrane tokom prošle godine pogodio je domaćinstva, posebno ona najsiromašnija. Dobar deo porodičnog budžeta troši se za hranu, dok je rat u Ukrajini u mnogim evropskim zemljama generisao i veću potrošnju domaćinstava za stanovanje, električnu energiju i gas. S obzirom na činjenicu da je Eurostat krajem novembra ažurirao podataka po zemljama koje se odnose na ličnu potrošnju domaćinstava po ovim grupama klasifikacije proizvoda i usluga lične potrošnje, ali i izabranim agregatima upotrebe BDP-a u trećem tromesečju 2023.

MAT je uporedio Srbiju sa evropskim zemljama u dva vremenska intervala. Dok prvi ilustruje promene koje su se desile od 2019, od eskalacije pandemije virusa korona, geopolitičkih i ekonomskih tenzija koje su usledile u svetu, drugi interval obuhvata period od 2012. do danas.

Analizirajući podatke, autori MAT-a ukazuju da je tokom prethodne tri godine samo mali broj zemalja uspeo da smanji relativni udeo ovih izdataka u ukupnoj potrošačkoj korpi svojih građana. Srbija se našla među njima (relativni izdaci domaćinstava u Srbiji za hranu i stanovanje u 2022. bili su za 1,1 procentni poen niži nego 2019. godine).

Prosečno domaćinstvo u ovom periodu u EU27 je upravo za taj relativan iznos više trošilo za hranu i stanovanje nauštrb nekih drugih izdataka.

U odnosu na 2012. rezultat za Srbiju je znatno povoljniji (ovde je udeo izdvajanja za hranu, stanovanje, električnu energiju, gas i druga goriva u ukupnim izdacima domaćinstava redukovan čak za 4,8 procentnih poena).

Evidencija Eurostata sugeriše da su u Evropi u ovom periodu samo Rumuni relativno uspešnije popravljali životni standard svojim građanima. Nasuprot Rumunima je Slovačka, gde je struktura potrošnje domaćinstava drastično pogoršana poslednjih godina (Slovaci trenutno približno polovinu svih izdataka izdvajaju za egzistencijalne potrebe, hranu i stanovanje).

I što se tiče poređenja agregata upotrebe bruto domaćeg proizvoda, Srbija je zabeležila zadovoljavajuće performanse. Visoko je rangirana u pogledu generisanja dodate vrednosti, koja u proseku znatno brže međugodišnje raste u odnosu na evropski prosek. 

Ali ključni ekonomski problem Srbije u ovom trenutku je kriza u Nemačkoj, i pojedinim zemljama koje su nam bitni spoljnotrgovinski partneri. Primera radi, zaključno sa trećim tromesečjem ove godine u odnosu na prosek 2019. godine, bruto dodata vrednost u Nemačkoj gotovo da stagnira (realno je uvećana za 0,6 odsto) - u Austriji je veća za 0,4 odsto, dok češka ekonomija u ovom periodu nije ni generisala realnu dodatu vrednost.

Opredeljenost ekonomske politike u Srbiji da većim fiksnim ulaganjem ubrza privrednu aktivnost imalo je pozitivan ishod, zaključuju autori MAT-a. On je potvrđen pre svega u rezultatu izvoza. Kumulativni rast izvoza robe i usluga od 2019. zaključno sa trećim tromesečjem je veći za 73,9 odsto. Posmatrano od 2012. godine, jedino Irska beleži bolji rezultat.

“I po ovom indikatoru užasava saznanje da je Nemačka zajedno sa Francuskom i Finskom, po realizovanim izvoznim prihodima na evropskom začelju. Zemlje koje su donedavno bile motor evropske privrede, postali su preko noći njene kočnice”, navode autori MAT-a.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar