Portugalija proizvodnjom velikih količina vina uspeva da postigne nisku cenu za izvanredan kvalitet od čega bi srpski vinari mogli dosta da nauče, zaključak je vinskih stručnjaka koji su se okupili u Beogradu na prezentaciji portugalskih vinarija koje se nadaju da će ući na srpsko tržište.
Ono što čini portugalska vina posebnim jeste to što se u velikoj meri prave od autohtonih sorti, čineći ih interesantnim na tržištu. Raznolikost portugalskih vina je velika, upravo zbog više od 250 autohtonih sorti, raznih klimatskih predela i tipova zemljišta (od granita u regijama Dao i Vinjo verde, preko škriljca u Alenteju, gline u Lisabonu itd).
Primera radi, region Vinjo verde jedan je od najoriginalnijih u zemlji zbog velikog uticaja Atlantskog okeana, niske nadmorske visine, nižim temperaturama i velikom količinom padavina. Naime, regioni sa velikim temperaturnim razlikama posebni su u svetu vinara jer se u njima odlično održavaju kiseline u grožđu pošto se ono na neki način odmara od sunca u toku noći.
Opširnije
50 najboljih svetskih vinograda koje vredi posetiti
Rast enoturizma i broja vinarija u svetu tržište je koje dostiže 85,1 milijardu dolara ove godine.
14.07.2023
Šampanjac na berzi ima bolje performanse od zlata i S&P 500
Bilo da je reč o romantičnoj proslavi ili zdravici zbog ostvarenog uspeha, bez dileme - otvara se šampanjac.
03.04.2023
Što izvoziti grožđe kad možemo vino
Broj registrovanih vinarija u Srbiji trenutno iznosi 466, rekla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
14.02.2023
Momirović: Proizvodimo 25 miliona litara vina, cilj novi zasadi
U poslednje tri godine u Srbiji se otvorilo skoro 100 vinarija, a ukupno bi ove godine trebalo da ih ima 500 i mahom su male.
04.04.2023
Generacija Z sve više zazire od alkohola
Pabovi u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) ukorenjeni su deo britanske kulture, ali čini se kako se generacija Z ograđuje od te priče.
12.03.2023
Prošla godina rekordna za vrhunska vina, krug investitora se širi
Svi glavni vinski indeksi završili su godinu na višim vrednostima nego što su je započeli.
07.01.2023
Vina iz regiona kvalitetom osvajaju svet, evo koja su najskuplja
Vina iz Adria regije izuzetnog su kvaliteta, a pristupačnih cena, stižu do Kine i Amerike te osvajaju najprestižnije nagrade u Evropi.
29.10.2022
Tu je i Dao Lafoes, nešto potpuno drugačije, region okružen planinama, koji obiluje grantnim zemljištem i borovim šumama, ali i Porto i Duro, koji se nalazi na obalama istoimene reke u jednom od najneravnijih delova Portugalije.
Portugalija je posebno poznata po svojim crnim vinima, predvođenim fortifikovanim portom. Naime, fortifikovano vino je ono vino u koje je dodat neki destilat kako bi se pojačala količina alkohola u njemu. Do ove prakse istorijski je došlo jer su se vina čuvala u lošim uslovima na brodovima te je bilo potrebno ojačati vino kada stigne na svoje odredište.
Ipak, iako je Portugalija poznata po fortifikaciji iz svojih dana pomorske sile, ona ima poznata vina i od belih sorti poput alvarinja (sorta pod jakim uticajem okeana, posebne aromatike), arinta (najstarija authotona sorta bez mnogo aromatike, ali sa odličnim kiselinama, zbog čega je česta u kupažama) Fernaa Piresa (sa ukusima citrusa i kamena, uz note kajsije, meda i đumbira) ili enkrusada (koje može vući na cvet pomorandže i ljubičice kao i citruse, uz specifičan odnos kiselina i šećera).
Među crnim sortama, koje većinski proizvode jake tanine nalaze se česte osnova porta touriga franca (koja je prepuna kupine, grafita, ruže i grejpa), trinkadeira (poznata po niskim kiselinama, dosta herbalnih nota, kao i ukusa bibera i cveća) i baga (sorta sa značajno više kiselina i ukusnom kafe, duvana, slame, crvenog voća i šljiva).
Ova zemlja na samom zapadu Evrope proizvodi oko sedam miliona hektolitara vina godišnje, od čega u izvoz ide 47 odsto, pokazuju podaci iz 2021. koje je prikupilo Udruženje somelijera Srbije SERSA. Prema predviđanjima Statiste, prihodi vinskog tržišta u Portugaliji za 2023. godinu iznosiće 3,97 milijardi dolara, a rast u količini proizvodnje sledeće godine iznosiće 6,9 odsto. Poređenja radi, procenjuje se da je ukupan kapacitet proizvodnje vina u Srbiji nešto više od 70 miliona litara dok je trenutna proizvodnja bliže 30 miliona litara godišnje.
Portugalska vina na srpskom tržištu
Jose Oliveira, direktor vinarije Barcos iz Portugalije koji izvozi vina u 35 zemalja kaže za Bloomberg Adriju da portugalska vina i dalje nisu dovoljno poznata na srpskom tržištu i da je potrebno prvo ući u specijalizovane radnje i restorane kako bi se stvorio brend.
"Na većinu tržišta ulazimo sa najjeftinijim vinima, ali ovde sam u razgovorima sa uvoznicima shvatio da bi oni radije da počnemo sa uvozom vina srednje cenovne kategorije jer su srpska vina jako skupa, a vina srednje cenovne kategorije mogu da uđu na tržište cenovno kao jeftinija od srpskih vina", kaže on.
Menadžer izvoza u vinariji Casa Relvas Rui Cunha napominje da srpsko tržište još uvek nije zasićeno i da je potrebna konkurencija kako bi cene padale.
"Vino sada nije demokratizovano u Srbiji", smatra Cunha.
"Cene u Srbiji su dosta drugačije od onih u EU, a to je posledica tržišta u fazi razvoja. Po mom mišljenju, neke cene su previsoke i još uvek nema previše konkurencije. Treba nam još proizvoda na tržištu i više opcija za potrošače kako bi se margine smanjile i tako će vino postati pristupačnije", dodaje on.
Cunha posebno ističe da ima vina koja koštaju po tri evra u Portugaliji u samoposluzi i da stoje samo nekoliko metara od vode koja košta 2,5 evra.
"Kod nas samo boca i materijal budu 2,5 evra", kaže somelijer i vlasnik bloga Vinski pesnik Dejan Nešković za Bloomberg Adriju.
Ovaj somelijer daje primer trinkadeire, autohtone portugalske sorte koja se može porediti sa prokupcem ili pino noarom. "Sa bojom rubina, ovo je vino srednjeg intenziteta. Na mirisu se oseti sveže voće, kao i uticaj drveta koji ne napada – što znači da je ležalo u drvetu, a ne da je stavljen drveni čips. To nam sve govori da je vino veoma dobro, a pino noar iz Burgundije u ovom rangu kvaliteta bio bi od 80 do 100 evra, ovaj je 10 evra". kaže Nešković.
"Jedna vinarija u Portugaliji proizvodi oko sedam miliona boca. Jedno je kada takav proizvođač naruči flaše od Kineza, na primer, i kada naš vinar naruči 10.000 boca", kaže Nešković.
On dodaje da su srpska vina kvalitetna, ali da su vinari razjedinjeni. "Nemamo zadruge, kod nas se ne kupuje preko Udruženja vinara Šumadije ili Udruženja vinara Fruške gore nego se svako bori za sebe. Tome možemo da dodamo namete Evropske unije u izvozu i dolazimo do toga da su naša vina preskupa za kvalitet koji daju", kaže Nešković i daje primer čuvenog vina vinarije Matalj "Kremen Kamen" koji košta i do 25.000 dinara u maloprodaji, a po njegovom mišljenju, prema svetskim standardima ne vredi više od šest ili sedam hiljada dinara.