Saznajemo: AmCham daje trojku za poslovnu klimu - najbolja ocena do sada

Članice Američke privredne komore ocenjuju poslovnu klimu u Srbiji kao umereno zadovoljavajuću. U brojkama, to je trojka. Ujedno, to je do sada najbolja ocena budući da su kompanije koje okuplja ovo udruženje privredni ambijent do sada vrednovale sa dva plus ili tri minus.

Ovo je zapravo ključna ocena godišnjeg istraživanja stavova privrede AmChama "Jedanaesto prolazno vreme" koje će danas biti predstavljeno javnosti i o kome je za Bloomberg Adriju govorila Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbiji.

AmCham

 

- Kako se tako dobra ocena objašnjava u trenutnim okolnostima rata u Ukrajini, recesije u Evropi, visoke inflacije i visokih kamtnih stopa?

Zavisi da li gledate na trojku kao dobru ocenu ili težite četvorci ili petici. Generalno, pomaci u oceni poslovne klime su zaista mali iz godine u godinu, ali je trend uzlazni. Prošla godina, kada je počeo rat u Ukrajini, bila je značajno lošija, zbog lokalnih i globalnih problema u energetici, opet prekida lanaca snabdevanja, čak i više nego za vreme pandemije, naglo je opao optimizam i opale su performanse naših članica. Ove godine se polako vraćaju u normalu i verujem da ih taj trend ohrabruje - do nivoa da budu umereno zadovoljni.

 

 

- Da li to znači da su vaše članice spremne da povećaju promet i profit naredne godine i da će nastaviti da investiraju?

Dve trećine kompanija pokazuje spremnost da dalje investira. Preko 60 odsto planira rast u 2024. godini. Takvi rezultati su uobičajeni u AmCham uzorku i na nivou su onoga što su najavljivale 2016. za 2017. godinu. Najbolji rezultati ankete su bili 2019. za 2020. godinu, kada je 78 odsto njih reklo da će rasti sledeće godine.

 

 

- Pošto anketirate mikro i mala preduzeća kao kontrolni uzorak, šta oni kažu? Dele li optimizam velikih kompanija?

I ti rezultati su bolji nego prošle godine. Oko 40 odsto njih kaže da planira rast sledeće godine, što nije loše, mada više od polovine ipak očekuje isti nivo poslovanja kao ove.

 

 

- Prošle godine najveći izazov za kompanije je bila dostupnost radne snage. Šta je sada najveći izazov?

Poslednjih šest godina je izazov dostupnost radne snage i to je dugoročni trend, koji, nažalost, opstaje i koji vidimo i kod velikih i kod malih. Kod velikih kompanija ranije je bilo u određenim sektorima poput IT i srednjeg menadžmenta. Sada više nema pravila.

 

 

- Šta bi trebalo da bude prioritet naredne vlade?

Prvo i osnovno su institucionalne reforme. U poslednjih četiri ili pet godina se kao prioriteti smenjuju vladavina prava, unapređenje efikasnosti pravosuđa i smanjenje korupcije. Iako npr. Evropska komisija ocenjuje napredak u domenu pravosuđa (zbog usvajanja ustavnih amandmana), do kompanija nije još došlo da efikasnije dolaze do presude - i dalje smatraju da je pravosuđe neefikasno. Na primer, e-sud je projekat koji je započet 2019. godine i još nije završen.

AmCham

 

- Evropska komisija je u najnovijem izveštaju ocenila da skoro nije bilo napretka u približavanju Srbije Evropskoj uniji. Da li će plan rasta naterati vlade Zapadnog Balkana da se brže reformišu?

AmCham je sa velikim interesovanjem i entuzijazmom primio vest da je Evropska komsija zapravo izašla sa nečim što će ekonomske kriterijume da vrati u fokus i da za ispunjavanje kriterijuma postoji neki nivo nagrada, a da sve nije uslovljeno samo politikom. Pogotovo deo gde kažu da je moguće pristupanje jedinstvenom tržištu u sedam oblasti i da je to uslovljeno harmonizacijom sa EU propisima.

- Šta jedinstveno tržište znači za izvoznike iz Srbije?

Za određene vrste robe, npr. industrijske neprehrambene i nepoljoprivredne proizvode, EU bi mogla da prihvati da se potpiše Sporazum o oceni usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACAA), čime bi uklonila sve uvozne administrativne barijere - ponašali bi se prema izvozu iz Srbije kao da dolazi iz zemlje članice EU. To bi smanjilo administrativne procedure, ubrzalo vreme od izvoza do stavljanja na tržište i pojeftinilo ceo proces, i samim tim učinilo srpski izvoz konkurentnijim na EU tržištu.

- Američka privredna komora podržava i Inicijativu "Otvoreni Balkan", ali ste ukazivali na problem slobodnog protoka kapitala. Da li to isto važi i za jedinstveno tržište EU?

Naš Zakon o deviznom poslovanju je brana za slobodno prekogranično kretanje kapitala, kako u regionu (u okviru Inicijative "Otvoreni Balkan" ili CEFTA), tako i prema EU. Evropski plan rasta za Zapadni Balkan nudi pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima (engl. Single Euro Payment Area – SEPA) koje bezgotovinska internacionalna plaćanja čini jednostavnijim i bržim, kao da su domaća plaćanja. To povećava i konkurenciju među platnim institucijama jer se ulazi u jedinstveno tržište platnih usluga, što pozitivno utiče na potrošače tih usluga, smanjujući cene koje za te usluge plaćaju.

AmCham

 

- Da li su kompanije u Srbiji spremne za CBAM?

Naše komanije su veoma zabrinute zbog uvođenja CBAM-a. Obaveza merenja je već počela, a od 2026. biće naplaćivana dodatna carina ukoliko imate višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvozite ga u EU. Država mora da donese određene politike kako se te pare ne bi odlile u EU budžet, a s druge strane neophodno je na nivou kompanija da se grade kapaciteti za merenje učešća CO2 u njihovim proizvodima i da se sistematski radi na smanjivanju tog učešća. Ti procesi nisu ni brzi ni jednostavni.

- Koje industrije su najviše pogođene CBAM-om?

Proizvodnja metala (čelika, gvožđa, aluminijuma), cementa, proizvodnja veštačkih đubriva, hidrogena i električne energije. To su sve industrije koje u procesu proizvodnje neminovno moraju imati visok udeo energije.

- Jedan od prioriteta na kome insistirate nekoliko godina jeste sprovođenje zelene agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju. Kako AmCham kompanije ocenjuju napore države na ovom polju?

Za Srbiju, koja ima 70 odsto proizvodnje električne energije iz fosilnih izvora, ovo je veliki izazov i nije isto kao za Albaniju, koja ima 60 odsto iz hidropotencijala.

Vlada je ove godine sprovela aukcije za obnovljive izvore energije, pa je na taj način povećana ponuda energije iz obnovljivih izvora. S druge strane, imali smo korak nazad što se tiče kupaca-proizvođača, odnosno prozjumera. Zato što ih je država ograničila kapacitetom, i to ograničenje će još smanjiti sredinom sledeće godine, što smanjuje šansu da iz sopstvenih sredstava finansirate ozelenjavanje svoje proizvodnje, i smanjite ugljenični otisak. Problem je nedovoljan kapacitet mreže, i na tome svakako mora da se radi.

- Po čemu će članice AmCham pamtiti ovu vladu?

Ova vlada je trajala kratko. Najveći pomake je načinila u domenu digitalizacije i e-uprave. Nažalost, što se tiče životne sredine, očekivali smo da će biti nešto urađeno po pitanju ambalažnog otpada, bilo je i najava, ali ništa se konačno nije desilo. Digitalizacija zdravstva je dan-dva pre raspisivanja izbora započeta usvajanjem zakona koji daje pravni osnov za uvođenje e-zdravstvenog kartona, ali je veliki deo posla ostao ispred nas.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar