.webp){kind=icon}
Građani Srbije odvajaju znatno veći deo svojih mesečnih prihoda na hranu od građana Evropske unije, pokazuje poređenje statističkih podataka dva zavoda.
Dok su Srbi u toku 2022. godine odvajali 36 odsto prihoda na hranu, u Evropskoj uniji je 2020. godine taj procenat bio i više nego dva puta manji, te je tamo 17 odsto ukupnog prihoda domaćinstva odlazio na hranu i bezalkoholna pića.
U Srbiji se oko 16 odsto prihoda izdvaja za stanovanje, vodu, gas i struju. U Evropskoj uniji je obrnuto - mnogo se više troši za stanovanje (konkretno 32,7 odsto, u poređenju sa 16 odsto u Srbiji) nego na hranu.
Opširnije
Svaki deseti dinar građana Srbije ode na meso
Više od trećine novca građani Srbije troše na hranu, a najveći deo izdvajaju na meso.
21.11.2023
Da li hrana postaje novo oružje?
Slanje viškova američkih useva u Evropu, bilo da je reč o prodaji ili o besplatnoj pomoći, pokazalo se niskorizičnim načinom za učvršćivanje odnosa.
13.11.2023
Maslinovo ulje u EU poskupelo od januara 2021. za čak 75 odsto
Cene hrane u Evropskoj uniji nakon značajnog rasta u 2022. nastavile su da rastu i ove godine.
03.11.2023
Na transport u Srbiji se odvaja nešto manji deo, 8,9 odsto, u poređenju sa 10,8, koliko je to u 23 zemlje članice EU za koje su podaci dostupni. Manje dajemo u Srbiji za kulturu i inovaciju (6,7 odsto u EU poređenju sa 5,1 odsto u Srbiji), opremu za stan (4,9 odsto u poređenju sa četiri odsto), restorane i hotele (4,8 u poređenju sa 3,2 odsto). Dosta više troše i na ostala dobra i usluge, kao što su frizerski saloni, lična nega, nakit ili osiguranje - dok oni troše 8,9 odsto prihoda, mi izdvajamo 5,9 odsto.
Ipak, građani EU manji deo izdvajaju za odeću i obuću (četiri odsto u EU u poređenju sa 4,9 odsto u Srbiji), zdravlje (3,7 prema 4,4 odsto), komunikacije (3,1 prema 5,5 odsto), alkohol i duvan (2,4 prema 2,7 odsto) i obrazovanje (0,9 prema 1,3 odsto).
Treba napomenuti da se podaci ne odnose na konkretne iznose, već na strukturu prihoda izraženu procentima. Poređenje prihoda ne bi u ovom slučaju bilo adekvatno, jer je prosečna plata u Srbiji, kao i kupovna moć stanovništva, manja nego u EU. Takođe, podaci za Srbiju se odnose na 2022. godinu, a za Evropsku uniju za 2020. godinu.
