Srbija 'razmatra', ali trenutno bez kriznog plana za gas

I dok je najveća evropska ekonomija, Nemačka, u drugoj fazi kriznog plana za gas, a Slovenija upozorava građane i privredu na racionalno korišćenje tog energenta, srpski zvaničnici se zasad u javnosti nisu oglašavali povodom poteza države u slučaju da ostanemo bez ruskog gasa.

Gas Severnim tokom obustavljen je 11. jula na 10 dana zbog remonta. Međutim, mnogi evropski zvaničnici strahuju da gas tim koridorom neće poteći ni nakon 21. jula, kao i da je remont "politička odluka" Rusije na evropske sankcije.

Bloomberg Terminal

Obustava gasa Severnim tokom ne ugrožava isporuku gasa Srbiji, jer naša zemlja ruski gas dobija preko Turskog toka. Do pre godinu i po, Srbija je dobijala ruski gas koji je išao koridorom preko Ukrajine i Mađarske, a sa otvaranjem Turskog toka ruta je promenjena.

Iako je Srbija zasad bezbedna, postavlja se pitanje koja bi alternativa naše zemlje bila ukoliko bi Evropska unija, ako se Rusija odluči da obustavi gas Severnim tokom, zabranila isporuku gasa i drugim zemljama evropskom infrastrukturom.

To pitanje uputili smo Ministarstvu rudarstva i energetike, koje je odgovorilo da država razmatra sve scenarije, ali konkretan odgovor o kriznom planu za gas nismo dobili.

"Država razmatra sve scenarije kad je reč o snabdevanju prirodnim gasom i reagovaće u skladu sa situacijom. U ovom trenutku, snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije odvija se neometano", rečeno je za Bloomberg Adriju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Gas koji iz Rusije ide kroz Tursku prolazi i kroz Bugarsku, koja je članica EU i kojoj je Gazprom obustavio isporuku gasa zbog neplaćanja u rubljama. S obzirom na to da Srbija 89 odsto gasa dobija iz Rusije, odluka EU da i ostalim koridorima zabrani protok ruskog gasa mogla bi naše građane i privredu da ostavi bez ovog energenta.

Takođe, u javnosti se strahuje da bi takva odluka mogla biti i jedan od načina da EU navede Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

Kapaciteti skladištenja prirodnog gasa za srpsku privredu i građane

U Srbiji postoji samo jedno skladište prirodnog gasa, Banatski Dvor, koji je 51 odsto u vlasništvu Gazproma. Prema informacijama Ministarstva rudarstva i energetike, popunjenost skladišta u Banatskom Dvoru je veća od 50 odsto i u ovom mometnu zalihe gasa dovoljne su za 41 dan minimalne dnevne potrošnje. Međutim, one nisu dovoljne za celu predstojeću zimu.

Iz Ministarstva kažu da je cilj da se tokom leta zalihe dodatno uvećaju kako bi se spremnije dočekao zimski period. Podsećaju i da je Srbija obezbedila dodatni skladišni prostoru Mađarskoj radi povećanja sigurnosti snabdevanja, ali bez informacija o tome kolika je trenutno njegova popunjenost i da li je punjenje tog skladišta uopšte počelo.

Srah Evropljana, divljanje cene i nedovoljna popunjenost skladišta

Strah Evropljana da bi mogli da ostanu bez ruskog gasa je opravdan, jer građani i privreda Starog kontinenta umnogome zavise od tog ruskog energenta.

Trenutna situacija, kao i nedovoljna popunjenost evropskih skladišta, podiže cenu gasa. U poslednjih nekoliko dana gas se na TTF čvorištu prodaje po ceni od oko 175 evra po megavat-satu, što je oko 1.900 dolara za 1.000 kubnih metara.

Najveći pik u poslednjoj godini cena gasa dostigla je osmog marta, dve nedelje nakon početka rata u Ukrajini. Tada se ta sirovina na holandskom TTF čvorištu prodavala za 212 evra po megavat-satu, što je oko 2.400 dolara za 1.000 kubnih metara. Aktuelna situacija pribilažava cenu martovskom piku.

Pored visoke cene, Evropa ima problem i da napuni gasna skladišta za predstojeću zimu. Prema podacima AGSI, gasna skladišta u Evropi trenutno su popunjena nešto više od 60 odsto. Evropske zemlje imaju još dva i po meseca da dostignu neophodnu granicu od 80 odsto kako bi za njih ova zima prošla bezbedno.

U slučaju da Evropa ne postigne odgovarajući procenat popunjenosti skladišta, biće prinuđena na štednju i restrikcije.

Pozivi na štednju, Slovenija u prvoj, Nemačka u drugoj fazi kriznog plana za gas

Na taj scenario evropski zvaničnici već su počeli da pripremaju građane i privredu. Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson izjavila je da Evropska unija mora početi da štedi energiju ovog leta da bi izbegla situaciju u kojoj će industrija morati da smanji potrošnju električne energije sledeće zime.

Slovenija je u danu kada je obustavljen gas Severnim tokom uvela prvu fazu kriznog plana za gas, koja nosi naziv "nivo ranog upozorenja".

Građani i privreda Slovenije su dobili upozorenje Agencije za energetiku da bi moglo doći do poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom, u slučaju manjeg protoka prirodnog gasa iz Rusije. Agencija stoga apeluje na potrošače prirodnog gasa da ga racionalno koriste.

Nemačka je još krajem juna uvela drugu fazu kriznog plana za gas, pod nazivom "uzbuna". Prvu fazu ta zemlja je proglasila krajem marta, kada je Moskva uvela plaćanje gasa u rubljama kao uslov za isporuke.

Faze kriznog plana za gas i šta podrazumevaju

Akcioni plan u prvoj fazi predviđa proveru količina, obaveštavanje kupaca o mogućim prekidima u snabdevanju i pozivanje industrije da racionalnije koristi gas.

U drugoj fazi, snabdevači pozivaju ugovorne kupce koji to mogu da urade da dobrovoljno prekinu snabdevanje gasom. Veliki kupci se pozivaju da smanje potrošnju na minimum. Industrijskim kupcima i proizvođačima električne energije koji imaju ovu opciju preporučuje se prelazak na alternativni izvor energije.

U trećoj fazi, koja se smatra hitnom i nosi naziv "vanredno stanje", snabdevači raskidaju one ugovore koji se mogu raskinuti, a industriji i proizvođačima električne energije nalaže se da pređu na alternativni izvor energije. Istovremeno je ograničeno snabdevanje gasom.