Srpsko vino polako osvaja Kinu uz novi sporazum

Novi sporazum koji su Srbija i Kina nedavno potpisale biće šansa za srpske vinarije da dobiju pristup ogromnom tržištu, najavljuju srpski zvaničnici, a Kinezi su već pokazali veliko interesovanje za naša vina. Kinesko tržište tek treba da se oporavi posle nekoliko teških godina, ali i da se navikne na postojanje belih vina.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupiće na snagu u maju i otvoriće put srpskoj robi u Kinu, a postepeno će se ukidati carine za veliki broj proizvoda. Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, Iz Srbije se očekuje izvoz smrznutog bobičastog voća, goveđeg mesa i mlečnih proizvoda, ali i vina i rakije, čije su cene tamo više zbog carina na uvoz. 

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković objasnila je da se vino danas carini po stopi od 42 odsto, dok će u narednih pet godina to biti nulta stopa. Kako je dodatno pojasnio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, carina će se postepeno smanjivati po 20 odsto u toku pet godina. "Danas moraju da se uračunaju i čine 30 odsto ukupne cene. To će biti nula odsto posle pet godina i naši vinari će imati mnogo bolju cenu na tom tržištu", istakao je Vučić. Kada je reč o rakiji, u periodu od 10 godina biće ukinuta carina, pošto će svake godine biti niža za po 10 odsto.

Kako ocenjuju sagovornici Bloomberg Adrije, sporazum će pomoći srpskim vinarijama da budu konkurentnije na tržištu.

Dino Keser, komercijalni direktor vinarije "Zvonko Bogdan", kaže da će za nekoliko godina, kada carine dođu na nulu, boca tamo koštati kao i ovde. "Bićemo mnogo konkurentniji. Ne samo to - kada oni čuju da imamo sporazum, više će se zainteresovati za naše proizvode, nebitno da li su to vina ili nešto drugo", rekao je on.

Da carine nisu jedini benefit, potvrdio je Mirko Niškanović, direktor vinarije "Deurić". "Potencijalni uvoznici kažu da je spominjanje Srbije od političkog vrha pobudilo znatiželju za srpskim proizvodima i vinima. Kod njih je zbog državnog uređenja jako bitno da se zemlja smatra prijateljskom", rekao je on na Vinskoj viziji.

Bloomberg Adria

Dodao je da će i sam sporazum pomoći jer će cene biti nešto pristupačnije. "Prve godine nekoliko odsto neće napraviti neku ogromnu razliku, ali za nekoliko godina će biti značajno povoljnije." 

Interesovanje za srpska vina

Predsednik Srbije je, komentarišući novopotpisani sporazum, napomenuo da "moramo da osvajamo nova velika tržišta, da ne dođe u pitanje višak maline i jabuka, vina i rakije". Bar što se vina tiče, naši sagovornici ne vide problem sa potražnjom - štaviše, neki brinu šta će i po kojoj ceni ostati za nas. 

Kako ocenjuje somelijer Jelisaveta Stanojević, u poslednjih nekoliko godina kvalitet srpskog vina je mnogo bolji. "Još važnije, otvaramo se drugim tržištima. U nedostatku, recimo, francuskog vina, koje svi želimo, ali ne možemo uvek da dobijemo, bogata tržišta kao što su Kina, baltičke, skandinavske zemlje moraju da traže alternativu i vrlo često je pronalaze kod nas." Međutim, kako napominje, mi smo mali deo tog tržišta i zabrinjavajuće je šta u budućnosti ostaje za nas i po kojoj ceni.

Kinezi jesu zainteresovani za srpska vina, ocenjuju naši sagovornici, mada zasad dominira crveno vino. Kako ističe Maja Aleksić Ilić, direktorka vinarije "Aleksić", fokus kineskih kupaca je uvek na crvenim vinima. Ipak, ta vinarija koja je oko pet godina prisutna na kineskom tržištu ove godine kreće sa celim portfoliom, nudeći nove sorte kineskim kupcima.

Keser takođe potvđuje da nas Kinezi već prepoznaju kao vinski segment u svojoj zemlji, iako su oni mlada zemlja što se tiče vina, mada su nedavno počeli da ga konzumiraju više. "Oni su prvo prepoznali crvena vina umesto bela. Mi im se sada obraćamo sa novim sortama", objasnio je on.

Inače, kinesko najpopularnije piće je baiđu, piće koje bi se moglo uporediti sa našom rakijom, mada konzumiraju i dosta pirinčanog vina i piva. Međutim, potražnja za vinom je ona koja najviše opada u poređenju sa drugim vrstama alkohola. 

S druge strane, kako se kineska ekonomija oporavlja i kupovna moć raste, Kinezi se interesuju za skuplja vina. "Ranije je tržište bilo vezano za jako jeftina vina i sada uzimaju sve skuplja i skuplja vina, u cenovnom rangu preko 10 evra", kaže Niškanović. 

Manja potražnja

Zabrinjava činjenica da uvoz vina u Kini opada, iako je Kina bila jedna od najvažnijih izvora rasta potražnje za vinom u ovom veku. Kina je činila sedam odsto svetske potrošnje i uvoza vina do 2017, ali je potrošnja vina po glavi stanovnika od tada krenula da pada.

Uvoz vina se prepolovio od 2017. godine, što se delimično može objasniti pandemijom i ekonomskim usporavanjem u Kini. Međutim, pad potrošnje na alkohol u Kini počeo je tri godine ranije, a između 2019. i 2022. pad je bio znatno veći za vino (47 odsto) nego za žestoka pića (17 odsto) i pivo (tri odsto). Prema podacima kineske carine, ukupna vrednost uvezenih vina u 2022. iznosila je 1,4 milijarde dolara, što je pad od 12,5 odsto na godišnjem nivou i četvrti uzastopni pad od 2019, piše "Journal of Wine Economics".

 

 

Potrošnja vina u Kini u 2022. takođe je smanjena, i to za 16 odsto u odnosu na 2021. i čini četiri odsto svetske potrošnje. To je zbog ukupnog pada unutrašnje potražnje, što je imalo značajan uticaj na pad globalne potrošnje.

S druge strane, kineska potražnja za uvoznim žestokim alkoholom doživela je značajan porast tokom prve polovine ove godine, i bila je duplo veća od uvezenog vina u zemlji. Prema podacima koje je objavila uprava carina, Kina je od januara do juna 2023. uvezla oko 58,68 miliona litara žestokih pića, što predstavlja međugodišnju stopu rasta od 10,5 odsto. Najviše je skočila tražnja za brendijem i viskijem.

Ima li tu šanse za srpske rakije? Na tome mora još da se radi, smatraju stručnjaci. "Kinezi prepoznaju amaro, pelinkovac, džin, ali rakiju ne. Ne prepoznaju voćni destilat", kaže Keser za Bloomberg Adriju.